109.451.880 pregleda lekcija
26.973 pregleda lekcija danas
490.649 pokretanja testova
1.538.118 pregleda pdf dokumenata
109.451.880 pregleda lekcija
26.973 pregleda lekcija danas
490.649 pokretanja testova
1.538.118 pregleda pdf dokumenata
U ovoj lekciji ćemo obrađivati:
Kompjuterska komunikacija i celokupna sajber-kultura, možda jasnije od drugih naučnih dostignuća, pokazuju nerazdvojivu povezanost tehnologije i društva.
Omogućavajući specifičnu društvenu interakciju miliona ljudi iz čitavog sveta, te stvaranje virtuelnih identiteta, socijalnih odnosa i zajednica - kompjuterska tehnologija i komunikacija dotakle su osnovne elemente društva, pokazujući u kolikoj meri tehnologija nastala na određenom stupnju kulturnog razvoja može uzvratno uticati na razvoj društva i kulture.
Virtuelne zajednice Reingold definiše kao „kulturalne skupine koje nastaju onda kada se dovoljno ljudi dovoljno često susreće u sajber-prostoru."(Rheingold,1993:1).
Slična je i definicija Alana Kazleva: „Digitalna zajednica se formira kada se grupa ljudi priključuje na isti kanal kako bi četovali jedni sa drugima."(Kazlev,1997:3).
Razlika između ovih definicija je u tome što se u prvoj govori o susretu korisnika u sajber-prostoru, a u drugoj o susretu u čet-kanalima. Virtuelne zajednice, kao što Reingoldova definicija objašnjava, nastaju društvenom interakcijom ljudi u celokupnom sajber-prostoru. Zajednice nastale u različitim segmentima sajber-prostora u ponečemu se razlikuju, ali su njihove osnovne karakteristike, one koje ih razlikuju od realnih zajednica, iste.
Suština formiranja ove vrste zajednica je u tome da korisnici dolaze na odabrani čet-kanal da bi se susreli i komunicirali sa određenim ljudima.
Korisnik se, nakon što pronađe kanal i osobe sa kojima mu je prijatno, ubuduće priključuju toj grupi, i na taj način se stvara krug Online poznanika koji formiraju virtuelnu zajednicu.
Online zajednice nemaju geografske granice i u njima mogu učestvovati ljudi iz svih delova sveta, te se često naglašava da to nisu zajednice zajedničke lokacije, već zajedničkih interesovanja.
Internet forumi
Internet forum je usluga na Internetu koja omogućava razmenu mišljenja između učesnika. Sve poruke koje korisnik napiše i pošalje na forum vidljive su svim ostalim učesnicima foruma. Korisnici su najčešće anonimni jer se pri učlanjenju i posatvljanju poruka na forum ne mora navesti pravi identitet. Zbog lakšeg snalaženja forum je obično podeljen u nekoliko kategorija prema temama razgovora. Jednostavnost upotrebe i mogućnost anonimne rasprave o različitim temama jedan je od glavnih razloga popularnosti foruma. Za pristup forumu dovoljan je Web browser. Poruka postavljena na jedan forum vidljiva je samo na tom forumu. Forum se uglavnom sastoji od mnogobrojnih kategorija unutar kojih se nalaze teme koje otvaraju i započinju korisnici. Svaka tema ima svoju diskusiju u kojoj se učestvuje pisanjem, odnosno objavljivanjem postova. Svi razgovori/diskusije ostaju sačuvani na forumu dok ih ne obriše moderator foruma.
Na svakom forumu postoje pravila ponašanja. Osoba koja ima ulogu administratora na forumu ima mogućnost uređivanja, brisanja ili nekog drugog modifikovanja već objavljenih postova.
Kao bitnu karakteristiku online društvenih grupa treba izdvojiti fluidnost virtuelnog identiteta njihovih članova. Učesnici u kompjuterskoj komunikaciji „sakriveni" su iza svojih računara, usled čega sve informacije o sagovorniku, uključujući i one osnovne, u realnom životu lako uočljive (pol, starost, rasa) mogu biti dobijene jedino od sagovornika i ne mogu biti proverene.
