Važniji formati datoteka za čuvanje vektorske grafike

Formati za čuvanje vektorske grafike najviše zavise od programa u kojem je sadržaj datoteke napravljen. Formatima za vektorsku grafiku mogu se smatrati gotovo svi namenjeni programima za obradu tekstualnih dokumenata, jer je font, ništa drugo nego skup veoma primitivnih vektorskih objekata. .TTF (true type font) je najčešći format koji nosi podatke o fontu namenjenom pisanju tekstova na računaru. Vektorskim formatima mogu se smatrati svi oni namenjeni za čuvanje trodimenzionalne grafike, različitih nacrta, shema, itd. To ih čini veoma kompatibilnim i lako razmjenjivim među različitim programima, ali samo ako se odnosi na jednostavne linije i ispune. Složene efekte, prelaze boja i sl. podržavaju samo matični formati programa u kojima radimo. Takođe, svaki moderni vektorski program podržava mogućnost unosa rasterske grafike unutar vektorskog rada. Naravno, to dosta ograničava odabir formata dokumenta. Postoji zasigurno nekoliko hiljada formata koji se mogu opisati kao nosioci vektorske grafike, kao sačuvanog podatka na računaru, ali su navedeni samo oni koji se najčešće koriste i kojima je čuvanje vektorske grafike kao širokog pojma primarno namenjena.

  • .AI, .CDR, .FH, .XAR su matični formati programa za izradu i obradu vektorskih crteža i slika. To su redom: Adobe Illustrator, Corel Draw, Macromedia Freehand, te Xara-X. Odlikuju ih relativno velike mogućnosti i velika svestranost, jer je njima moguće napraviti gotovo sve što ulazi u područje rada vektorske grafike (izuzev 3D projektovanja). Veliki je problem međusobna komunikacija, jer je gotovo nemoguće raditi na istoj datoteci u više njih odjednom. Razlog je tome specifičan način prikaza i rada sa vektorskim objektima u svakom posebno. Izuzev vektorskih crteža, ti formati mogu biti nosioci tekstova, preloma stranica za knjige, časopise i sl, a omogućuju i separaciju boja i sve ono što je potrebno za kvalitetnu digitalnu pripremu za štampu.

Postoje formati namenjeni za svestraniju primenu:

  • .WMF (Windows Metafile) - vektorski format datoteke pogodan za prenos vektorske grafike, jer je veoma kompatibilan sa većinom programa koji imaju mogućnost izrade ili obrade računarske grafike, a nisu nužno primarno namenjeni za crtanje vektorima (npr. Word, Excel, PowerPoint itd.). Velika je mana ovog formata što podržava samo najosnovnije boje bez prelaza. Namenjen je primarno za unos logotipa u tekstualne dokumente i neke slične namene. Novijim verzijama gore navedenih programa pojavio se poboljšani .WMF format pod nazivom .EMF. Dopušta primenu jednostavnijih prelaza boja, ali još uvek nema većih prednosti pred .WMF formatom.

 

  • .EPS (Encapsulated Postscript) i .PDF (Portable Document Format) su snažni vektorski formati koji podržavaju i čuvaju rasterske slike. Gotovo svaki program za izradu ili obradu grafike, bilo da se radi o vektorskoj ili rasterskoj može se smatrati profesionalnim ako ima mogućnost čuvanja u barem jedan od tih formata. Veoma su pogodni za ispis i pripremu za štamparske procese, jer podržavaju Post Script programski jezik koji je zaslužan upravo za ubrzavanje i lakši rad pri prenošenju grafike sa ekrana računara na željeni medij nekom od metoda reprodukcije grafike. PDF je univerzalni format koji čuva fontove, slike i izgled izvornog dokumenta stvorenog u raznim aplikacijama i platformama. Adobe PDF datoteke su kompaktne i kompletne. Svako ko ima Acrobat ili besplatni Adobe Reader ih može deliti, prikazivati i ispisivati.

