Projektni rizik je kriza, koja se još nije dogodila i gde se teži da se ona i ne dogodi. Iz tog razloga
upravljanje projektom i ima veliki značaj u delu izbegavanja krize. Upravljati rizicima znači sprečiti da dođe do kriza, jer je u svakom pogledu bolje upravljati rizicima nego krizom. Ukoliko dođe do krize to zahteva dodatno angažovanje sredstava, odnosno svih resursa i dolazi do situacije da događaji gube kontrolu i umesto da se upravlja njima, dešava se situacija da događaji upravljaju izvršiocima projekta.

U procesu upravljanja rizikom, prvo je potrebno identifikovati rizike, jer je tada lakše upravljati sa njima. Identifikacija rizika je kompleksan posao, jer u realizaciji projekta sve može da se desi. Iz tog razloga najbolje je da se izvrši grupisanje potrebnih rizika i uglavnom se svrstavaju u:

• poslovne rizike,
• projektne i
• rizike zadatka

Poslovni rizici utiču na organizaciju kao celinu i mogu biti:

• tržišne promene koje mogu da izmene privlačnost projekta,
• nove mogućnosti za investiranje koje mogu da se takmiče za resurse s postojećim projektom,
• pravna ograničenja za očuvanje životne sredine, koja utiču na poslovne aktivnosti,
• greške u proceni tržišta, gde je moguće da projekat ostvari ciljeve ali da tržište ne prihvata njegove rezultate,

Projektni rizici su uglavnom povezani sa projektom, a ne sa specifičnim aktivnostima.

Projektni rizici mogu biti:

• bezbednost i poverljivost,
• podrška menadžmenta i zalaganje za projekat,
• nedefinisanje pojedinih zadataka u projektu,
• loša procena potrebnih sposobnosti za realizaciju projekta,
• stepen potrebne inovacije,
• rizik od nezavršavanja projekta u planiranom vremenu,
• neispunjenje potrebnog kvaliteta i sl.

Rizik zadataka

Rizik zadataka se odnosi na postojanje rizika u pojedinačnim zadacima u okviru projekta. U principu rizici su kod svakog zadatka različiti jer se odnose na pojedinačne aktivnosti.

Kontrola rizika

Postoje određeni načini da se identifikovani rizici prevaziđu. Osnovni su: prevencija, redukcija, prenošenje, primena plana za vanredne situacije i prihvatanje.

Prevencija se odnosi na sprečavanje pojave rizika ili ukoliko do njega dođe da se izbegne uticaj na projekat.

Redukcija je primena mera kojim se smanjuje verovatnoća pojave rizika i njihov uticaj ako se pojave, ili jedno i drugo.

Prenošenje je distribucija rizika na treću stranu, sa namerom ako se desi rizik da to ne utiče na projekat. U ove rizike spadaju ugovori o osiguranju.

Primena plana za vanredne situacije podrazumeva postojanje rezervnih planova i resursa. Ukoliko do rizika dođe primeniće se rezervni plan ili sredstva, a ako se ne desi nikakav rizik sredstva se plasiraju za druge potrebe.

Prihvatanjem se eventualni rizik prihvata u formi u kojoj postoji, bez korektivnih aktivnosti. On se prihvata samo u slučajevima kada je rizik mali i ne utiče bitnije na konačan ishod projekta.

Rizik i stepen neizvesnosti

Gradacija neizvesnosti rizika može se podeliti na:

1. Izvesnost
   
   Izvesnost je situacija, koja se može tačno predvideti kroz potrebne veličine i sva moguća rešenja.
   
   
2. Rizik
   
   Rizik je situacija u budućnosti za koju postoji veći broj rešenja ali sa poznatim mogućim rešenjem i verovatnoćom pojavljivanja.
   
   
3. Neizvesnost
   
   Kod neizvesnosti postoji veliki broj alternativa sa nepoznatim rešenjima.
   
   

Detaljnija podela rizika:

• Nestruktuisana neizvesnost
• Struktuisana neizvesnost
• Rizik
• Izvesnost

Rizik i ključni faktori rizika

Rizik u projektu se usmerava na tri glavna faktora:

1. Rizični događaj
   
   Rizični događaj je pojava koja može doneti štetan uticaj na projekat i neželjene posledice u projektu.
   
   
2. Verovatnoću rizika
   
   Verovatnoća rizika je verovatnoća pojavljivanja rizičnog događaja.
   
   
3. Veličinu uloga
   
   Veličina uloga je veličina gubitaka koji mogu da nastanu ukoliko se ostvari rizičan događaj i donese štetni uticaj na projekat.
   
   

Podprocesi upravljanja rizikom

Upravljanje rizikom procesa može se prikazati kroz podprocese:

1. Identifikacija (klasifikacija i rangiranje)
2. Analiza rizika (struktuiranje procesa simulacije)
3. Planiranje reakcija (ignorisanje, smanjivanje, prebacivanje, kontigencijsko planiranje)
4. Sistem reakcija (strategija praćenja rizika u projektu)
5. Primena podataka (baza podataka)
   
   

Osnovni kriterijumi na osnovu kojih se vrši procena veličine rizika u projektu

Tri osnovna kriterijuma na osnovu kojih se vrši procena veličine rizika su:

1. Fleksibilnost projekta
   
   Projekat koji je fleksibilan je malo struktuiran, pa samim tim ima i mali stepen izvesnosti u pravcu konačnog ishoda, iz čega se zaključuje da su fleksibilni projekti velikog rizika. Procene su veoma teške i predvidive, već ih je moguće dati tokom izvođenja projekta.
   
   Projekat male fleksibilnosti je veoma struktuisan projekat sa velikom dozom izvesnosti u konačan ishod.
   
   
2. Veličina projekta
   
   
• Projekti se globalno mogu podeliti u velike i male, od čega je direktno uslovljen rizik tako da veliki projekti nose veliki rizik.
• Isti je slučaj i kod potrebne tehnologije za realizaciju projekta, gde mali i nefleksibilni projekti zahtevaju manju primenu tehnologije a samim tim nose i nizak rizik i suprotno.
  
  
  
3. Tehnologija
   
   

Mreža procene rizika

Tabela 1.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (1) Ne sviđa mi se - (0)    

Ime Nick Email Title Sigurnosni kod

CommentText

• Rizik i ključni faktori rizika 1

• Rizik i ključni faktori rizika 2

• Rizik i ključni faktori rizika 3