Virtuelizacija servera nudi jedinstvene beneficije za različita scenarija. Konsolidacija servera povećava efikasnost i smanjuje potrebu za održavanjem hardvera. Okruženja za testiranje su mnogo jeftinija i fleksibilnija kada se virtuelizuju. Kada je implementirana virtuelizacija za produktivne servere, dostupne su dodatne opcije kao što su Quick Migration, za povećavanje vremena ispravnog rada za server.

Korišćenje virtuelizacije za konsolidovanje servera

Mnoge organizacije najćešće hostuju samo jedan aplikativni server. Ovo uprošćava upravljanje i održavanje. Kada se više aplikacija nalaze na jednom serveru, postoji mogućnost da ažuriranje (Update) koje smo instalirali u jednoj aplikaciji izazove probleme koji utiču na rad druge aplikacije. Takođe, nekad je najbolji način za rešavanje problema sa lošim funkcionisanjem aplikacije restartovanje servera. Kada se na jednom serveru nalazi nekoliko aplikacija, restartovanje servera zahvata veliki broj korisnika a ne samo korisnike koji koriste aplikaciju koja ne funkcioniše kako bi trebalo.

Održavanje starih aplikativnih servera je takođe problematično. Hardver postaje star, i vremenom će sigurno početi da otkazuje. U nekim slučajevima, aplikativni server može posedovati lošu dokumentaciju i biće jako komplikovano ponovo ga kreirati (Recreate) u slučaju katastrofe. Može da bude jako skupo ili jako komplikovano ponovo izgraditi isti server na novom hardveru.

Konsolidacija servera je proces konvertovanja fizičkih servera u virtuelne mašine i nakon toga startovanje većeg broja virtuelnih mašina na samo nekoliko Virtualization hostova. Ovakav način konfiguracije servera poseduje sledeće prednosti:

• Mnogo efikasnije korišćenje hardvera: Možemo da postavimo više virtuelnih mašina na jedan host koje će mnogo efikasnije koristiti resurse na tom hostu. Na primer, umesto 8 fizičkih servera na kojima će se trošiti samo 10% procesorske snage, možemo da imamo jedan Virtualization host na kojem će se instalirati 8 virtuelnih mašina i na kojem će biti iskorišćeno 80% procesorske snage. Tipično, efikasnije korišćenje hardvera za rezultat ima smanjenje hardverske troškove.
  
  
• Smanjeno održavanje hardvera: Manje fizičkih servera smanjuje količinu posla koji je potreban za održavanje hardvera. Ovo uključuje zadatke kao što su ažuriranje BIOS-a i Firmware ažuriranje.
  
  
• Jednostavnija podrška za starije operativne sisteme: veoma je teško pronaći drajvere da bi se startovali stariji operativni sistemi na novijem hardveru. Pomeranjem starijih operativnih sistema u virtuelno okruženje, možemo da izbegnemo potrebu za pronalaženjem drajvera za novi hardver.
  
  
• Smanjeno iskorišćavanje energije: U većini slučajeva, projekat virtuelizacije servera šalje u penziju stari i neefikasni hardver i koristi novi mnogo efikasniji hardver. Kada se ovo iskombinuje sa smanjenim brojem servera, smanjenje iskorišćenosti električne energije je neminovno.

Korišćenje virtuelizacije za okruženja za testiranje

Najbolje rešenje za testiranje svih promena pre primenjivanja u živo okruženje je testiranje svih promena u kompjuterskom okruženju u laboratoriji za testiranje. Ovo nam pomaže da osiguramo da promene koje želimo da primenimo neće imati nikakve loše posledice po mrežno okruženje. Na primer, trebali bi da pre primenjivanja softverskog ažuriranja i konfiguracionih promena prvo izvršimo testiranje istih u laboratorijskom okruženju.

Da bi testiranje bilo pouzdano, laboratorija za testiranje promena bi trebala da liči na naše produkcijsko okruženje. Ipak, u nekim slučajevima ovo bi moglo da zahteva veliki broj servera. Cena kreiranja laboratorija za testiranje sa mnogo fizičkih servera je isuviše velika i mnoge organizacije jednostavno nemanju dovoljno veliki fizički prostor da bi mogle da hostuju ovakvo okruženje za testiranje koje poseduje veliki broj servera. U prošlosti, kada organizacije nisu sebi mogle da priušte laboratirsjko okruženje za testiranje, testiranje nije moglo da se izvršava i to je kreiralo velike rizike za nastanak problema usled implementiranja najnovijih promena i konfiguracija.

