Najčešća greška web dizajnera je da prave sajt za sebe i svoje potrebe, a ne za potrebe korisnika. Stoga se treba staviti uvek u poziciju korisnika i sagledavati zahteve iz njegovog ugla. Ono što je razumljivo i jednostavno za dizajnera ne mora biti lako shvatljivo i za korisnika. Na primer, dizajner zna kako da dođe do svake informacije na sajtu, jer ih je on tako i rasporedio, a zna li korisnik?
Drugo važno pravilo je da korisnik nije dizajner. Ako je već web dizajn korisnički orijentisana delatnost, postavlja se pitanje zašto ne dati korisniku i da dizajnira sajt. Posetiti hiljadu sajtova ne znači i znati uraditi jedan dobar sajt, pogotovo da bude originalno dizajniran. Drugo, korisnik ne shvata web medijum kao dizajner, način njegovog rada i tehnologiju izrade. Zaključak bi bio da dizajner uvek treba da se stavi u poziciju korisnika, primenjujući tzv. user-centered design. Odatle i potiče naziv korisnički orijentisana delatnost.
Uvek treba dizajnirati za tipičnog korisnika, ali uzeti u obzir postojanje naprednih i manje naprednih korisnika. Postavlja se pitanje postoji li tipičan korisnik (common user) za datu vrstu web sajta. Ako se dizajnira sajt o softverskim alatima ciljna grupa su IT stručnjaci i programeri, ali ako se postavlja sajt npr. o kulinarstvu i receptima, tipičan korisnik je domaćica i sajt treba projektovati iz njenog ugla.
Napredni korisnici (eng. advance user) uvek mogu da se snadju na sajtu i dodju do željene informacije, ali početnici u korišćenju (eng. novice user) mogu imati problema po tom pitanju ako je navigacija loše realizovana. Na primer, ako link nije podvučen i uobičajeno plave boje, za manje napredne korisnike ostaće neprimećen.
Dobar sajt je onaj koji je koristan za posetioca. Korisnost se ogleda u dva elementa:
Funkcionalnost predstavlja šta sajt može da uradi. Upotrebljivost predstavlja mogućnost korisnika da lako manipuliše sajtom. Na primer, dva e-banking sajta mogu da imaju isti utility (npr. transfer novca na drugi račun), ali jedan može da bude toliko nejasan da je neupotrebljiv (unusable). Usable sajtovi su efikasni, lako razumljivi i pomažu korisniku da ostvari svoj cilj na zadovoljavajući način bez grešaka. Znači, dizajner pored obezbedjivanja svih funkcionalnosti sajta, mora da vodi računa da one budu i istinski razumljive i lako upotrebljive.
Postoji dva osnovna tipa web sajtova:
Document orijantisani su statični sajtovi, zasnovani na principu magazina ili brošure. Sadrže uglavnom samo tekst i slike, i odlikuju se malom interaktivnosti sa korisnikom. Aplikaciono orijentisani sajtovi se odlikuju većom interaktivnošću sa korisnikom. Pružaju mogućnost popunjavanja formi i obrazaca, obavljanje transakcija, kupovinu i sl.