Switch (srp. skretnica) je aktivni mrežni uređaj koji povezuje mrežne segmente. Pri komunikaciji dva računara Switch kreira virtuelno kolo između njih i omogućava im ekskluzivnu komunikaciju, što praktično ostalim parovima računara omogućava da simultano komuniciraju bez opterećivanja drugih mašina. Kao i Bridge mrežni uređaj i Switch pamti sve MAC adrese na mreži, s’tom razlikom što se kod Switch-a na jednom portu nalazi samo jedna MAC adresa a kod Bridge mrežnog uređaja na jednom portu postoji potencijalni niz MAC adresa koje mora poznavati. Na slici je dat primer virtuelnog kola komunikacije kod Switch-a:


 

Slika 23: Virtuelno kolo



Ako računar PC1 pošalje mrežne pakete računaru PC2, na slici 23, Switch će među njima kreirati virtualno kolo i njihovu komunikaciju „ograničiti“ (ali istovremeno će saobraćaj koji je namenjen svim segmentima na mreži biti prosleđen na sve portove Switch-a) na ta dva računara ne opterećujući ostale računare ili segmente mreže. Istovremeno, ako računar PC3 pošalje mrežne pakete računaru PC4, Switch će za ova dva računara kreirati novo virutalno kolo i na taj način omogućiti maksimalnu optimizaciju mrežnog saobraćaja jer se nepotreban saobraćaj ne prosleđuje svim segmentima mreže.

 

U većini današnjih mreža Switch uređaj zauzima centralno mesto. Mogu biti upravljivi i neupravljivi sa brojem portova od 4 do 48. Omogućavaju povezivanje kako pojedinih segmenata mreže tako i pojedinačnih računara ili mrežnih uređaja. Upravljivi Switch omogućava administratorima mreža dodatne mogućnosti podešenja i iskorišćenja mrežnih resursa u smislu omogućavanja ili onemogućavanja određenog protokola, usmeravanja mrežnih paketa, itd. Neupravljivi Switch nema dodatnih mogućnosti administracije već funkcioniše na već predefinisani način i prema mogućnostima samog uređaja pri njegovoj konstrukciji. Na slici je dat primer praktičnog umrežavanja više Switch uređaja na jednoj mreži:


            



Slika 24: Umrežavanje switch uređaja



Takođe, Switch omogućava Full Duplex mrežnu komunikaciju, naravno ako je podržava i mrežni adapter računara, što omogućava istovremenu dvosmernu komunikaciju između računara i Switch-a pa samim tim se povećava i brzina prenosa podataka. Full Duplex je komunikacija koja omogućava istovremeno da dva računara jedan drugom šalju i primaju podatke. U normalnim okolnostima, ako ne postoji Full Duplex, prvi računar šalje podatke drugom računaru i nakon što prvi računar završi sa slanjem podataka onda drugi računar počinje sa slanjem podataka prvom računaru. U situacijama kada postoji Full Duplex komunikacija onda i prvi i drugi računar šalju podatke istovremeno bez čekanja da jedan od njih završi sa slanjem podataka. Na ovaj način se efektivno duplira protok, tj. 100 Mbps teoretski postaje 200 Mbps. Da bi Full Duplex komunikacija bila moguća, kao što smo rekli, mora i Switch i mrežni adapter podržavati tu komunikaciju. Na samom mrežnom adapteru je moguće manuelno podesiti vrstu komunikacije ali proizvođači ovog tipa hardvera najčešće kao predefinisanu opciju postavljaju Auto Negotation ili AutoSense, odnosno da adapter automatski prepozna vrstu komunikacije. Na slici je dat primer podešavanja mrežnog adaptera:


 



Slika 25: Svojstva mrežnog adaptera



Ako se koristi opcija Auto negotation (AutoSense) onda se omogućava da se Switch i mrežni adapter dogovore oko vrste i brzine komunikacije među njima. Međutim, to dogovaranje zahteva određeno vreme pa ako su eksplicitno poznata svojstva Switch-a onda je preporučljivo manuelno konfigurisanje mrežnog adaptera da bi se izbegli gubici u vremenu. U praksi to je skraćenje vremena koje je potrebno operativnom sistemu da započne komunikaciju preko mreže. Na primer ako imamo Switch od 100 Mbps koji podržava Full Duplex komunikaciju i računare čiji mrežni adapteri podržavaju te parametre, onda mrežne adaptere računara treba manuelno konfigurisati sa opcijom 100 Mbps Full Duplex. Ovakav način podešenja mrežne komunikacije je vrlo bitan naročito kada su u pitanju serverske mašine koje rade sa velikim brojem uspostavljenih sesija istovremeno. Postupak manuelnog konfigurisanja mrežnog adaptera u multimediji za ovu lekciju.

Na ovaj način smo saznali da Switch može prepoznati parametre svakog od mrežnih adaptera priključenih na njega i na osnovu toga prilagoditi komunikaciju sa njima. Ta mogućnost je vrlo korisna kada u postojećim mrežnim okruženjima postoje mrežni adapteri različitih brzina komunikacija, na primer od 10 Mbps, od 100 Mbps ili ako je novija oprema u pitanju od 1000 Mbps jer se na taj način omogućava dalji nastavak rada svih priključenih uređaja bez potrebe za novim ulaganjima u mrežnu opremu a samim tim i smanjenje troškova mrežne infrastrukture.

U dosadašnjem opisu Switch-a kao mrežnog uređaja govorili smo o Layer 2 Switch mrežnim uređajima koji u sebi objedinjuju gore navedene mogućnosti. Međutim, postoje i Layer 3 Switch mrežni uređaji koji pored funkcija Layer 2 Switch-a uključuju i funkciju rutiranja mrežnog saobraćaja, odnosno takav uređaj je i Switch i ruter istovremeno. Sama funkcija rutiranja će biti objašnjenja u kasnijem delu kursa. Postoje Switchevi sa različitim mrežnim konektorima, brzinama, brojem konekcija, mogućnostima odnosno funkcijama. Izgled Switch mrežnog uređaja je dat na sledećoj slici:


 

Slika 26: Switch
Dodaj komentar Sviđa mi se - (6) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Switch - osnove rada 1
  • Switch - osnove rada 2
  • Switch - osnove rada 3
  • Switch - osnove rada 4