Ovaj modul se fokusira na podršku koju Windows Server 2008 nudi za aplikativni servere. Da bi podržali aplikativne servere, administratori prvo moraju da razumeju karakteristike aplikacije koje su ili bazirane na Internetu ili tradicionalne. SQL server baze podataka imaju jedinstvene zahteve za podršku koji se umnogome razlikuju od zahteva infrastrukturnih servera. Terminal Services je odličan metod za pružanje udaljenog pristupa aplikacijama za roming korisnike i za udaljene kancelarije.


Aplikativni serveri startuju korisničke aplikacije. Aplikacije mogu da budu Line of Business aplikacije ili desktop Productivity aplikacije. Tradicionalne Client-server aplikacije imaju različite karakteristike od aplikacija baziranih na Internetu i ove razlike bi administrator morao da ima na umu da bi mogao na najbolji način da podrži aplikaciju. Windows Server 2008 uključuje karakteristike koje mogu da se iskoriste za podršku aplikativnim serverima.

Kada kompjuterske mreže postanu deo okruženja u kompaniji, one se najćešće koriste za deljenje i štampanje (Sharing and Printing). Deljenje fajlova dozvoljava organizacijama da na lakši način kontrolišu pristup i deljenje fajlova. Deljenje štampanja (Share Printing) dozvoljava da mnogo korisnika deli jedan štampač i donosi uštedu organizaciji. Nakon uspostavljanja deljenja fajlova i deljenja štampača, trebalo bi početi sa dodavanjem aplikativnih servera na mrežu.

Aplikativni server je server na kojem rade aplikacije koje korisnici koriste na mreži. Aplikativni serveri imaju mnogo veće zahteve za procesorom i memorijom od File i Print servera zbog toga što odrađuju mnogo kompleksnije zadatke. Tipičan primer aplikativnih servera su veb serveri i i-mjel serveri.


Aplikacije koje rade na aplikativnim serverima su najčešće podeljene u dve kategorije:

• Tradicionalne aplikacije: Tradicionalna aplikacija se može nazvati i Client Server Application. Deo aplikacije radi na klijentskom kompjuteru i drugi deo aplikacije radi na serveru. U nekim slučajevima, serverski deo aplikacije je samo SQL baza podataka sa kojom komuniciraju svi klijentski kompjuteri. U drugim slučajevima, postoji srednji sloj sa aplikativnom logikom (Application logic) sa kojom komuniciraju klijentski kompjuteri i srednji sloj koji komunicira sa SQL bazom podataka.
  
  
• Aplikacije bazirane na vebu: Aplikacije bazirane na vebu koriste veb Browser za pružanje korisničkog interfejsa. Application logic (aplikativna logika) se tada odrađujue na veb serveru i podaci se smeštaju u SQL bazu podataka.

 

Autentifikacioni metod koji koriste tradicionalne aplikacije određuje programer aplikacije. Ipak, ponekad aplikacija može da pruži nekoliko opcija koje administrator može da izabere prilikom instalacije aplikacije. Neke od najćešćih opcija za autentifikaciju su:

• Active Directory: Neke aplikacije su u mogućnosti da komuniciraju sa aktivnim direktorijumom zbog autentifikacije. Ovo omogućava administratorima da koriste postojeće korisničke objekte za dodeljivanje dozvola unutar aplikacije.
  
  
• LDAP: LDAP se može iskoristiti za pristupanje informacijama u različitim direktorijumima, uključujući i aktivni direktorijum. Ova opcija omogućava administratorima da koriste već postojeće korisničke objekte za dodeljivanje dozvola unutar aplikacije.
  
  
• Internal: Neke aplikacije zahtevaju da korisnički nalozi budu generisani unutar aplikacije. Ovi korisnički nalozi nisu povezani sa korisničkim nalozima unutar aktivnog direktorijuma i njima se mora posebno upravljati. Ovo znači da će korisnici imati jedan set podataka o identitetu kada se autentifikuju u aktivnom direktorijumu, a drugi set podataka o identitetu kada se loguju u aplikaciju.

Prilikom podržavanja tradicionalnih aplikacija treba imati na umu sledeće:

• Pojednostaviti logovanje korisnika koristeći Active Directory ili LDAP autentifikaciju: Bilo koji od ove dve  autentifikacione opcije dozvoljavaju korisnicima da se loguju koristeći jedan set podataka o identitetu.
• Klijentski softver za tradicionalne aplikacije može biti komplikovan za ažuriranje: U većini slučajeva, kada ažurira klijentski softver za tradicionalne aplikacije, administrator mora da ažurira klijentski softver na svim klijentskim kompjuterima u isto vreme. Ovo može da bude zahtev da bi se sprečilo da stari klijentski softver korumpira (ošteti) podatke koje koristi novi klijentski softver. U slučaju da administrator nije u mogućnosti da ažurira sav klijentski softver na blagovremen način, korisnici možda neće biti u mogućnosti da pristupaju aplikaciji nekoliko sati ili možda čak i nekoliko dana.
• Tradicionalne aplikacije je komplikovano regulisati kroz Firewall-ove: Mnogo tradicionalnih aplikacija koristi RPC za komunikaciju. RPC koristi nasumične brojeve portova za komunikaciju i zbog toga je veoma komplikovano kontrolisati komunikaciju koristeći mrežne Firewall-ove. Mada, Firewall-ovi koji se baziraju na hostu, kao što je na primer Windows Firewall, mogu da kontrolišu komunikaciju na osnovu preocesa koji generiše komunikaciju, što ne predstavlja problem.
• Tradicionalnim aplikacijama je komplikovano pristupati preko interneta: većina tradicionalnih aplikacija je dizajnirano za korišćenje RPC-a koji je teško dozvoliti kroz Firewall-ove između mreže kompanije i interneta. Takođe, većina tradicionalnih aplikacija je dizajnirano za LAN mrežnu komunikaciju. Administrator može da izdejstvuje tradicionalnu aplikaciju da radi preko VPN konekcije da bi podesio RPC kroz mrežni Firewall, ali performansa aplikacije će biti mnogo loša.
• Mnoge tradicionalne aplikacije zahtevaju NetBIOS razrešavanje imena: U slučaju da tradicionalna aplikacija zahteva NetBIOS razrešavanje imena, administrator mora da održava jedan ili više WINS servera koji bi trebalo da obavljaju ovaj servis na mreži. Ovo je dodatni administrativni posao.

