„U svetu modernog biznisa besmisleno je biti kreativan ukoliko ne možete unovčiti
ono što ste smislili. Ne očekujte od menadžmenta da prepozna dobru ideju,
već je predstavite kao profesionalni prodavac."

Napoleon HILL

 

Kreiranje i izvođenje uspešne prezentacije zahteva osnovno razumevanje procesa komunikacije. Većina poslovnih prezentacija zahteva jasno i nedvosmisleno prenošenje poruke na način koji će biti jasno razumljiv primaocu. Komunikacija je veština, i kao svaka druga veština ona zahteva vežbanje. Usavršavanje kroz vežbu je ono što veštinu razlikuje od drugih oblika znanja. Razumevanje teorije komunikacije i uspešne prezentacije neće samo po sebi učiniti od nekoga brilijantnog prezentera, ali će on/a biti svestan na koji način svojom prezentacijom može da postigne maksimalan efekat.

Najvažnije je upamtiti da postoji verovatnoća da poruka koju čovek namerava da prenese bude pogrešno shvaćena. Zbog toga, osim što treba pažljivo da pripremite i prezentujete svoju poruku, važno je da budete na oprezu i zapazite bilo kakav znak koji ukazuje na to da publika pogrešno shvata ono što želite da kažete.

 

Komunikacija licem u lice - poslovni sastanak

  Menadžer koji ne zna da vodi sastanak, ne zna da vodi ni kompaniju! 

Iskustva besmislenih i loše organizovanih sastanaka su toliko rasprostranjena da cinici uživaju u svojoj definiciji koja kaže da su sastanci skupovi nekompetentnih ljudi koji neargumentovano raspravljaju o nepotrebnim stvarima. Druga opaska koja je na istoj liniji glasi: "Kamila je rezultat sastanka na kome je trebalo da se stvori konj". Čak i ako se zanemare ovako oštre ocene, činjenica je da mnogo sastanaka zaista ne funkcioniše na pravi način.

 

 

Istraživanje sprovedeno na 1000 menadžera u SAD pokazalo je da 36% sastanaka ne postigne cilj zbog kojih su održani, a 1/3 vremena provedenih na sastancima je po mišljenju tih menadžera izgubljeno. Umesto da pojašnjavaju stvari i doprinose donošenju kvalitetnih ideja ili odluka, veliki broj poslovnih sastanaka ima za posledicu konfuziju, širenje neodlučnosti i neodgovornosti, istovremeno prouzrokujući stres i frustraciju kod učesnika sastanaka.

Uprkos ovim opravdanim kritikama, malo ko može da ospori činjenicu da su sastanci osnovno i suštinsko sredstvo menadžmenta. Sastanci su najbolje sredstvo da se odluka saopšti grupi ljudi, najbolji način da se stvari pojasne kao i da se nerazumevanje svede na minimum, način da se trenutno dobije reakcija ili mišljenje učesnika, dobar put da se smanji tenzija ili reše konflikti među učesnicima sastanka, prilika da se sučeljavanjem mišljenja dođe do rešenja problema, dobrih ideja ili odluka, kao i da se interakcijom ljudi svede na minimum opasnost da bude doneta pogrešna odluka.

Sastanci su takođe mesto na kome tim ili grupa ljudi stvaraju svoj identitet, osećaj pripadnosti l lojalnosti kompaniji, njenim odlukama i ciljevima, ali i prilika da se menadžeri afirmišu i da učvrste svoj autoritet.

Zbog toga i kritike upućene na račun sastanaka treba protumačiti kao kritike upućene njihovoj nepripremljenosti, neorganizovanosti ili lošem vođenju. Uzrok brojnih problema vezanih za sastanke možda upravo leži u činjenici da 2/3 kompanija u svetu (koliki je taj broj kod nas?) ne sprovodi bilo kakvu obuku u vođenju sastanaka.

Prema sprovedenim istraživanjima, menadžeri preko 50% svog vremena provode na različitim vrstama poslovnih sastanaka. S druge strane, njihov značaj se svakim danom povećava. Posao se sve više bazira na timskom radu, sve veći broj informacija treba da se razmeni pravovremeno i efikasno, brze promene zahtevaju stalno preispitivanje i reviziju planova i ideja, sve je veća potreba za formiranjem multidisciplinarnih timova a najbolje sredstvo za to su upravo sastanci.

