Zbog podele posla i potrebe da posebne zadatke organizacije obavljaju posebni delovi, organizacija se deli na timove (grupe). Ljudi su spremniji da rade više, bolje, motivisanije ako znaju da nisu sami, nego da su i ostali spremni da „povuku" kada treba. Timski rad je prihvaćen kao rešenje za većinu problema sa kojima se susreću kompanije na današnjem tržištu. Svaki pojedinac postiže više u timu nego što bi ikada mogao sam.
Orijentacija na timski rad smanjuje troškove, skraćuje rokove i donosi zadovoljstvo učinjenim.
Timovi u organizacijama služe raznim svrhama. Neke od njih su:
Formalni timovi proizilaze iz formalne šeme organizacije.Oni ispunjavaju određeni specifični zadatak. Stalni su kada je njihov zadatak od trajnog značaja za organizaciju a privremenog karaktera su kada su formirane radi obavljanja određenog zadatka čije izvršenje je vremenski ograničeno i kada se očekuje da će prestati da postoje posle izvršenja zadatka.
Neformalni timovi nastaju iz prirodne potrebe ljudi da sarađuju odnosno da se druže sa drugim ljudima u organizaciji. Najčešće su u pitanju horizontalne grupacije članova istog ili približnog ranga, koji rade na istom mestu. Vertikalne grupacije čine zaposleni u okviru istog odeljenja, ali nejednakog ranga.
Timovi treba da održavaju i jačaju norme i vrednosti koje su zajedničke za njene članove, da pružaju osećaj društvenog zadovoljstva, status i sigurnost. Takođe, treba da pomažu svojim članovima prilikom komunikacije.
U timu formalni lider se po pravilu imenuje ili bira dok se neformalni lideri javljaju postepeno u toku interakcije među članovima grupe.
Ljudi vole da su deo neke grupe. To zadovoljava deo njihovih društvenih potreba. Stvaranje uspešnog radnog tima podrazumeva da se obezbedi da svi njegovi članovi imaju zajedničke ciljeve i da rade na njihovom ostvarivanju.
Vremenom članovi grupe obrazuju norme ili kodekse ponašanja o tome kako oni i članovi treba da se ponašaju. One mogu biti:
Norme daju odgovore na pitanja kako da se svakodnevno ponašamo jedni prema drugima što omogućava usredsređenost na zadatak.
Povećanje efikasnosti timova prestavlja pravi izazov. Karakteristična svojstva uspešnih tj. pobedničkih timova su:
Postoji više faktora koji utiču na efikasnost grupe i tima i oni uključuju:
„Samo jedan jedini način, pod celim svodom nebeskim, postoji, da nateraš ma koga da uradi ma šta: probudiš u njemu želju da to uradi". A šta je to šta ljudi zaista žele? „Ne mnogo. Zdravlje i očuvanje života. Hranu. Spavanje. Novac i ono što se novcem može kupiti. Zagrobni život. Emotivno zadovoljenje. Blagostanje za decu. Osećaj važnosti." Dejl Karnegi
Ostvarenje, priznanje, priroda samog posla, odgovornost i napredovanje u službi predstavljaju pet faktora koji će najverovatnije uticati na zadovoljstvo na poslu kako kod pojedinaca tako i u timovima. Vođa tima treba da obezbedi da ovi faktori budu dostupni članovima tima i da, oni dobiju što više odgovornosti za obavljanje svojih poslova.
Neki od načina kako se mogu zadovoljiti potrebe tima su:
- dobra ventilacija i grejanje/hlađenje u radnim prostorijama
- redovno pridržavanje perioda odmora
- konforan i funkcionalan nameštaj
- oprema koja je bezbedna za rukovanje
- osveženje je na raspolaganju kad je potrebno
- tim zna šta može da očekuje u pogledu ishoda i nagrađivanja
- slušate šta članovi tima imaju da vam kažu i otklanjate njihovu zabrinutost što više možete
- podstičete radnu atmosferu uzajamnog poverenja
- obezbeđujete obuku za one čije znanje treba poboljšati
- dajete povratne informacije o radu
- podstičete tim da sve članove uključi u svoje aktivnosti
- podstičete stvaranje identiteta tima
- razvijate atmosferu prijateljstva
- dajete priznanje za postignuća
- poštujete statove i ideje drugih
- priznajete sve doprinose
- cilj vam je da motivišete članove tima
- obezbeđujete da radni zadatak predstavlja prikladan izazov
- stvarate prilike za kreativnost
- nagrađujete inicijativu
- negujete nezavisnost i samostalnost.
U savremenom poslovnom svetu mogu biti uspešni samo oni rukovodioci koji stimulišu saradnike i podstiču ih na stvaralački odnos prema poslovima koje obavljaju. Vodja u svom timu stimuliše na rad, podiže radni moral i razvija kod saradnika konstruktivna osećanja kao što su vedrina, veselje, radoznalost, optimizam.On vodi saradnika tako da sami donose odluke o promenama. Svoju odgovornost deli sa saradnicima i spreman je da preda svakom deo odgovornosti ali i priznanja za dobro obavljen posao. Razvija i prihvata dobre ideje i ističe da je dobro što su njihove.
Da bi rukovodilac motivisao tim, trebalo bi da zna šta motiviše njega. Ako to razume, lakše će razumeti šta motiviše druge. Kako bi uspešno upravljao timom, rukovodilac mora da upozna okolnosti kojima članovi tima žive i rade. Svako od njih ima svoje lične potrebe i želje i u realizaciji tih ciljeva mora im se maksimalno pomoći. Ukoliko je moguće uskladiti ciljeve službenika sa ciljevima preduzeća, mireći njihove lične aspiracije sa potrebom organizacije da profitabilno radi, rukovodilac ima skladan i uspešan tim.
Da bi rukovodilac mogao stimulativno da vodi tim, potrebno je da savlada odredjene veštine podsticanja saradnika. Najvažnije su sledeće:
Ne samo jedan čovek
Upravljanje organizacijom bilo koje veličine ne može biti dobro ako to obavlja samo jedan čovek. To se može učiniti samo u timu koji zajednički deluje.
Jednoglasno
Svaki član tima mora imati odredjenu ulogu. Pa iako svaki član tima ima posebnu, jasno definisanu ulogu, tim mora preuzeti kolektivnu odgovornost za delovanje svakog svog člana. Što se tiče odnosa prema okruženju, tim mora govoriti jednoglasno. Dobar tim obično ima mali broj članova.
Timski rad pomaže pri „nasledjivanju"
Iako svaki član tima ima jasno definisanu ulogu, svaki mora biti u stanju da preuzme odgovornosti nekog drugog člana tima ako to situacija zahteva. Timski rad pomaže osposobljavanju vrhunskih rukovodilaca, a to opet pomaže pri rešavanju problema „nasledjivanja" kada generalni direktor napusti preduzeće. Tada uvek postoji neko osposobljen i spreman da preuzme njegovo mesto.