Podrška za Internet Protokol verziju 6 (IPv6), novi skup standardnih protokola za Internet Network Layer, ugrađen je u Windows Server 2008.

IPv6 je tehnologija od kritičnog značaja koja bi trebalo da pomogne i osigura da Internet može da podrži porast broja korisnika i ogroman broj IP-omogućenih uređaja. Trenutna Internet Protocol 4 verzija (IPv4) servisira kao Internet protokol već trideset godina. Njegova robustnost, skalabilnost i ograničeni set karakteristika sada je pod pritiskom zbog rastućih potreba za IP adresama, čemu je mnogo zaslužna i pojava novih IP-enabled uređaja.

IPv6 polako postaje najčešći. Dok je adaptacija na novi protokol spora, veoma je važno razumeti kako ova tehnologija utiče na mreže i kako se IPv6 integriše u te mreže. Sledeća lekcija pokriva prednosti IPv6, poređenje sa IPv4 i osnovne tipove IPv6 IP adresa. Nakon kompletne lekcije, trebalo bi da razumete globalne, Link-lokalne, Site-lokalne i Unique-lokalne adrese.


Prednosti IPv6

Prednosti nove verzije TCP-IP protokola IPv6 su:

  • Veliki adresni prostor
  • Hijerarhijsko adresiranje i ruting infrastruktura
  • Stateless & Stateful konfiguracija adresa
  • Ugrađena sigurnost
  • Prioritetna isporuka
  • Detektovanje komšije (Neighbor detection)
  • Extensibility


Razlike između IPv6 i IPv4

Sledeća tabela prikazuje razlike između IPv4 i IPv6:

 IPv4  IPv6
Izvorne i destinacione adrese su 32bitne.

Izvorne i destinacione adrese su 128bitne. 
IPSec podrška je opcija.

IPSec podrška je zahtevana. 
Identifikacije putovanja paketa za Quality of Service (QoS) koju obrađuju ruteri nije prisutna u IPv4 header-u.

Packet-flow identifikacija za QoS koju obrađuju ruteri je uključena u IPv6 header koristeći Flow Label polje. 

Fragmentacija je urađena i na ruteru i na hostu. 

Ruteri ne odrađuju fragmentaciju, već samo host koji šalje paket. 

Header uključuje pregled (Checksum). 

Heder ne uključuje pregled. 

Header uključuje opcije. 

Svi opcioni podaci pomereni su u IPv6 Extension header. 

Address Resolution Protocol (ARP) koristi 

emitovanje (Broadcast) ARP Request frejmove da bi razrešio IPv4 adrese u Link-layer adrese.

ARP Request Frames su zamenjeni 

Multicast Neighbor Solicitation porukama.

Internet Group Management Protocol (IGMP) se koristi za upravljanje local Subnet Group Membership (upravljanje članstvom u grupama u lokalnim podmrežama). 

IGMP je zamenjen Multicast Listener Discovery (MLD) porukama.

Internet Control Message Protocol (ICMP) Router Discovery, što predstavlja opciju, koristi se za određivanje najboljeg Default Gateway-a za IPv4 adrese. 

ICMP Router Discovery, koji je zahtevan, je zamenjen ICMPv6 Router Solicitation and Router Advertisement porukama. 

Broadcast adrese se koriste za slanje saobraćaja ka svim čvorovima na podmreži. 

Ne postoje IPv6 broadcast adrese. Umesto njih, koriste se Link-local Scope All-nodes Multicast adrese. 

Mora da se konfiguriše ili ručno ili korišćenjem DHCP-a. 

Ne zahteva ručnu konfiguraciju ili DHCP. 

Koristi Host Address A zapise za resurse u DNS-u da bi mapirao host imena u IP adrese. 

Koristi host address (AAAA) zapise resursa u DNS-u za mapiranje host imena u IPv6 adrese. 

Koristi pointer (PTR) zapise resursa u IN-ADDR.ARPA DNS domen za mapiranje IPv4 adresa u host imena. 

Koristi PTR zapise resursa u IP6.ARPA DNS domenu za mapiranje IPv6 adresa u host imena. 
Mora da podržava 576-byte veličinu paketa.

Mora da podržava 1280-byte veličinu paketa. 

 
Tabela 18.01

 

Implementacija IPv6 koristeći Microsoft tehnologiju: Za sve IPv6 implementacije od Microsoft-a možemo da koristimo IPv6 a da pritom ne pokvarimo IPv4 komunikaciju. Upamtite da je IPv6 Dual-stack implementacija u Windows XP SP2 i u Windows Server 2003, i da je Dual-leyer implementacija za Windows 7 i WindowS Server 2008.

IPv6 Address Space (adresni prostor): Najočiglednija i veoma korisna karakteristika IPv6 je korišćenje mnogo većih adresa. IPv4 IP adrese su prikazane u četri grupe decimalnih brojeva, kao što je na primer 192.168.1.1.
Svaka grupa brojeva predstavlja jedan binarni oktet. U binarnom zapisu ova IP adresa izgleda ovako: 11000000.10101000.00000001.00000001 (4 okteta = 32 bita).

Veliča adrese u IPv6 je 128 bita, i samim tim adrese su četri puta veće od IPv4 adresa. IPv6 adrese su prikazane u heksadecimalnom zapisu. Na primer, 2001:DB8:0:2F3B:2AA:FF:FE28:9C5A.

Ovo će možda izgledati komplikovano za krajnje korisnike. Ipak, pretpostavka je da će se prosečni korisnik oslanjati na DNS imena da bi razrešio hostove i vrlo retko će ručno upisivati IPv6 adrese. IPv6 adrese u heksadecimalnom zapisu je takođe lako konvertovati u binarni zapis i obratno. Ovo uprošćava rad sa podmrežama i izračunavanje hostova i mreža.

