U ovoj lekciji ćemo obrađivati:

  •  Upotrebu računara danas
  •  Računare u kućnom i poslovnom okruženju
  •  Rad na daljinu
  •  Trendove u razvoju IT infrastrukture

 

Istorijski razvoj

Računari su postali sastavni deo života ljudi, kako računari kod kuće, tako i računari u poslovnom okruženju. Život i rad se danas gotovo ne mogu ni zamisliti bez računara.
Računari su u početku bili privilegija uskog kruga ljudi, dok su danas postali sastavni deo svih domaćinstava. U početku su računari bili korišćeni za naučno-istraživačke radove, specijalne namene, vojne svrhe i sl. Kasnije računari polako ulaze u šire slojeve društva, prvo u velike kompanije, medijske kuće, a zatim i u sve ostale poslovne sfere, tako da danas ne postoji firma koja ne koristi računare u manjoj ili većoj meri u svom poslovanju. Danas veliki broj domaćinstava takođe poseduje računar, mada postoji razlika u broju domaćinstava sa računarom u siromašnim i visoko razvijenim zemljama. Ono što je posebno zanimljivo je pojam pismenosti nekog društva koji se ranije odnosio na broj osoba u nekoj zemlji, koje znaju čitati i pisati, dok se danas taj pojam manje-više odnosi na osobe koje poznaju i rad na računaru.

 

 

Računari kod kuće

 

Koje su razlike između računara na poslu i kućnih računara? Na oba mesta postoji potreba za efikasnim radom na računaru i odrađivanjem nekog posla. Razlika je u funkcionalnostima i mogućnostima. Kod kuće postoji mogućnost kreiranja konfiguracija prema sopstvenim željama, dok su konfiguracije na poslu određene prirodom i vrstom posla. Postoji razlika u programima koji su najčešće u upotrebi kod kućnih računara i kod onih na poslu. Postoji potreba za poznavanjem osnovnih postupaka i radnji potrebnih za ostvarivanje željenog cilja u kućnom okruženju za razliku od poslovnog, na primer, konfigurisanje internet konekcije i sl. Važno je i poznavanje osnovnih programa potrebnih za kompletiranje određenih zadataka, kao što je, na primer, korišćenje Web browser-a ili mail klijenta, raznih preglednika za pdf ili doc fajlove, kao i korespondenciju između navedenih programa. Takođe, radno okruženje i ambijent su drugačiji kod kuće u odnosu na one na poslu. Neizbežno je i poređenje broja servisa i programa na računarima kod kuće i na poslu jer programi nisu isti ili nemaju ista podešavanja, kao, na primer, različiti stilovi i tastature u Word-u i sl.

 

Potrebe korisnika kućnih računara

 

Koje su potrebe prosečnog korisnika računara kod kuće? Pre svega, tu je potreba za radom, učenjem i obrazovanjem, za komunikacijom i saradnjom sa prijateljima, partnerima, slanje elektronske pošte, pristup Web sajtovima, Online zajednicama i sl. Tu je i vođenje kućnog budžeta kao i mogućnost štampanja nekih sadržaja ili teksta. Nezaobilazni segment je zabava, odnosno, upotreba multimedije na računaru što se odnosi na slušanje muzike, gledanje filmova, povezivanje kamera, prebacivanje slika sa foto aparata, igranje video igara i sl.

 

 

Telework

 

E-work ili rad kod kuće je termin koji je „patentirao“ Džek Nils 1973. godine za vrstu posla u kom zaposleni uživaju veću fleksibilnost u vezi sa mestom i vremenom obavljanja svog posla. Drugim rečima, svakodnevni put na posao i sa posla je zamenjen telekomunikacionim pogodnostima kao što su Internet, videokonferencija, VoIP itd. Danas mnogi obavljaju svoj posao od kuće, dok postoje i oni koji koriste sve mogućnosti mobilne tehnologije pa svoj posao obavljaju iz restorana, mesta u prirodi ili nekih drugih lokacija.