U sajber-svetu čovek je ono što o sebi ispriča, te ovaj svet omogućava upuštanje u „igre identiteta". Virtuelni indentitet se može, ne samo slobodno kreirati, već i neprestano menjati.
Prijavljivanje pod novim nadimkom omogućava da se stvori virtuelni identitet potpuno drugačiji od prethodnog. Niko od učesnika u četu pri tom ne može znati da se iza različitih nadimaka „krije" ista ličnost.
Međutim, istraživanja pokazuju da se nevidljivost kompjuterske komunikacije retko zloupotrebljava drastičnim „korekcijama" identiteta, već je češće prikazivanje u „boljem svetlu". Ponuda vurtuelnog sveta da u njemu budete ono što želite predstavlja izazov kome retko ko može da odoli, zbog čega se ponekad dešava da korisnici sebe ne predstavljaju onakvima kakvi bi želeli da budu ili kakvima bi želeli da ih drugi vide.
Mere opreza
Jako je važno preduzimanje mera opreza prilikom rada na Online zajednicama. Profil korisnika treba da bude privatan i dostupan samo prijateljima kojima je odobren pristup. Moguće je limitirati pristup nekim informacijama i pružiti uvid samo određenim elementima profila. Uvek treba imati na umu da su objavljene informacije javno dostupne i razmišljati o mogućim negativnim konotacijama i njihovim zloupotrebama od stane zlonamernih.
U virtuelnim zajednicama kao i u realnim najbrže i najlakše kontakt uspostavljaju ekstrovertne osobe. Biti primećen u četu prilično je jednostavno - dovoljno je slati poruke koje na neki način privlače pažnju. Biti primećen, međutim, ne znači i biti prihvaćen. Prvi uslov za „učlanjivanje" u određenu virtuelnu zajednicu je dovoljno često posećivanje čet-kanala u kome ona postoji, dok dalji intenzitet i kvalitet komunikacije zavisi od lične inicijative. Stepen prihvaćenosti može da se menja i u zavisnosti od karaktera zajednice, jer su i u sajber-svetu neke grupe zatvorenije od drugih.
Po mišljenju Alana Kazleva svaka virtuelna zajednica razvija sopstvenu, specifičnu kulturu po kojoj se razlikuje od drugih zajednica te vrste (Op.cit: 2). Bez obzira na to da li ćemo se složiti ili nećemo da u ovom slučaju može biti upotrebljen termin „kultura", možemo konstatovati da se virtuelne zajednice zaista međusobno razlikuju.
Njihov karakter diktiran je već samom temom (odnosno nepostojanjem teme) čet-kanala u okviru koga postoje. Različite teme privlače i različite korisnike, tako da se populacije sajber-zajednica razlikuju najpre po svojim interesovanjima, a u skladu sa njima često i po starosnoj, polnoj, obrazovnoj i etničkoj strukturi.
Pravila
U većem delu čet-kanala, pa samim tim i u sajber-zajednicama koje se formiraju, ustanovljena su odredjena pravila koja je potrebno poštovati (što je još jedan od elemenata medjusobne različitosti ovih grupa). Pravila najčešće podrazumevaju zabranu: vulgarnog izražavanja; rasne, verske, polne i drugih vrsta diskriminacije; vređanja ostalih učesnika četa; „preplavljivanja" ekrana porukama...
Osim ovih osnovnih pravila koja postoje na većini kanala često se uspostavljaju i specifična. Njihove odlike zavise od karaktera četa - logično je da će se pravila "Hrišćanskog" kanala razlikovati od onih uspostavljenih u "Hot Hous-u". Postoje i kanali čije je pravilo da nema pravila.
Za obezbeđivanje poštovanja uspostavljenih pravila i nadgledanje i sankcionisanje ponašanja u četu obično su zadužene dve vrste kontrolora: supervizori - zaposleni u sistemu i "policajci" - volonteri iz redova korisnika.
Ponuda za obavljanje uloge „policajca" uglavnom se smatra čašću. Korisniku koji krši pravila kontrolori najpre upućuju opomene, a zatim ga, ukoliko se na te opomene ogluši, isključuju iz četa. U drastičnim slučajevima ovo isključenje je trajno.