Ostali poznatiji vektorski formati zapisa grafičkih podataka

  • CGM (Computer Graphics) - standardni format zapisa podataka koje koriste različite programske aplikacije
  • DRW (Micrograph Designer) - format zapisa podataka u programskom sistemu Micrograph koji služi za grafički dizajn
  • DXF (Data Exchange Format) – format zapisa podataka u programskom sistemu za projektovanje AutoCAD. Format je opšte prihvaćen u nizu programskih sistema iste ili slične namene kao neformalni standard.
  • HPGL (Hewlett-Packard Graphics Language) - format zapisa podataka prilagođen ploterima
  • PIC (Picture Format) - format zapisa podataka u programskom sistemu Lotus
  • WPG (WordPefect Graphics) - hibridni format zapisa podataka u tekst procesoru WordPerfect
  • PICT - Apple Quickdraw hibridni format zapisa podataka koji se pretežno koristi na Mac računarima.

Iako većina današnjih internet browsera ne podržava vektorski format (kao što ga ne podržava ni sama HTML specifikacija), postoje različiti dodaci za prikazivače koji omogućavaju njegovo pregledavanje. Razlog zbog kojeg ovaj format nije podržan u većoj meri leži u samoj prirodi rasterskog načina gledanja na svet. Naime, pre prikazivanja na ekranu ili ispisa na pisaču, svaka vektorska grafika mora se rasterizovati, odnosno pretvoriti u rastersku. Taj proces nije toliko jednostavan, pogotovo kada nam je na raspolaganju hrpa različitih formata zapisa. U novije vreme sa snažnim prodorom PDF-a, stvari su konačno krenule u dobrom smeru.

Konverzija vektorskog formata u rasterski

Najkonzistentniji vektorski format na koji ćete naići je Encapsulated PostScript (EPS) format. Njegova je interpretacija nešto bolja na Macu nego na PC-u.

Za uspešnu konverziju EPS formata u format prilagođen web-u ispratite tačke od 1-3.

  1. Otvorite u Photoshopu datoteku koju želite konvertovati. Odaberite RGB način rada i željenu rezoluciju.
  2. Napravite promene ako su potrebne.
  3. Sačuvajte izmene na originalu u izvorni Photoshop (.psd) format. Zatim, sačuvajte datoteku u željeni format. Zavisno, od namene to može biti JPEG, GIF, PNG.

 

Slika u JPEG formatu                  Slika vektorizovana sa AutoTrace u Delineate GUI 


Čuvanje rasterske grafike za web

 

Prilagođavanje grafičkih elemenata, jedan je od najvažnijih elemenata dizajna. Prilagoditi (optimizirati) grafički element za prikaz na web-u znači smanjiti izlaznu veličinu elementa uz što manji gubitak kvaliteta.

 

Prikazani su različiti formati (GIF, JPEG, PNG, vektorski), alati i metode pomoću kojih je moguće postići najbolji odnos veličine datoteke i kvaliteta prikaza iste. 

 

Veličina slike može se smanjiti na sledeće načine:

 

1.  Kompresijom - algoritmi za kompresiju se koriste da bismo zapisali što kompaktnije prezentacije iste informacije, tj. da bi sa što manje informacija prikazali istu stvar.

 

2.  Promenom dimenzija  - dimenzije neke slike treba da budu pažljivo odabrane.

Najjednostavniji je način da u nekom programu za obradu slika izvršite podešavanje dimenzija.

 

3.  Promenom rezolucije - rezolucija slike predstavlja broj tačaka po kvadratnom inču (dpi – dots per inch). Što je veći broj tačaka, veća je i veličina slika, a važi i obrnuto, što je broj tačaka manji, to je slika manja (zbog broja bitova potrebnih za zapis po pojedinom inču). Naravno, pri tome treba znati da se smanjenjem rezolucije gubi i na samom kvalitetu slike. Sledi da je odnos između kvaliteta slike i njene rezolucije obrnuto proporcionalan, te zbog toga podešavanje rezolucije predstavlja kompromis. Rezolucija monitora je podešena na 72 dpi-a, stoga se preporučuje njeno korištenje u prikazu grafikih elemenata na web-u.

 

JPG i GIF su primarne ekstenzije za digitalnu grafiku koje se koriste na web-u. Pojava CSS stilova u potpunosti je promenila pristup u implementaciji grafika na web stranu, pa je tabelarni sistem uklapanja grafika zamenjen mogućnostima koje pružaju pojedine osobine stila.