Aplikacije koje se baziraju na vebu

Aplkacije koje se baziraju na vebu koriste veb Browser na klijentskim kompjuterima umesto aplikativnog softvera. Veb Browser na kliejntskim kompjuterima je odgovoran samo za prikazivanje podataka na kliejntskom kompjuteru. Veb server šalje sve potrebne podatke ka klijentu. Softver na veb serveru najćešće komunicira sa SQL bazom podataka u kojoj su smešteni podaci.

Kad su u pitanju aplikacije koje se baziraju na vebu, potrebno je imati na umu sledeće:

• Aplikacije bazirane na vebu su namenjene za korišćenje na Internetu i preko udaljenih lokacija. Količina podataka koja se šalje između veb servera i klijenta je relativno mala kada se poredi sa tradicionalnim aplikacijama. Sve procesuiranje podataka se odrađuje pre slanja potrebnih podataka ka veb browseru na klijentskom kompjuteru.
  
  
• Aplikacije bazirane na vebu ne zahtevaju dodatnu infrastrukturu na većini mreža. Za razliku od tradicionalnih aplikacija koje možda zahtevaju stariju infrastrukturu, kao što su NetBIOS razrešavanje imena, aplikacije bazirane na vebu koriste standardnu infrastrukturu koja je već dostupna u mrežama kompanije kao što su DNS razrešavanje imena i TCP-IP.
  
  
• Aplikacije bazirane na vebu je lakše ažurirati u poređenju sa tradicionalnim aplikacijama. Kada ažuriramo aplikaciju baziranu na vebu, sve se odrađuje na veb serveru. Na taj način, administrator ažurira aplikaciju za sve korisnike u samo jednom koraku. Ovo može da bude kompleksnije u slučaju da imamo više veb servera koji se koriste kao delovi aplikacije. Na primer, u slučaju korišćenja raspoređivanja opterećenja između više veb servera zbog visoke dostupnosti.

Karakteristike Windows Server 2008 koje podržavaju aplikativne servere

Windows Server 2008 ima brojne karakteristike i uloge koje podržavaju korišćenje Windows Server 2008 operativnog sistema kao aplikativnog servera. Zahtevi umnogome zahteve od aplikacije. Individualni aplikativni serveri mogu da ne zahtevaju nijednu ili isto tako mogu da zahtevaju sve karakteristike i uloge u Windows Server 2008. Većina aplikacija poseduje zahteve koji su dokumentovani u instalacionoj dokumentaciji koju isporučuje proizvođač aplikacije.

• .NET Framework 3.0 features: .NET Framework koriste aplikacije da bi mogle da pristupaju servisima operativnog sistema kroz API-je. Verzija 3.0 uključuje sve API-je koji su potrebni da bi podržali .NET Framework  2.0 aplikacije i sve dodatne elemente.
  
  
• Desktop Experience feature: Ova karakteristika sadrži aplikacije i karakteristike koje najćešće koriste korisnici na desktop kompjuterima kao što su Desktop Themes i Windows Media Player. U nekim slučajevima serverske aplikacije će možda zahtevati ove komponente.
  
  
• Windows PowerShell karakteristika: Ova karakteristika nudi Command Shell koja se može koristiti za skriptovanje. Nekim serverskim aplikacijama može da se upravlja koristeći PowerShell. Na primer, Exchange Server 2007 uključuje Exchange Management Shell koji se koristi za administriranje Exchange server 2007.
  
  
• Application server uloga: Ova uloga se koristi za selektovanje potrebnih karakteristika za podršku aplikacija koje su izgrađene koristeći .NET Framework 3.0. .NET Framework 3.0 je instaliran kao deo ove uloge.
  
  
• Web Server (IIS) uloga: Ova karakteristika se koristi za pružanje podrške za osnovne veb sajtove ili aplikacije koje se baziraju na vebu. Različite servisne uloge, kao što su autentifikacione opcije, mogu da se konfigurišu u toku instalacionog procesa. Veb server koji će biti instaliran je IIS 7.0.
  
  
• Windows SharePoint Services 3.0: Windows SharePoint Services (WSS) može da se preuzme sa Majkrosoftovog veb sajta i instalira na Windows Server 2008. WSS je platforma za kreiranje kolaborativnih veb sajtova, za upravljanje dokumentima i upravljanje događajima.