Projektni rizik je kriza, koja se još nije dogodila i gde se teži da se ona i ne dogodi. Iz tog razloga
upravljanje projektom i ima veliki značaj u delu izbegavanja krize. Upravljati rizicima znači sprečiti da dođe do kriza, jer je u svakom pogledu bolje upravljati rizicima nego krizom. Ukoliko dođe do krize to zahteva dodatno angažovanje sredstava, odnosno svih resursa i dolazi do situacije da događaji gube kontrolu i umesto da se upravlja njima, dešava se situacija da događaji upravljaju izvršiocima projekta.

U procesu upravljanja rizikom, prvo je potrebno identifikovati rizike, jer je tada lakše upravljati sa njima. Identifikacija rizika je kompleksan posao, jer u realizaciji projekta sve može da se desi. Iz tog razloga najbolje je da se izvrši grupisanje potrebnih rizika i uglavnom se svrstavaju u:

  • poslovne rizike,
  • projektne i
  • rizike zadatka

 

Poslovni rizici utiču na organizaciju kao celinu i mogu biti:

  • tržišne promene koje mogu da izmene privlačnost projekta,
  • nove mogućnosti za investiranje koje mogu da se takmiče za resurse s postojećim projektom,
  • pravna ograničenja za očuvanje životne sredine, koja utiču na poslovne aktivnosti,
  • greške u proceni tržišta, gde je moguće da projekat ostvari ciljeve ali da tržište ne prihvata njegove rezultate,

 

Projektni rizici su uglavnom povezani sa projektom, a ne sa specifičnim aktivnostima.

Projektni rizici mogu biti:

  • bezbednost i poverljivost,
  • podrška menadžmenta i zalaganje za projekat,
  • nedefinisanje pojedinih zadataka u projektu,
  • loša procena potrebnih sposobnosti za realizaciju projekta,
  • stepen potrebne inovacije,
  • rizik od nezavršavanja projekta u planiranom vremenu,
  • neispunjenje potrebnog kvaliteta i sl.

 

Rizik zadataka

Rizik zadataka se odnosi na postojanje rizika u pojedinačnim zadacima u okviru projekta. U principu rizici su kod svakog zadatka različiti jer se odnose na pojedinačne aktivnosti.

Kontrola rizika

Postoje određeni načini da se identifikovani rizici prevaziđu. Osnovni su: prevencija, redukcija, prenošenje, primena plana za vanredne situacije i prihvatanje.

Prevencija se odnosi na sprečavanje pojave rizika ili ukoliko do njega dođe da se izbegne uticaj na projekat.

Redukcija je primena mera kojim se smanjuje verovatnoća pojave rizika i njihov uticaj ako se pojave, ili jedno i drugo.

Prenošenje je distribucija rizika na treću stranu, sa namerom ako se desi rizik da to ne utiče na projekat. U ove rizike spadaju ugovori o osiguranju.

Primena plana za vanredne situacije podrazumeva postojanje rezervnih planova i resursa. Ukoliko do rizika dođe primeniće se rezervni plan ili sredstva, a ako se ne desi nikakav rizik sredstva se plasiraju za druge potrebe.

Prihvatanjem se eventualni rizik prihvata u formi u kojoj postoji, bez korektivnih aktivnosti. On se prihvata samo u slučajevima kada je rizik mali i ne utiče bitnije na konačan ishod projekta.

Rizik i stepen neizvesnosti

Gradacija neizvesnosti rizika može se podeliti na:

  1. Izvesnost

    Izvesnost je situacija, koja se može tačno predvideti kroz potrebne veličine i sva moguća rešenja.

  2. Rizik

    Rizik je situacija u budućnosti za koju postoji veći broj rešenja ali sa poznatim mogućim rešenjem i verovatnoćom pojavljivanja.

  3. Neizvesnost

    Kod neizvesnosti postoji veliki broj alternativa sa nepoznatim rešenjima.

Detaljnija podela rizika:

  • Nestruktuisana neizvesnost
  • Struktuisana neizvesnost
  • Rizik
  • Izvesnost

 

Rizik i ključni faktori rizika

Rizik u projektu se usmerava na tri glavna faktora:

  1. Rizični događaj

    Rizični događaj je pojava koja može doneti štetan uticaj na projekat i neželjene posledice u projektu.

  2. Verovatnoću rizika

    Verovatnoća rizika je verovatnoća pojavljivanja rizičnog događaja.

  3. Veličinu uloga

    Veličina uloga je veličina gubitaka koji mogu da nastanu ukoliko se ostvari rizičan događaj i donese štetni uticaj na projekat.

Podprocesi upravljanja rizikom

Upravljanje rizikom procesa može se prikazati kroz podprocese:

  1. Identifikacija (klasifikacija i rangiranje)
  2. Analiza rizika (struktuiranje procesa simulacije)
  3. Planiranje reakcija (ignorisanje, smanjivanje, prebacivanje, kontigencijsko planiranje)
  4. Sistem reakcija (strategija praćenja rizika u projektu)
  5. Primena podataka (baza podataka)

Osnovni kriterijumi na osnovu kojih se vrši procena veličine rizika u projektu

Tri osnovna kriterijuma na osnovu kojih se vrši procena veličine rizika su:

  1. Fleksibilnost projekta

    Projekat koji je fleksibilan je malo struktuiran, pa samim tim ima i mali stepen izvesnosti u pravcu konačnog ishoda, iz čega se zaključuje da su fleksibilni projekti velikog rizika. Procene su veoma teške i predvidive, već ih je moguće dati tokom izvođenja projekta.

    Projekat male fleksibilnosti je veoma struktuisan projekat sa velikom dozom izvesnosti u konačan ishod.

  2. Veličina projekta

    • Projekti se globalno mogu podeliti u velike i male, od čega je direktno uslovljen rizik tako da veliki projekti nose veliki rizik.
    • Isti je slučaj i kod potrebne tehnologije za realizaciju projekta, gde mali i nefleksibilni projekti zahtevaju manju primenu tehnologije a samim tim nose i nizak rizik i suprotno.


  3. Tehnologija

Mreža procene rizika

Mali

Mali ka srednjem

Srednji

Veliki

Mala fleksibilnost
Niska tehnologija
Mali projekat

A

Velika fleksibilnost
Niska tehnologija
Mali projekat

C

Mala fleksibilnost
Visoka tehnologija
Mali projekat

E

Velika fleksibilnost
Visoka tehnologija
Mali projekat

G

Mala fleksibilnost
Niska tehnologija
Veliki projekat

B

Velika fleksibilnost
Niska tehnologija
Veliki projekat

D

Mala fleksibilnost
Visoka tehnologija
Veliki projekat

F

Velika fleksibilnost
Visoka tehnologija
Veliki projekat

H


Tabela 1.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (1) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Rizik i ključni faktori rizika 1
  • Rizik i ključni faktori rizika 2
  • Rizik i ključni faktori rizika 3