Pravila koja uspostavljaju korisnici
Osim ovih sistemskih pravila postoje i ona koja uspostavljaju sami korisnici, pripadnici sajber-zajednica. To su nepisana pravila koja kao i formalna mogu varirati od zajednice do zajednice. Skup tih nepisanih i neformalnih pravila predstavlja specifičnu etiku kompjuterske mreže i najčešće se tako i naziva „netikecija".
Jedan od primera ponašanja po pravilima „netikecije" je da se na mreži ne upotrebljava kompjuterski nadimak drugog korisnika.
Istraživanje Haye Becher-Israeli (Israeli,1995) pokazalo je da iako se korisničko ime može menjati veoma lako i neograničeni broj puta, većina korisnika to ne čini, već upotrebljava samo jedno, uvek isto, što se tumači kao težnja za stvaranjem stalnog i prepoznatljivog virtuelnog identiteta. „Nadimci postaju deo naše ličnosti i reputacije u kompjuterskoj zajednici." (Ibid.:14).
Upravo zbog činjenice da je u virtuelnoj zajednici kompjuterski nadimak nosilac identiteta i reputacije korisnika, većina članova pridržava se pravila po kome je nadimak vlasništvo korisnika koji ga upotrebljava. Čest je slučaj da zajednica osudi „kradljivca" nečijeg nadimka i da „pravog vlasnika" obavesti o tome da se neko služio njegovim imenom.
Značajna distinktivna karakteristika sajber-kulture u odnosu na realnu, ali i jedan od elemenata razlikovanja zajednica unutar sajber-prostora, jeste jezik kompjuterske komunikacije.
Osnovni elementi tog jezika su skraćenice i oznake za osećanja. Skraćenice su neizostavni deo svih četova, a nastaju iz potrebe da se ovaj tekstualni razgovor po brzini što više približi govornom.
Početnicima u Online komunikaciji može biti teško da se uključe u takvu vrstu razgovora i da, dok ne ovladaju jezikom, uopšte shvate šta im neko "govori". Iako su skraćenice koje se koriste u Online komunikaciji uglavnom standardizovane, one mogu i znatno varirati od zajednice do zajednice, što korisnicima naviklim na skraćenice jednog četa otežava sporazumevanje pri prelasku u drugi.
Sastavni deo Online jezika su i oznake za osećanja (engl. Emoticons). U tekstualnoj kompjuterskoj komunikaciji emocije se ne mogu izraziti nikako drugačije osim rečima ili znakovima, te su oznake za osećanja način prenošenja emocija u tekst. Koristeći znakove koji postoje na tastaturi, učesnici u kompjuterskoj komunikaciji stvaraju vizuelne izraze osećanja. Poznate oznake ove vrste su „smajl" :) oznaka za radost i „kontrasmajl" :( oznaka za tugu.
Problemi
Problem definisanja nije jedini koji u vezi sa virtuelnim zajednicama izaziva nesuglasice naučnika. Veća pažnja u naučnim raspravama je posvećena pitanju kvaliteta ove vrste društvenog povezivanja, kao i implikacijama koje postojanje virtuelnih zajednica može imati na realni društveni život.
U vezi sa ovim pitanjima izdvajaju se dva oprečna naučna shvatanja, od kojih jedno zastupaju kritičari, a drugo pristalice virtuelnih zajednica.
Pseudozajednice
Virtuelne društvene grupe Mek Klelan naziva pseudozajednicama, tvrdeći da one stvaraju iluziju socijalnog povezivanja (Fenerback i Thompson,1995:12).
Pripadnici organizacije „Critical Art Ensemble" (CAE) smatraju sajber-zajednice marketinškim trikom kompjuterskih korporacija (CAE,1995:8). Prepoznajući otuđenost ljudi u savremenom svetu, korporacije poput IBM ili Microsoft-a zloupotrebile su neodređenost pojma „zajednica" i svojim korisnicima ponudile virtuelne zajednice kao „lek", smatraju pripadici CAE.
