Poslovna etika, pojam i definicija

Vebsterov rečnik definiše etiku kao nešto što se odnosi na dobro i zlo i ima veze sa moralnim dužnostima i obavezama. Poznati filantrop Albert Švajcer je rekao da je „etika ime koje dajemo našem staranju za dobro ponašanje. Imamo obavezu da se staramo ne samo o našem  ličnom blagostanju već i o blagostanju drugih i ljudskog društva uopšte." Etika je način da se bude human. Da prvobitni ljudi nisu poistovetili svoje sopstveno blagostanje s blagostanjem drugih, oni ne bi mogli da prežive i da se razvijaju.
Poslovna etika pretpostavlja da smo potpuno svesni onoga što radimo, uključujući i posledice i komplikacije naših radnji. Biti moralan u poslovanju zahteva potpunu svest o:

  • Potrebi da se pokoravamo pravilima, kao što su zakoni o zemljištu, običaji i očekivanja zajednice, principi moralnosti, politike organizacije i takvi opšti principi kao što su briga za druge i poštenje.
  • Tome kako proizvodi i usluge organizacije i radnje njenih članova mogu da utiču  na zaposlene, zajednicu i društvo u celini, bilo pozitivno bilo negativno.

Poslovna etika se odnosi na istinitost i pravednost očekivanja društva, poštene konkurencije, oglašavanja, društvenih odgovornosti, odnosa sa javnošću, ponašanja  preduzeća u zemlji i inostranstvu.

Poslovnu etiku možemo definisati kao primenu opšteprihvaćenih etičkih načela u procesu poslovanja preduzeća i pojedinaca.

Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona, korporativna kultura koja se odnosi na pravila etičkog ponašanja, osnovne vrednosne sisteme, etičke principe i specifična etička pravila koja kompanija nastoji da primeni.
Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponašanja, kao i norme etičkog ponašanja pretočene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponašanja, tzv. poslovni bonton.
Polazeći od osnovnih načela etike i njihove primene na poslovno ponašanje, poslovna etika se kao posebna naučna disciplina može odrediti kao skup moralnih normi o ponašanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini, prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema odlučivanju, dužnostima, obavezama, pravu i odgovornostima, u svim aspektima i sferama poslovanja.

Nastanak i razvoj poslovne etike

Neka je javnost prokleta, ja radim za moje akcionare- Viljem Vanderbilt

Razvoj poslovne etike razvijao se u skladu sa razvojem društva, pa je u tom smislu tekao u skladu sa aktuelnim društvenim pojavama. Zato su se u pojedinim periodima menjali pristupi vezani za oblast poslovne etike.
Poslovna etika posebno dobija na značaju 90-ih godina. To je period ekonomske recesije u mnogim oblastima poslovanja, period jake konkurencije na svetskom tržištu, velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti radne snage (koja postaje internacionalna, čine je pripadnici više rasa, oba pola, raznovrsnija je i obrazovanija) i sl.
U ovom periodu, poslovna etika se susreće sa brojnim socijalnim problemima koji su nastali kao posledica globalizacije i ubrzanog razvoja novih tehnologija, koje su bitno ugrozile čovekovo prirodno okruženje i uslove njegovog života. Taj trend se nastavlja i početkom III milenijuma, tako da se kao aktuelni problemi poslovne etike u savremenom društvu označavaju globalizacija, informatizacija i ekološka kriza.
Danas je svima jasno da su u poslovnoj praksi neetičko ponašanje ne može ni dozvoliti ni nagraditi. Nastaje novi koncept poslovnog ponašanja, koji polazi od ugrožavanja prava i interesa drugih, koji polazi od ostvarivanja opštih društvenih interesa, koji između ostalog obuhvataju kvalitetno radno okruženje u kome poslovni uspeh, konkurentnost i ostvarivanje profita ne zavise ni od čega drugog osim prava i dužnosti koje se primenjuju u odlučivanju. U praktičnom poslovnom ponašanju sve više se vodi računa o odgovornosti u svim vrstama i oblicima aktivnosti u biznisu, a poslovna etika postaje naučna disciplina bez koje poslovanje jednostavno ne može uspešno i profitabilno da opstane.
Poslovna etika je u normativnom smislu fenomen pravilnog postupanja i odlučivanja u egzistencijalnim pitanjima, u kojima orijentacija na ekonomsko-racionalne motive nije dovoljna. Poslovna etika proučava primenu moralih normi i vrednosti na aktivnosti kompanija. U tom smislu radi se o obliku individualne etike.
Pošto poslovni svet ne živi izolovano od ostatka čovečanstva i njegova delatnost mora da bude prožeta etičkom dimenzijom. Međutim, poslovna etika nije samo posredovanje moralnih normi u poslovanju kompanija.Ona je najpre etika odgovornosti. Ovo zato što u modernom i složenom društvu važno područje odgovornosti pripada poslovnom svetu. I u poslovnoj etici se odluci prema savesti pridaje prvorazredni značaj. Ona se oslanja na saznanja i spoznaje opšte etike kao fenomena. Naročito na shvatanje savesti kao iskustvene činjenice. Stanje savesti omogućava čoveku pravilno postupanje. Od toga će polaziti i poslovna etika. Poslovna etika znači potrebu da se  preduzetnicima osigura prostor za delovanje i donošenje odluka i time stvore preduslovi za racionalno donošenje odluka u skladu s odgovornošću prema vlastitoj savesti.

