Stres na radu je kompleksan fenomen koji ima čitav niz uzroka i posledica na individualno i organizaciono ponašanje menadžera i zaposlenih. No, sve profesije i sva radna mesta nisu podjednako  izložena riziku od stresa. Tako brojna empirijska istraživanja pokazuju  da su poslovi  lekara-hirurga, pilota, menadžera, oficira, vatrogasca i drugih najstresogeniji u celokupnoj nomenklaturi zanimanja. S tim u vezi, postavlja se pitanje koji su to najčešći izvori stresa na radu sa kojima se suočavaju ljudski resursi?

Konflikt uloga: Kada se ljudski resursi susretnu sa obavezama proisteklih iz kompanije i porodičnih obaveza na koje moraju da odgovore, tada se kaže da su doživeli konflikt uloga.. Kada doživimo konflikt izmedju našeg radnog vremena i privatnog života, jedno od to dvoje mora da popusti. Brojna istraživanja posvećena sukobu privatnog i radnog života, otkrili su, da što više ljudi vremena posvećuje svom poslu, to je više bilo dogadjaja u privatnom životu koji su negativno uticali na obavljanje tog posla. Što su ljudi više vremena posvećivali aktivnostima van posla, što su manje dozvoljavali da im posao remeti privatni život, to su manje bili primetni simptomi naprezanja. Iz ovog zaključujemo, da stres izaziva konflikt uloga ''posao-porodica''. Porodica ima veće posledice na život vezan za posao, nego na život van radnog vremena. Podrška članova porodice može da pomogne ljudima da izadju na kraj sa intenzivnim zahtevima koji se pred njih postavljaju na poslu.

Radni uslovi: Reč je o zadacima koji se godinama ponavljaju, ili noćnom,  i  smenskom radu  uključujući naravno i   prekovremeni rad. Ako ovom dodamo nepovoljne društvene i materijalne činioce radne sredine, onda se to krajnje štetno odražava na menatalno i  fizičko  zdravlje zaposlenih.

Napredovanje u karijeri: Ako nedostaje sigurnost na poslu, strah od otpuštanja sa posla, ili ranog penzionisanja, to će sve doprineti nastankku stresa, smanjenja radne sposobnosti, povećanju napetosti, a time i pojavi raznih vidova mentalnog obolenja, ukljujčujući  promene u metabolizmu.

Odgovornost prema drugima: U svakoj kompaniji postoji podela odgovornosti. Neki delovi ljudskih resursa se bave proizvodnom stranom poslovanja, drugi marketingom, treći finansijama, četvrti menadžentom i sl. Svi oni nisu podjednako izloženi rizicima stresa. Oni koji su zaduženi za druge ljude, oni koji moraju druge da motivišu, nagrade ili kazne, oni koji stalno komuniciraju sa unutrašnjim i spoljnim radnim okruženjem i koji upravljaju kompanijom, oni su daleko izloženiji rizicima stresa, a to su u prvom redu  menadžeri. Menadžeri su po prirodi svoga posla u poziciji da moraju primiti mnoge prijatne i neprijatne informacije, da ih moraju proslediti podredjenima i nadredjenima, da te informacije mogu dovesti do sporova, pritužbi, konflikata pa čak i stresogene situacije. Pored toga dinamičnost poslova, ''trka sa vremenom'', sa brojnim finansijskim problemima, problemima tržišta, konkurencije, nezadovoljstva ljudskih resursa u samoj kompaniji, najava protesta i štrajkova i te kako mogu pogodovati nastanku  tzv. ''menadžerske bolesti'', kao posledica stresne situacije u kompaniji..

Nedostatak podrške: Kada pojedinci veruju da uživaju prijateljstvo i podršku, kako u kompaniji, tako i van nje, njihove šanse da se odbrane od uticaja raznih stresora su daleko veće, i obrnuto, što je dokazano brojnim empirijskim istraživanjima. Na koji način podrška prijateljstva  u kompaniji i van nje pomaže u borbi protiv stresa? Prvo: ako imate prijatelje kojima možete da se obratite u nevolji, mogu vam pomoći, tako što će vam reći, da iznetu stresnu situaciju vide kao manju pretnju, koja se može držati pod kontrolom, u odnosu na one koji nemaju prijatelje, što će kod vas stvoriti rasterećenje i dovesti do ''emocionalnog oduška''. Drugo: prijatelji često mogu da predlože korisne strategije u borbi protiv izvora stresa. Treće: obezbedjujući prijatnu razbibrigu prijatelji mogu da smanje negativna osećanja koja su često pratilac stresnih dogadjaja. Iz ovih razloga je društvena podrška važan branik od efekata stresa.

Seksualno zlostavljanje: Ovo je česti izvor stresa u kompaniji. Pod tim se podrazumeva neželjeni kontakt ili komunikacija seksualne prirode usmerena u prvom redu prema ženama. Ispoljavanje seksualnog zlostavljanja vrši se na nekoliko načina: otvoreno ili prikriveno, direktno ili indirektno, stalno ili povremeno, na fin ili grub način. Najčešće se ispoljava na ''fin'' način koji se ogleda u nekim pogodnostima na poslu: zasnivanje stalnog radnog odnosa, dodelu nagrada, unapredjenja, veća plata, turistička putovanja i slično. Dok se grub i primitivan oblik seksualnog zlostavljanja ispoljava u pretnjama da će osoba dobiti otkaz, da neće moći napredovati, da će biti rasporedjena na druge niže plaćene poslove i slično. Posledice seksualnog zlostavljanja  su velike. Osobe koje su izložene ovom obliku stresa ne mogu se skoncentrisati na svoje poslove, jer istovremeno moraju angažovati svoju psiho-fizičku energiju na odbijanje nečijih neželjenih nasrtaja. Stoga nije iznenadjenje što je seksualno zlostavljanje česti uzrok raznih psiho-fizičkih trauma i obolenja, a ne retko i davanje dobrovoljnog otkaza i prelalzak u drugu kompaniju. Indikativna je činjenica da se seksualno zlostavljanje redje prijavljuje u odnosu na druge stresne situacije. To potvrdjuju i neka empirijska istraživanja provedene u Americi, gde je samo 30% anketiranih žena izjavilo da su bile izložene seksualnom zlostavljanju, dok ogromna većina to prećuti.

Stres na radu i stres povezan sa privatnim životom ne mogu se odvojiti niti neovisno posmatrati jedno od drugog. To su dve strane jedne pojave. Tako se ljudi na radu i u privatnom životu susreću sa raznim stresorima koji ostavljaju različite poledice na njihovu radnu i psihofizičku sposobnost. Ukoliko je stepen reakcije na stres veći, utoliko je veća mogućnost da će psihofizička sposobnost ljudskih resursa biti ugroženija Istraživanja na Univerzitetu Vašington na uzorku od 500 Amerikanaca zaključilo je da je smrt supruge-supruga najstresogenija situacija koju doživljamo. Zbog toga su tome izvoru dali vrednost 100, a drugim dogadjajima manje vrednosti   a što ilustruje  tabela 7.

Izvor: Ted John Savremeno upravljanje vremenom str. 126. Beograd, 2006.

Tabela 7. stresni dogadjaji.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

Ime Nick Email Title Sigurnosni kod

CommentText

• Uzroci stresa u organizaciji 1

• Uzroci stresa u organizaciji 2

• Uzroci stresa u organizaciji 3