Prednosti virtuelizacije za laboratorijska okruženja za testiranje:

• Smanjuje hardverske troškove: Virtuelizacija nam pomaže da kreiramo laboratoriju za testiranje smanjivanjem zahteva za fizičkim hardverom. Sa jednim Virtualization hostom, možemo da startujemo 4 ili 5 virtuelnih mašina. Ovo nam dozvoljava da repliciramo kompleksna okruženja.
  
  
• Brza rekonfiguracija: Virtuelizacija nam dozvoljava da rekonfigurišemo laboratoriju za testiranje u nekoliko minuta umesto da taj posao odrađujemo po nekoliko sati. U tradicionalnim laboratorijskim okruženjima u kojima su se nalazili samo fizički serveri, administrator je morao da ponovo instalira operativne sisteme koristeći imidže da bi promenio okruženje za testiranje. Kada se koristi virtuelizacija, potrebno je samo da ugasimo jednu virtuelnu mašinu i nakon toga jednostavno startujemo drugu virtuelnu mašinu.

Ograničenja virtuelnog okruženja za testiranje su:

• Ograničeno testiranje performansi: da bi odradili testiranje performansi, kao što je testiranje opterećenja, okruženje za testiranje mora da izgleda tačno kao produkcijsko okruženje. Tako da, testiranje performansi na virtuelnim mašinama nije relevantno osim u slučaju da je produkcijski server takođe virtuelizovan i dodeljuje iste resurse.
  
  
• Nije moguće testirati promene hardvera: Virtuelizovano (virtuelno) okruženje je izolovano od fizičkog hardvera na kojem radi. Tako da, nećemo biti u mogućnosti da koristimo virtuelno okruženje za testiranje hardverskih drajvera ili Firmware ažuriranja.

Korišćenje virtuelizacije za kontinuitet poslovanja

Virtuelizacija omogućava nekoliko scenarija koja povećavaju dostupnost servera i uprošćavaju oporavak od karastrofe. Većina prednosti dobija se zbog potpune nezavisnosti virtuelnih mašina od fizičkog hardvera koji se nalazi na Virtualization hostu. Ova nezavisnost čini jednostavnim pomeranje virtuelnog servera sa jednog Virtualization hosta na drugi.

Scenarija za kontinuitet poslovanja uključuju:

• Pojednostavljen oporavak od karastrofe: veoma je komplikovano odraditi restauraciju bekapa sa jednog fizičkog servera na drugi fizički server koji poseduje različiti hardver. Virtuelna mašina može jednostavno da bude pomerena na novi Virtualization host i nakon pomeranja moći će da se startuje zbog toga što ne postoje nikakve hardverske nekompatibilnosti. Ako su fajlovi virtuelnih mašina smešteni na Storage Area Network (SAN), vreme vraćanja servera može da bude samo jedan minut.
  
  
• Dodatne opcije za bekap: da bi se odradio bekap na fizičkom serveru, moramo da startujemo agenta na tom serveru koji komunicira sa Central Backup serverom. Takođe možemo da instaliramo Backup Agent-a na virtuelnim mašinama da bi odradili bekap na isti način. Ipak, takođe ćemo imati opciju da odradimo samo bekap Virtualization hosta. Bekap Virtualization hosta uključuje virtuelne mašine. Bekap može da se odradi dok virtuelne mašine rade. Kada se Microsoft Data Protection Manager koristi za bekapovanje Virtualization hosta, možemo da odrađujemo skoro kontinuirane bekapove. U ovom scenariju, snimanje stanja (Snapshots) se odrađuje na svakih 30 minuta.
  
  
• Brza migracija: Kada se karakteristika klasterovanja (Clustering) u Windows Server 2008 kombinuje sa Hyper-V, moćićemo da odradimo Quick Migration (brzu migraciju) virtuelne mašine sa jednog Virtualization hosta na drugi. Kada se odrađuje brza migracija, virtuelna mašina je pauzirana dok se ne pomeri potpuno na drugi Virtualization host. Havarija traje veoma kratko jer su fajlovi virtuelne mašine smešteni na SAN.
  
  
• Snimanja stanja (Snapshots): Kada se vrši ažuriranje operativnog sistema i ažuriranje aplikacije, uvek postoji određeni rizik od pojave problema nakon završetka ažuriranja. Kada se koristi virtuelizacija, možemo da odradimo snimanje stanja (Snapshot) virtuelne mašine pre odrađivanja ažuriranja (Update-ovanja). Nakon toga, ako se dogodi problem nakon ažuriranja, možemo da vratimo stanje virtuelne mašine pre odrađivanja ažuriranja.