IPv6 prefiksi (prefixes): Kao i IPv4 adresni prostor, IPv6 adresni prostor je podeljen dodeljivanjem delova dostupnog prostora za različite IP funkcije. High-order Bits (bitovi koji počinju sa 128-bitnim IPv6 adresom) definišu reone statički u IP prostoru. High-order bitovi i njihovi fiksirani iznosi su poznati pod imenom Format Prefix.

Dodeljivanje (Allocation) 

Format Prefix binarni iznos 

Format Prefix heksadecimalni iznos 

Frakcija adresnog prostora (Fraction of the address space) 

Reserved 

0000 0000 

  - 1-256
Reserved for NSAP allocation

0000 001 

 -

1-128 

Aggregatable global unicast address 

001 

2 ili 3 

1-8 

Link-local unicast addresses 

1111 1110 10 

FE8 

1-1024 

Site-Local unicast addresses 

1111 1110 11 

FECO 

 1-1024

Multicast addresses 

1111 1111 

  FF

1-256 

 
Tabela 18.02


Unicast IPv6 Address Types: Unicast adrese identifikuju jedan (Single) interfejs unutar Scope-a Unicast tipa adresa. Sa odgovarajućom Unicast ruting topologijom, paketi koji su adresirani za Unicast adrese isporučuju se na jednom interfejsu.

Unicast IPv6 tipovi adresa uključuju:

  • Globalne Unicast adrese
  • Local-use (lokalno korišćene) Unicast adrese
  • Jedinstvene Local IPv6 unicast adrese



IPv6 adrese dodeljene hostovima i ruterima: IPv6 host, uključujući i one hostove koji imaju samo jedan interfejs, tipično imaju više IPv6 adresa. Po defoltu, link-local adrese se konfigurišu automatski za svaki interfejs na svakom IPv6 hostu ili ruteru. Da bi komunicirao sa Non-neighboring čvorovima, host mora da bude konfigurisan sa Unicast site-local ili global adresama. Host dobija ove dodatne adrese ili od svog rutera ili se moraju ubaciti ručno. Da bismo ručno konfigurisali IPv6 adrese, potrebno je koristiti komandu Netsh Interface IPv6.

U IPv6, hostovima i ruterima se tipično dodeljuju sledeće adrese:

  • Unicast adrese
  • Multicast adrese (da bismo osluškivali multicast saobraćaj)



Kao dodatak, IPv6 ruteri takođe imaju sledeće IP adrese:

  • Mutlicast adrese
  • Anycast adrese

 

ID-evi Zona (Zone Ids)

Za razliku od globalnih adresa, Local-use adrese možemo ponovo da koristimo. Link-local adrese se ponovo koriste na svakom linku. Možemo ponovo da koristimo (Reuse) Site-local adrese unutar svakog sajta u organizaciji. Lonk-local i Site-local adrese su dvosmislene (nejasne) zbog ove mogućnosti ponovnog korišćenja (Reuse capatibility).

Potreban nam je dodatni identifikator da bismo odredili koji link je dodeljen, na kojoj adresi je dodeljen, lociran ili unutar kojeg sajta je adresa dodeljena ili locirana. Ovaj dodatni identifikator je zonski identifikator (ID), koji se takođe naziva i Scope ID, a koji identifikuje povezane (konektovane) delove mreže koji imaju određeni Scope. Sintaksa određena u RFC 4007 za identifikovanje zone koja ide sa Local-use adresama izgleda ovako:

Address%zone_ID

Automatska konfiguracija IPv6 adresa

Host može da prođe kroz nekoliko stanja dok prolazi kroz Autoconfiguration proces i postoji nekoliko načina za dodeljivanje IP adresa i informacija. Na osnovu toga kako je ruter podešen klijent može da koristi Stateless konfiguraciju (no DHCP Service) ili Stateful konfiguraciju koja koristi DHCP Server da bi ili dodelio IP adresu i druge mrežne informacije, ili da bi samo dodelio druge mrežne informacije. Ove druge informacije mogu da uključuju DNS servere ili Gateway-e.

Autokonfigurisane adrese su u jednom ili više sledećih stanja (States):

  • Tantative: Verifikovanje se obavlja da bi se odredilo da li je adresa jedinstvena.
  • Valid: Adresa je verifikovana i jedinstvena je i može da šalje i prima Unicast saobraćaj.
  • Preferred: Adresa omogućava čvor za slanje i primanje Unicast saobraćaja ka Preferred adresi i od adrese ka hostovima na mreži.
  • Deprecated: Adresa je validna, ali njeno korišćenje ometa novu komunikaciju.
  • Invalid: Adresa ne dozvoljava čvoru da šalje i prima saobraćaj.



Tipovi autokonfiguracije uključuju:

  • Stateless: Konfiguracija adresa se zasniva na prijemu Router Advertisement poruka sa Managed Address Configuration & Other Stateful Configuration flags (zastavicama) koje su podešene na 0 ili 1 ili više Prefix Information opcija.
  • Stateful: Konfiguracija se zasniva na korišćenju Stateful Address Configuration Protocol-a kao što je DHCPv6 za dobijanje IP adresa i drugih konfiguracionih opcija.
  • Both: Konfiguracija se zasniva na prijemu Routing Advertisement poruka sa Prefix Information opcijama i sa Managed Address Configuration ili Other Stateful Configuration Flags podešenim na 1.
Dodaj komentar Sviđa mi se - (1) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Predstavljanje IPv6 1
  • Predstavljanje IPv6 2
  • Predstavljanje IPv6 3