Poslovna etika zauzima posebno mesto u oblasti „primenjene etike". Da bi se došlo do poštene konkurencije nužna su etički relevantna temeljna načela. Singer smatra, da se „pohlepa" (ranije „lakomost") često navodila kao jedini pokretač poslovnog života.Poslovna etika je čak i za „primenjenu etiku" suviše praktički usmerena. Za pojedine autore ona se isuviše bavila novcem kao vulgarnim sredstvom svakodnevne razmene. Usmerenjem na „realni svet" i poslovna etika je našla svoje mesto. Poslovni svet ne odlučuje samo prema ekonomskim motivima, već uključuje i moralne motive.

Danas poslovna etika više ne odnosi samo ili primarno na kritiku biznisa i poslovne prakse. Vlasnici i direktori velikih korporacija su poslednjih godina počeli da obraćaju posebnu pažnju na poslovnu etiku. Razvoj poslovne etike prisutan je i u međunarodnim korporacijama. Mnogi od njih su obrazovali komitete i kancelarije, koje se u okviru korporacije bave etičkim pitanjima, sa kojima se korporacija u radu susreće. I ne samo to, već su napravljeni programi „etičkog obrazovanja" menadžera i na taj način podignuta etička svest. Što znači da biznis nije „slobodna zona" u kojoj nema mesta za pravo i etiku. Profit istovremeno nije više „stvar" za osudu. O njemu se misli u kontekstu produktivnosti i društvene odgovornosti. Ono što je Ričard Di Džordž nazvao „mitom o nemoralnom biznisu" opstaje ne samo u podozrivoj javnosti i nekim socijalistički usmerenim filozofima, već i među mnogim poslovnim ljudima. Dakle, jedan od njenih zadataka je otklanjanje optužujućih mitova i metafora koji više zatamnjuju nego što osvetljavaju poslovnu praksu.
Poslovni život jeste takmičarski ali to ne znači da je nepošten. U poslovnom svetu nije do kraja istinito da „čovek čini sve što može da preživi". Poslovni svet počiva na temelju zajedničkih interesa i uzajamno prihvaćenih pravila ponašanja. Dakle, poslovno takmičenje se odvija u zajednici kojoj istovremeno i služi i zavisi od nje. Poslovni život je suštinski kooperativan. Piter Singer smatra, da je takmičenje moguće tek u okviru zajedničkih zanimanja.Ideja atomističkog individualizma da se poslovni život sastoji samo od uzajamnih dogovorenih transakcija između pojedinačnih građana može se pratiti sve do Adama Smita. Međutim, najveći deo poslovnog života danas se sastoji od uloga i odgovornosti u kooperativnim preduzećima, bilo da je reč o malom porodičnom biznisu ili gigantskim multinacionalnim korporacijama.
Kritika Miltona Fridmana objavljena u Njujork Tajmsu pod naslovom „Društvena odgovornost biznisa jeste da poveća svoje profite" negira društvenu odgovornost poslovne delatnosti. Biznismene koji zastupaju ideju korporativne društvene odgovornosti naziva „nesvesnom igračkom intelektualnih snaga, koje pokopavaju osnove slobodnog društva" i optužio ih je za „propovedanje čistog i izvornog socijalizma".
Dokaz ide u pravcu da su menadžeri korporacije nameštenici akcionara i da kao takvi imaju „poverenu odgovornost" da uvećaju njihove profite. Menadžeri korporacije potkradaju akcionare davanjem novca u projekte koji ne unapređuju poslovanje korporacije. Naše je mišljenje suprotno. Zato što se poslovni svet danas javlja kao nužnost  savremenog ne samo privrednog nego i društvenog razvoja. Istovremeno, da bi taj razvoj bio ispravan neophodno je da se u okviru poslovnog i uopšte privrednog života poštuju osnovne etičke norme. Jedna od njih je svakako i odgovornost prema široj zajednici.