Međutim, „to što neko želi da ostane u kući ili kancelariji i ljudski kontakt odbaci zarad iskustva tekstualne komunikacije, može samo biti simptom narastajućeg otuđenja, a ne lek protiv njega", kažu članovi ove organizacije (CAE,1995:8). Grupa naučnika sa Karnedži Melon Univerziteta (Kraut i drugi, 1998) na osnovu svog proučavanja kompjuterske društvene interakcije zaključuje da se u sajber-svetu socijalni odnosi retko ostvaruju i da oni koji su uspostavljeni spadaju u grupu slabih društvenih veza.
Ovi autori ističu da je svega nekoliko od 169 ispitanika obuhvaćenih njihovim istraživanjem uspostavilo na mreži društvene odnose, a kao primer navode da je kontakt koji je jedna od njihovih ispitanica uspostavila podrazumevao razmenjivanje uzoraka za rukavice na Online kanalu za štrikanje, dok je jedan ispitanik posredstvom mreže razmenjivao viceve.
Odbrana virtuelnih zajednica
Nasuprot tome, rezultati istraživanja Malkolma Parksa i Kori Flojda pokazuju da je uspostavljanje ličnih odnosa posredstvom Interneta često - 60,7 odsto od 167 njihovih ispitanika ostvarilo je na mreži personalne odnose (Parks i Floyd,1996:1).
Takođe suprotno naučnicima sa Kerendži Melon Univerziteta, Hovard Reingold o vezama uspostavljenim Online govori kao o dubokim društvenim odnosima.
„Jedan sam od mnogih", kaže ovaj autor, „koji su svojim prilozima sakupili hiljade dolara za Online prijatelja čiji se sin borio protiv leukemije i za drugog Online prijatelja koji se oporavljao nakon operacije raka, kao i za prijateljicu kojoj je bolest otežala rad i kretanje u nezdravom stanu. To nije bio samo novac. Ljudi su donosili obroke. Kuvali i čistili. Pomagali u pakovanju i selidbi." (Rheingold,1993:2).
Reingold ističe da se članovi virtuelnih zajednica susreću Online kako bi radili sve ono što ljudi inače rade kada su zajedno, u fizičkom svetu i dodaje da je jedina, premda očigledna, razlika u tome što članovi Onlajn zajednica komuniciraju pomoću reči na kompjuterskim ekranima. U sajber-zajednicama, kaže Reingold, ljudi ćaskaju i svađaju se, razmenjuju informacije, prave planove, ogovaraju, zaljubljuju se, flertuju, stiču i gube prijatelje, itd. (Ibid.:1). Ovaj autor, međutim, naglašava da je na mreži video i ponašanje koje obeshrabruje, odnosno da je bio svedok i meta zlobnih promena ličnosti.
Mogućnost uspostavljanja iskrenih međuljudskih odnosa na mreži Reingold dovodi u pitanje upravo u vezi sa ovim problemom, ali konstatuje da laži i prevare nisu specifičnost Interneta, već kompjuterska komunikacija samo nudi nove načine prevare.
Kada je reč o uticaju virtuelnih zajednica na realni društveni život, stavovi naučnika se takođe razlikuju. Podsećajući da se virtuelne zajednice formiraju kao grupacije pojedinaca povezanih zajedničkim interesovanjima, Jan Fenerbek i Bred Tompson ističu da one vode društvenom povezivanju samo utoliko što umesto atomizovanih pojedinaca stvaraju atomizovane zajednice, te je njihov efekat na širu društvenu koheziju negativan (Fenerback I Thompson,1995:16).
Fenerbek i Tomson smatraju da kompjuterska komunikacija u celini vodi dezintegraciji društva i to kroz novu vrstu društvene diferencijacije. Ovi autori naglašavaju da je učešće u kompjuterskoj komunikaciji dvostruko uslovljeno: finansijskim mogućnostima kupovine kompjutera, pristupa Internetu i intelektualnim mogućnostima, odnosno tehnološkim znanjem i sposobnošću da se shvati rečnik kompjuterske komunikacije.