Telework ili tele-rad je širi termin koji se može objasniti motom „posao je nešto što se radi, ne nešto gde se putuje“. Drugim rečima, tele-radnici ne putuju ni na kakvo mesto obavljanja svog posla, bilo ono neko opuštajuće mjesto ili ne, već svoj posao obavljaju bilo gde, poštujući rokove. Da bi bio uspešan, sam način vođenja ovakvog poslovanja mora se orijentisati ka rezultatima svojih radnika i rukovoditi se ciljevima, a ne posmatranjem rada samih zaposlenih.

Danas se mnogi poslovi mogu raditi daljinskim putem, bez dodatnih uslova i posebnih mera, kao što su poslovi prevodioca, novinara, dizajnera, programera i dr.

 

Prednosti rada na daljinu

 

Neke od prednosti ovakvog načina rada su:

  • povećanje zaposlenosti ugroženih grupa, osoba sa posebnim potrebama i osoba koje žive u udaljenim područjima,
  • smanjenje negativnog uticaja na okolinu, smanjenje potrošnje naftnih derivata prilikom prevoza,
  • nepostojanje striktnog radnog vremena,
  • veća mogućnost fokusiranja samo na jedan zadatak u jednom trenutku,
  • povećanje produktivnosti,
  • plaćanje prema učinku i odrađenom poslu, a ne prema dolasku ili sedenju na poslu,
  • smanjenje stresa na radu,
  • veća fleksibilnost i eliminisanje izostanaka zaposlenih,
  • smanjeni troškovi iznajmljivanja prostora, kancelarijskog materijala, opreme i infrastrukture.

 

Mane rada na daljinu

 

Neke od mana ovakvog rada su:

  • veći stres i više posla ukoliko svoje radno mesto zaposleni ne shvate kao obavezu, već kao povremeni rad,
  • rizik gubitka i integriteta podataka o kompanijama koje zaposleni imaju kod kuće, pogotovo ukoliko ne koriste sve mere softverske i fizičke zaštite,
  • rizik krađe računara,
  • produktivnost e-radnika ispočetka manja od konvencionalne, potrebno vreme za prilagođavanje,
  • potrebne drugačije metode ocenjivanja rada,
  • sumnja u integritet zaposlenih koji nisu pod stalnim nadzorom,
  • nedostatak ljudskog kontakta i timskog rada, konsultacija sa kolegama i rešavanja problematičnih situacija,
  • problemi oko plaćanja.

 

Računari na poslu

Jedan od najvažnijih poslovnih ciljeva danas je imati pokretnu i prilagodljivu organizaciju sa što nižim troškovima i što većim profitom. Organizacija mora biti u stanju da što efikasnije odgovori brzim promenama na tržištu. Postoji nekoliko osnovnih poslovnih prioriteta koje treba uvek primenjivati. Pre svega to je poštovanje klijenta, uspešna komunikacija i saradnja sa njim. Zatim, prelazak na nove tehnologije gde se uvođenjem računara smanjuje broj potrebnih zaposlenih i olakšava poslovanje. Vreme je takođe veoma bitan faktor u poslovanju jer onaj koji prvi izbaci neki proizvod ili ponudi neku uslugu na tržište, ostvaruje suštinsku prednost u odnosu na konkurenciju, a time i najveći profit.

Termin “računari na poslu” se odnosi na primenu računara u obavljanju različitih poslova. Različita okruženja u obavljanju kancelarijskih poslova, u odnosu na kućnu primenu, uslovljavaju posebne programe i podešavanja operativnog sistema. Na poslu postoji i dodatna hardverska oprema i uređaji, čiji je izbor i konfiguracija određena prirodom posla i potrebama zaposlenih. Kod kuće je hardverska platforma drugačija i zavisi isključivo od želja samog korisnika. Na poslu je omogućen pristup deljenim resursima i uređajima, kao na primer štampačima i skenerima.

 

 

Trendovi u razvoju IT infrastrukture

Neki od trendova u razvoju telekomunikacione infrastrukture su:

  • puna i sveobuhvatna dominacija digitalnih tehnologija,
  • razvoj inteligentnih sistema s odgovarajućim softverom,
  • dominantna pozicija evropskih standarda u svetu mobilne telefonije,
  • Značajan razvoj satelitskih sistema (mobilnih satelitskih komunikacija i satelitske televizije),
  • dinamičan rast širokopojasnog interneta kao dominantnog načina za prenos informacija i zajedničke komunikacione mreže,
  • prepoznavanje neophodnosti za sigurnost i pouzdanost mreža i široku rasprostranjenost odgovarajućih tehnika poput PKI (Public Key Infrastructure) i kriptografije.