Poslovna etika kao pokret

Mada zakon naglašava legalnu saglasnost, mnogim korporacijama to je posluzilo kao podsticaj da premaše slovo zakona i pokušaju da ustanove takvu etičku klimu koja će kod zaposlenih oslabiti svaku želju da prekrše zakon. Jedna od posledica je bila pojava korporacijskih referenata za etiku, u čiji posao spada i nadziranje etičkih programa korporacije. Tako je poslovna etika postala deo poslovnog pejzaža. Pokret za poslovnu etiku je socijalna pojava koja ima svoj akademski, poslovni, društveni i državni vid. Pokret je učinio da postane mogućno i poštovanja vredno javno pokretati ova pitanja i o njima raspravljati ozbiljno i u poslovnom svetu i izvan njega.

Poslovna etika kao deo etike

Etika proučava moral. U svom najopštijem smislu etika je sistematično nastojanje da se naše individualno i naše društveno moralno iskustvo učine smisaonima tako što će se odrediti pravila koja treba da vladaju ljudskim ponašanjem, vrednosti dostojne stremljenja i karakterne crte koje zasluzuju da u životu dodju do izražaja. Postoje tri povezane faze etičkog istraživanja koje su uobičajeno poznate kao

  • deskriptivna etika,
  • normativna etika i
  • metaetika.

Te tri čine ono što se ponekad zove opšta etika .

Posebna etika opštu etiku primenjuje na rešavanje posebnih problema, a potom na istraživanje morala specijalizovanih područja ljudskog truda. Kazuistika je umeća rešavanja teških moralnih problema, slučajeva ili nedoumica brižljivom primenom moralnih načela.
Drugo područje rada posebne etike obuhvata primenu opšte etike na specijalizovana polja. To se odnosi na poslovnu etiku, medicinsku etiku, inženjersku etiku, etiku slobodnih profesija, itd. Poslovna etika očito se bavi biznisom. Poslovna etika kao polje odredjena je medjudejstvom etike i biznisa. Poslovna etika je nacionalna, internacionalna ili globalna kao i sam biznis i ne ograničavaju ga nikakve proizvoljne geografske granice.

Poslovna etika uglavnom obuhvata pet vrsta delatnosti.

  • Prva je primena opštih etičkih načela na posebne slučajeve ili oblike prakse u poslovanju.
  • Druga vrsta posla je metaetična.
  • Treći posao poslovne etike je analiza pretpostavki biznisa i moralnih, i pretpostavki sagledanih sa  moralne tačke gledišta.
  • Četvrto one koji se bave poslovnom etikom ponekad neizbežni problemi navedu da iz polja etike predju na polje filozofije i na druge oblasti znanja, kao što su ekonomija i teorija organizacije.
  • Peti posao kojim se poslovna etika najčešće bavi je opisivanje hvale vrednih i uzornih postupaka, bilo pojedinaca u biznisu bilo posebnih firmi.

Poslovna etika pretpostavlja da oni koji je proučavaju već jesu moralna bića, da razlikuju ispravno od pogrešnog, i da žele da budu još bolja, još promišljenija, još bolje obaveštena moralna bića.

 

 

Dodaj komentar Sviđa mi se - (1) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Pojam poslovne etike 1
  • Pojam poslovne etike 2
  • Pojam poslovne etike 3