Kompjuterska elita
Fenerbek i Tomson zaključuju da razvoj kompjuterske tehnologije rezultira stvaranjem nove klase, informatičke elite, suprotstavljene „informatičkoj sirotinji". Fenerbek i Tomson zbog toga smatraju da su virtuelne zajednice predodređene društvene grupe u kojima istinski osećaj jednakosti neće biti proveren sve dok tehnologija ne postane široko dostupna.
Ovi autori upozoravaju da „ako znatan deo populacije počne da stvara društvene odnose na kompjuterskoj mreži, tada će ostatak populacije, čak i ako je to manjina, biti onemogućen da učestvuje u svim aspektima društva, već će moći samo manje-više bezazleno da posmatra aktivnosti korisnika kompjutera“. (Ibid.:14).
Rezultat razvoja virtuelnih zajednica će, zaključuju ovi autori, biti taj da će hegemonistička kultura zadržati dominaciju. Ovaj cilj, kažu Tomson i Fenerbek, postiže se zahvaljujući tome što virtuelne zajednice imaju katarzičnu ulogu, odnosno, umesto istinskog učestvovanje u društvenom životu pružaju ljudima osećaj uključenosti (Ibid.:18).
Prevazilaženje razlika
Pristalice virtuelnih zajednica, uključujući i Reingolda, smatraju da „nevidljivost“ kompjuterske komunikacije omogućava prevazilaženje rasnih, polnih ili generacijskih razlika, čime se, uz evidentno prevladavanje geografske udaljenosti, stvaraju mogućnosti za šire povezivanje većeg broja ljudi. Među apologetima sajber-kulture mogu se čuti i ideje o tome da će posredstvom Interneta biti stvorena globalna svetska zajednica koje će po demokratičnosti i slobodoumlju biti naprednija od bilo kog realnog društva. Takve ideje izražene su u poznatoj „Deklaraciji o nezavisnosti sajberspejsa", čiji autor, Džon Peri Barlov, kaže:
„Mi stvaramo svet u koji svi mogu ući bez privilegije ili predrasuda prema rasi, ekonomskoj moći, vojnoj sili, ili mestu rođenja. Mi stvaramo svet u kome bilo ko, bilo gde može izraziti svoja uverenja, bez obzira na to koliko su jedinstvena, bez straha da će biti prisiljen na ćutanje ili povinovanje."
Privremenost zajednica
Virtuelne zajednice mogu da budu i privremenog karaktera. Nastajanje i postojanje ovakvih društvenih grupa najčešće je vezano za specifičan problem u vezi sa kojim se korisnici okupljaju koristeći Mrežu prvenstveno za distribuiranje informacija u vezi sa problemom i koordiniranje akcija za njegovo rešavanje. Ovakve grupe uglavnom prestaju da postoje nakon što problem koji je inicirao njihovo formiranje bude razrešen, bilo pozitivno ili negativno. Među najstarije i najpoznatije zajednice ovakve vrste spadaju Onlajn grupe nastale kao reakcija na slučajeve Lotus Market (1991. godine) i Kliper Čip (1993). Oba slučaja bila su vezana za pitanje sajber-privatnost, odnosno za pokušaje korisnika da kroz zajedničku akciju odbrane prava koja su smatrali ugroženim (videti: Gurak, 1997).
U prvom slučaju zajednica je prestala da postoji nakon što je problematični Lotus Market prozvod bio povučen iz upotrebe, dok su u drugom slučaju zajedničke aktivnosti završene uprkos tome što je njihov rezultat bio neuspešan (tadašnji četrdesetdrugi predsednik SAD Bil Klinton odobrio je korišćenje Kliper Čipa, uprkos snažnom protivljenju boraca za zaštitu kompjuterske privatnosti).
Laura Gurak naglašava da su u oba slučaja Onlajn zajednice počele da se formiraju veoma brzo, u roku od 24 sata nakon identifikovanja problema, kao i da je i u jednom i u drugom slučaju snažan osećaj zajedništva bio razvijen.
Korisne adrese
Copyright © LINK group. Sva prava zadržana.
office@link.co.rs, +381.11.7856 140, +381.11.7856 100
Cara Dušana 34, 11080 Zemun, Beograd, Srbija
Powered by LINK CMS.