Budući tehnološki trendovi fokusirani su na sledeće oblasti:

  •  komunikacija putem fiksnih linija,
  •  mobilne komunikacije,
  •  pristup Internetu zasnovan na satelitskom prenosu,
  •  radiodifuzija.


 
Komunikacija putem fiksnih linija obuhvata:

  •  govor
  •  prenos podataka putem Interneta
  •  optički prenos
  •  kablovski Internet


Što se tiče govora, trenutno stanje podrazumeva prenos govora putem klasičnih (PSTN) ili ISDN veza. Budući trend je prenos govora putem mreža s internet protokolom (Voice over Internet Protocol, VoIP) i jeste tehnologija koja obećava da će potpuno preokrenuti stari svet telekomunikacija.

Uz pomoć VoIP-a, glavni operatori mogu ponuditi međunarodno i međuregionalno uspostavljanje razgovora po ceni znatno nižoj od dosadašnje. Primenom VoIP tehnologije, omogućeno je i kablovskim operatorima koji pružaju svojim korisnicima uslugu pristupa Internetu, da istovremeno ponude i komercijalne IP telefonske usluge.

 

Prenos podataka putem Interneta

Prenos podataka putem Interneta ostvarivaće se putem širokopojasnog pristupa. Asimetrična digitalna pretplatnička linija (ADSL) je jedna od varijacija sistema xDSL, napravljena za telefonske pretplatnike koji koriste postojeće dvožične (parične) veze. Mogućnosti ADSL prenosa dobro su prilagođene uslugama za prenos videa na zahtev korisnika (Video On-demand).

Pored ove tehnologije, najveću brzinu prenosa informacija omogućavaju optički sistemi prenosa, ali njihova izgradnja do krajnjeg korisnika još uvek zahteva značajna finansijska sredstva.

Sa druge strane, razvoj tehnologija koje koriste bežične telekomunikacije omogućavaja brz razvoj infrastrukture po prihvatljivim cenama. Ovde posebno treba imati u vidu tehnologije koje se koriste za fiksni bežični pristup, kao i razvoj različitih tehnologija koje omogućavaju širokopojasne mobilne telekomunikacije

 

Optički prenos

Tokom nekoliko proteklih godina optika se nametnula kao jedna od osnovnih tehnologija komunikacionih mreža i to kao rezultat konjukcije nekoliko glavnih tehnoloških inovacija (optička vlakna, poluprovodnički laseri) i potreba tržišta.

Zahvaljujući multipleksiranju putem deljenja talasne dužine (Wavelength Division Multiplexing, WDM), optički prenos sada omogućava prenošenje ogromnih količina podataka na neograničena rastojanja.  U pogledu prenosnih kapaciteta optička vlakna nemaju konkurenciju.

Iako je nedavno smanjenje količine kapitala redukovalo napredak u ovoj oblasti, osnovni trendovi u telekomunikacijama neizbežno će dovesti do primene optičkih tehnologija.

 

Kablovski Internet

Širokopojasni pristup Internetu preko kablovskog modema korisnicima obećava velike brzine učitavanja podataka (Download) i stalnu vezu. Kablovski modem povezuje računar pretplatnika preko eternet priključka. Za ovo se koristi koaksijalni kabl koji ulazi u prostorije pretplatnika i koji simultano dovodi kablovske TV programe, omogućava pristup Internetu i prenos glasa putem telefona.

Upotreba optičkih vlakana u telefonskoj/zemaljskoj mreži doprineće razvoju ovakve vrste usluga. Veliki broj operatora aktivno pokušava da poboljša svoje analogne mreže time što omogućava širokopojasni pristup Internetu putem kablovskog modema.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (1) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Računari u svakodnevnom životu 1
  • Računari u svakodnevnom životu 2
  • Računari u svakodnevnom životu 3