Sigurnost podataka

Mere zaštite elektronskih podataka

Računari omogućavaju jednostavne načine za kreiranje i upravljanje podacima, ali isto tako ta prednost se može lako zloupotrebiti. Zbog toga je neophodno primeniti mere zaštite elektronskih podataka.

Svaki zaposleni bi trebalo da ima sopstveni korisnički nalog koji koristi pri upotrebi računara. Korisnički nalog se sastoji od jedinstvenog korisničkog imena (user name) i tajne lozinke, i ta kombinacija omogućava računaru da “prepozna” svakog pojedinačnog zaposlenog, i kontrolu akcija koje je korisnik preduzeo. Lozinka treba da bude tajna, zaposleni ne bi trebalo da je kaže bilo kome (osim eventualno pretpostavljenima, u zavisnosti od politike kompanije), a pogotovo ne bi trebalo da je zapisuje. Lozinka bi trebalo da zadovoljava i kriterijume složenosti: da ima određenu dužinu (najmanje 6 ili 8 znakova), i sa ne sadrži samo slova, vec i brojeve i specijalne znake(_, -, .). Ovo onemogućava lako “provaljivanje”, tj. otkrivanje lozinke, i neovlašćeno korišćenje računarskog sistema. Korisnik ne bi trebalo da se udaljava od računara pre nego što je odjavi sa sistema.

Na nivou operativnog sistema se mogu regulisati različiti nivou pristupa podacima. Neki korisnici treba da imaju potpuno kontrolu nad fajlovima, dok ostalima možda treba dozvoliti samo uvid u podatke (bez mogućnosti izmene). Treba pažljivo isplanirati i obavezno primeniti ove mere zaštite.

Na posebne fajlove se mogu podestiti lozinke koje onemogućavaju neovlaščenim licima pristup podacima. Lozinke se koriste i za pristup Internetu ili za korišćenje pojedinih programa. Ako korisnik ima više lozinki, trebalo bi da one međusobno budu različite.

Promena lozinki, npr. svaka dva meseca, dodatno doprinosi stepenu zaštićenosti sistema i podataka.

Rezervne kopije podataka (backup)

Navedene mere zaštite ne mogu sprečiti fizički gubitak podataka. Kvar na hardveru ili nepredvidljivi slučajevi (kao, na primer, krađa laptopa ili PDA uređaja, poplava, zemljotres) mogu dovesti do nestanka svih podataka u računaru. Zbog toga je neophodno praviti rezervne kopije podataka (backup). Rezervne kopije se prave ili na posebnim računarima (u velikim računarskim sistemima) ili na medijumima kao što su CD, DVD ili magnetne trake, i služe za povratak izgubljenih originalnih podataka. U zavisnosti od potreba, količine i učestanosti izmene podataka, backup se može raditi dnevno, nedeljno ili mesečno. Njačešće se radi automatski ili ručno posle radnog vremena, jer svi dokumenti koji su trenutno u upotrebi neće biti iskopirani. Rezervne kopije treba fizički čuvati na odvojenom mestu, jer nema nikave svrhe od rezervne kopije koja je izgubljena sa originalima (ukradena, uništena, itd.)

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Sigurnost podataka 1
  • Sigurnost podataka 2
  • Sigurnost podataka 3