 

PNG (Portable Network Graphic) je ekstenzija koja se pojavila 1995. godine sa idejom da doskoči vlasnicima GIF koji su najavljivali početak naplaćivanja licenci. Tako da su ovom ekstenzijom obuhvaćene sve osobine koje ima GIF, ali i unapređene da bi se dobila optimizovana grafika visokog kvaliteta za web.

 

PNG ekstenzija ima mnogo osobina koje privlače dizajnere, a to su između ostalog:

•        Kombinacija osobina JPG i GIF ekstenzija.

•        PNG ekstenzija čuva informacije o transparenciji u alfa kanalu. Ova osobina se ne interpretira adekvatno u svim pretraživačima, pa nije doživela širu primenu.

•        Napredno progresivno renderovanje.

 

Glavni problem masovnijoj upotrebi ove ekstenzije predstavlja podrška pretraživača. Tu se pre svega radi o IE i nemogućnosti interpretiranja alfa kanala tj. transparencije zbog čega su dizajneri prinuđeni da koriste GIF.

 

Više o standardizaciji PNG ekstenziji možete saznati na: www.w3.org/Graphics/PNG/.

Tehnologija koja je povezana sa PNG je MNG (Multiple Network Graphic) koja u sebi sadrži mogućnosti za beleženje animacije.

Više o MNG ekstenziji možete saznati na: www.libpng.org/pub/mng/

 

Na slici je prikazan test slike sačuvane sa PNG ekstenzijom s leva na desno imamo interpetaciju u Mozzila i Internet Explorer.

 

 

 

Test PNG ekstenije u browserima

 

Poređenje GIF i JPEG formata

Ispod se nalazi  tabela sa nekim od karakteristika formata koje treba imati na umu.

 

Prikaz tabele sa nekim od karakteristika formata koje treba imati na umu.

 GIF (Graphics Interchange Format)

  • 8-bitna boja (prikaz do 256 boja)
  • prikladan za slike s većim područjima u istoj boji (ilustracije, ikone, logo, dugmići,...)
  • komprimovani format bez gubitaka; komprimira se red po red tako što se grupa pixela iste boje zamenjuje jedinstvenim opisom (npr. manja je slika s vodoravnim crtama, nego slika iste veličine s vertikalnim)
  • mogućnosti: prozirnost (transparency), postepeno učitavanje (interlacing), animacija
  • optimiziranje:
    • reduciranje broja boja
    • reduciranje simuliranja nepostojećih boja (dithering)
    • korištenje "lossy" GIF-a – izbacivanje nekih pixela prilikom komprimiranja
    • paziti pri dizajnu: koristiti veća područja u istoj boji, izbegavati postepene ispune i kose crte
  • Web paleta
    • paleta ugrađena u prikazivače, potrebna za 8-bitne monitore
    • 216 boja za koje nije potreban dithering na PC i Mac platformi

JPEG

  • ime po Joint Photographic Experts Group organizaciji koja je kreirala standard
  • 24-bitna boja (preko 16 miliona boja)
  • prikladan za fotografije
  • komprimovani format s gubitkom – izbegavati čuvanje već postojeće JPEG slike ponovo u JPEG formatu
  • kompromis između stepena kompresije (veličine slike) i kvaliteta slike
  • bolji rezultati za "zamagljene" slike bez oštrih prelaza i jednoličnih boja
  • progresivni JPEG
  • dekompresovanje – vrši ga prikazivač pre prikaza
  • optimizovanje
    • koristiti veći stepen komprimovanja
    • koristiti optimizovani JPEG
    • "zamagliti" sliku ili samo manje važne delove (na pr. Blur alatom Photoshopa)

 

Ekstenzije za čuvanje digitalnih grafika

 

Prikaz tabele sa najpoznatijim formatima za čuvanje vektorskih i rasterskih digitalnih grafika 

 

 

 

Tabele sa najpoznatijim formatima za čuvanje digitalnih grafika

  

 

Nekoliko preporuka pri radu sa digitalnim grafikama

 

 

 

Dodaj komentar Sviđa mi se - (2) Ne sviđa mi se - (1)    

  • Priprema i čuvanje grafičkih fajlova 1
  • Priprema i čuvanje grafičkih fajlova 2
  • Priprema i čuvanje grafičkih fajlova 3
  • Priprema i čuvanje grafičkih fajlova 4