Ako је nekom ruteru definisan default gateway, odnosno sledeći ruter, onda on nema kome drugom da prosleđuje pakete nego njemu. U praksi je drugačija situacija. Obično ruteri imaju više direktnih komunikacionih partnera i tada se ne oslanja na konfigurisanje defaultnih gateway-a već na takozvane ruting tabele ili tabele rutiranja.

Tabela rutiranja je najčešće tabela o tome kako da dođemo do mreža i podataka. Moramo poznavati načine na koji se podaci unose u tabelu rutiranja. Naime, ako se podaci unose manuelno onda govorimo o statičkom rutiranju, a ako se podaci razmenjuju između rutera pomoću adekvatnih protokola tada govorimo o dinamičkom rutiranju.

Dinamičko rutiranje se koristi u velikim mrežama, odnosno, važi princip da što je mreža veća to je dinamičko rutiranje sve prihvatljivije kao način upravljanja ruting tabelama. Kod dinamičkog rutiranja ruteri automatski međusobno razmenjuju sve podatke o svim mrežama koje u mreži postoje. Jedan od metoda razmene ruta između rutera je broadcast metod. Dinamičko upravljanje ruting tabelama u velikim mrežama dolazi do izražaja jer je skoro nemoguće na redovnoj bazi održavati sve ruting tabele ažuriranim. Na primer: u slučaju da imamo mrežu na kojoj se nalazi 300 mogućih ruta i nekoliko desetina rutera onda nije teško zamisliti koliki bi to posao zahtevalo jer bi se na svakom pojedinačnom ruteru morala konfigurisati ruting tabela koja sadrži 300 ruta!

Ruting protokoli koji su danas u upotrebi su : RIP (Routing Information Protocol) i OSPF (Open Shortest Path First). Windows server moze biti i statički i dinamički ruter, i može da koristi samo RIP kao protokol za rutiranje. Windows 7 može biti samo statički ruter iako toga u dfokumentaciji nigde nema. Dovoljno je rekonfigurisati njegov registarski parametar da bi Windows XP i Windows 7 mašina postala statički ruter. Registarski ključ se nalazi na sledećoj putanji:

HKEY_LOCAL_MACHINESYSTEMCurrentControlSetservicesTcpipParameters

edituje se ključ sa nazivom IPEnableRouter tako što se njegova vrednost promeni iz 0 u 1. Nakon toga je neophodno restartovati računar.


Kod statičkog rutiranja podaci se unose manuelno. Statičko rutiranje je pogodno za manje mreže u kojima nema čestih promena subnetova, rutera, itd.  Izgled ruting tabele je dat u sledećem primeru:

 

Slika 62: Tabela rutiranja


Da biste videli ruting tabelu na Windows računarima neophodno je koristiti Route Print alat kroz Command Prompt. Najčešći argumenti sa kojima radi ovaj alat su dati u sledećem primeru:

  • route PRINT       - prikaz ruting tabele
  • route PRINT -4   - prikaz ruting tabele za IPv4
  • route PRINT -6   - prikaz ruting tabele za IPv6
  • route ADD          - dodavanje statičke rute
  • route CHANGE     - promena parametara postojeće rute
  • route DELETE      - brisanje određene rute iz ruting tabele
Dodaj komentar Sviđa mi se - (1) Ne sviđa mi se - (3)    

  • Tabele rutiranja 1
  • Tabele rutiranja 2
  • Tabele rutiranja 3