Projektni rizik je kriza, koja se još nije dogodila i gde se teži da se ona i ne dogodi. Iz tog razloga
upravljanje projektom i ima veliki značaj u delu izbegavanja krize. Upravljati rizicima znači sprečiti da dođe do kriza, jer je u svakom pogledu bolje upravljati rizicima nego krizom. Ukoliko dođe do krize to zahteva dodatno angažovanje sredstava, odnosno svih resursa i dolazi do situacije da događaji gube kontrolu i umesto da se upravlja njima, dešava se situacija da događaji upravljaju izvršiocima projekta.
U procesu upravljanja rizikom, prvo je potrebno identifikovati rizike, jer je tada lakše upravljati sa njima. Identifikacija rizika je kompleksan posao, jer u realizaciji projekta sve može da se desi. Iz tog razloga najbolje je da se izvrši grupisanje potrebnih rizika i uglavnom se svrstavaju u:
Poslovni rizici utiču na organizaciju kao celinu i mogu biti:
Projektni rizici su uglavnom povezani sa projektom, a ne sa specifičnim aktivnostima.
Projektni rizici mogu biti:
Rizik zadataka
Rizik zadataka se odnosi na postojanje rizika u pojedinačnim zadacima u okviru projekta. U principu rizici su kod svakog zadatka različiti jer se odnose na pojedinačne aktivnosti.
Postoje određeni načini da se identifikovani rizici prevaziđu. Osnovni su: prevencija, redukcija, prenošenje, primena plana za vanredne situacije i prihvatanje.
Prevencija se odnosi na sprečavanje pojave rizika ili ukoliko do njega dođe da se izbegne uticaj na projekat.
Redukcija je primena mera kojim se smanjuje verovatnoća pojave rizika i njihov uticaj ako se pojave, ili jedno i drugo.
Prenošenje je distribucija rizika na treću stranu, sa namerom ako se desi rizik da to ne utiče na projekat. U ove rizike spadaju ugovori o osiguranju.
Primena plana za vanredne situacije podrazumeva postojanje rezervnih planova i resursa. Ukoliko do rizika dođe primeniće se rezervni plan ili sredstva, a ako se ne desi nikakav rizik sredstva se plasiraju za druge potrebe.
Prihvatanjem se eventualni rizik prihvata u formi u kojoj postoji, bez korektivnih aktivnosti. On se prihvata samo u slučajevima kada je rizik mali i ne utiče bitnije na konačan ishod projekta.
Gradacija neizvesnosti rizika može se podeliti na:
Detaljnija podela rizika:
Rizik u projektu se usmerava na tri glavna faktora:
Upravljanje rizikom procesa može se prikazati kroz podprocese:
Tri osnovna kriterijuma na osnovu kojih se vrši procena veličine rizika su:
Mreža procene rizika
Mali |
Mali ka srednjem |
Srednji |
Veliki |
Mala fleksibilnost A |
Velika fleksibilnost C |
Mala fleksibilnost E |
Velika fleksibilnost G |
Mala fleksibilnost B |
Velika fleksibilnost D |
Mala fleksibilnost F |
Velika fleksibilnost H |
Tabela 1.