Nadgledanje performansi servera je veoma važan deo održavanja i administriranja operativnog sistema. Rutinsko nadgledanje performansi osigurava nam da imamo ažurirane informacije o tome kako naš kompjuter radi.

Ova lekcija objašnjava koncept nadgledanja performansi, polaznu liniju, objekte performanse i brojače. Takođe objašnjava kako da uspostavimo polaznu liniju performansi.

 

Zašto je potrebno nadgledati performanse?

Nadgledanje performansi je neophodan deo preventivnog održavanja servera. Rutinsko nadgledanje performanse našeg servera kroz vremenske periode koji se protežu od dana do nedelje pa do meseca, možemo da uspostavimo polaznu liniju za performanse servera. Kroz nadgledanje, dobijamo podatke performansi koji su korisni i koje koristimo kad određujemo dijagnozu problema servera.

Koristimo podatke performansi da:

  • Razumemo karakteristike našeg protoka i efekat koji on ima na naše resurse sistema.
  • Primetimo promene i trendove u karakteristikama protoka i iskorišćenosti resursa tako da možemo da isplaniramo buduće nadogradnje.
  • Testiramo promene u konfiguraciji ili druga podešavanja performanse tako što nadgledamo rezultate.
  • Dojagnoziramo probleme i identifikujemo komponente ili procese koji su zreli za optimizaciju.

 

Analiza podataka performansi i usko grlo

Analiza podataka o performansama servera može da objasni problem, kao što su na primer prekoračeni zahtevi za određenim resursom što rezultira usko grlo. Usko grlo se pojavljuje kada resurs loše utiče na performanse celog sistema. Zahtevi za određenim resursom mogu biti preveliki toliko da rezultuju pojavu uskog grla podsistema: memorije, procesor, disk, mreža.

Neki od razloga zbog čega se pojavljuje usko grlo su:

  • Podsistemi su nedovoljni, tako da su potrebni dodatni. Na primer, nedostatak memorije je jedan od glavnih razloga pojave uskog grla.
  • Podsistemi ne dele opterećenje podjednako i potrebno ih je izbalansirati. Na primer, stara mrežna karta koja je instalirana na novom serveru može da prouzrokuje usko grlo.
  • Program monopolizuje određeni resurs. Na primer, program koji je napisao konsultant ne deli memoriju kako treba. Rešenje ovakvog probelema je zahtevanje od programera da ponovo napiše i proveri kod programa, dodavanje i nadogradnja resursa, ili startovanje programa nakon radnih sati kad su zahtevi smanjeni.
  • Podsistem je pogrešno konfigurisan, tako da je potrebno konfiguracione postavke promeniti. Na primer, stara višebrzinska (multispeed) mrežna karta je možda konfigurisana za 10 megabita po sekundi (mbps) a treba da bude podešena na 100 Mbps.

 

Vodič za konfiguraciju polazne linije (base line) performansi

Izvodimo dimenzije polazne linije iz kolekcije podataka za neki određeni period, u toku promenjivog ali tipičnog opterećenja i korisničkih konekcija. Polazna linija je indikator i govori nam kako su individualni sistemski resursi ili grupe resursa korisšćeni u periodima normalne aktivnosti.

 

Faktori na koje treba obratiti pažnju kada određujemo polaznu liniju

  • Kada određujemo našu polaznu liniju, veoma je važno da znamo koji tip posla je odrađen i kada je odrađen. Ova informacija nam pomaže da spojimo specifični posao sa specifičnim resursom koji je iskorišćen i na kraju  odredimo da li je nivo performanse u toku tih intervala normalan. Nakon što smo prikupili podatke performanse za period niskog, prosečnog i maksimalnog protoka i iskorišćenosti resursa, možemo da odredimo šta je za nas i naš sistem prihvatljiva performansa. Rezultat koji dobijemo je BASELINE ili polazna linija.
  • Treba odrediti polaznu liniju ranije još u fazi razvijanja. Tada, u toku razvijanja (deployment), možemo da izmerimo polaznu liniju protiv aktuelne performanse.
  • Određivanje polazne linije u ranijem periodu pomaže nam da brzo identifikujemo i rešimo uska grla sistema.
Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Upoznavanje sa nadgledanjem performansi servera 1
  • Upoznavanje sa nadgledanjem performansi servera 2