 

Uspešan i efikasan sastanak čine sledeći elementi:

  • kvalitetna priprema,
  • dobro vođenje sastanka,
  • zaključak i evaluacija sastanka.

 

Poslovni sastanak  -  priprema

Kada razmišljate da sazovete sastanak, prva stvar koju treba da procenite je da li je sastanak uopšte neophodan.

Jedan ekspert, koji se 33 godine bavio proučavanjem i tehnikama sastanaka, preporučuje da sastanke treba sazivati:

  • kada učesnici treba da podnesu izveštaje, da bi se zajednički procenile informacije i došlo do najbolje odluke,  kada treba da se otkrije, analizira ili resi problem, da bi se dobila podrška učesnika za ideju, program ili odluku,
  • da bi se suočila različita gledišta,
  • da bi se obezbedile ili saopštile ključne informacije, smanjila nesigurnost ili tenzije,
  • da bi se obezbedilo puno razumevanje politike kompanije, njenih odluka i metoda,
  • kada je u hitnim slučajevima potrebna brza reakcija ljudi itd.

 

Nasuprot tome, sastanak ne treba sazivati:

  • kada druga sredstva komunikacije (telefon, e-mail, telegram, pismo, memorandum itd.) mogu da postignu željeni rezultat,
  • kada učesnici ili sazivač sastanka nemaju dovoljno vremena za njegovu kvalitetnu pripremu,
  • kada jedan ili više ključnih učesnika sastanka ne mogu da budu prisutni,
  • kada vreme nije najbolje,
  • kada se proceni da zbog personalnih ili strateških razlika sastanak neće dati priželjkivane rezultate,
  • kada se proceni da bi troškovi sastanka bili veći od njegovih rezultata itd.

 

Ukoliko procenite da je sazivanje sastanka neophodno, prilikom njegovog planiranja treba da odgovorite na nekoliko pitanja:

  • Šta je tema sastanka?
  • Šta su ciljevi svake tačke dnevnog reda?
  • Kakva priprema je potrebna?
  • Ko treba da prisustvuje i sa kojom ulogom?
  • Šta treba da bude krajnji efekat sastanka?

 

Iz navedenih pitanja proističe ključna uloga jasnog, dobro planiranog i osmišljenog dnevnog reda sastanka koji treba da obezbedi:

  • da predviđene tačke dnevnog reda dovedu do ispunjenja zacrtanih ciljeva sastanka,
  • dobru i kvalitetnu pripremu sastanka od strane svih učesnika,
  • prisustvo svih učesnika koji su neophodni za uspeh sastanka,
  • da tok sastanka bude jasno usmeren i skoncentrisan, bez nepotrebnih skretanja sa teme- da se sastanak odvija brzo, dinamično i efikasno.

 

Svi učesnici sastanka treba da znaju šta će se na sastanku dešavati. Zbog toga je od velikog značaja da se dnevni red dostavi učesnicima barem dva dana pre održavanja sastanka, kako bi bila omogućena adekvatna priprema, prikupljanje informacija, zauzimanje stavova, ali isto tako izbegla konfuzija i nagađanja u pogledu "prave" svrhe sastanka (za važnije sastanke dnevni red treba da se dostavi učesnicima nedelju dana ranije, a za veće konferencije čak i nekoliko meseci ranije).


Tehnička priprema sadrži:

  • vreme, mesto,
  • prostorija, stolice,
  • tehnička pomagala,
  • osveženje,
  • oziv,
  • kopije materijala,
  • zapisnik.

 

Pitanje broja prisutnih učesnika sastanka je takođe značajno, kako bi efekti bili optimalni. Opšte je mišljenje da sastanci sa više od 15 prisutnih zahtevaju veću formalnost, poštovanje određene procedure i pravila (dizanje ruku itd.), što takve sastanke čini složenijim i manje spontanim. Stručnjaci se slažu da sastanci na kojima se donose odluke, rešavaju problemi ili očekuju kreativna" rešenja, ne bi trebalo da obuhvate više od 15 učesnika.

 

Uslovi u kojima se sastanak održava su takođe značajan faktor. Prijatan ambijent sa udobnim foteljama ili stolicama, dobro osvetljenje i ventilacija opuštaju ljude i doprinose boljim rezultatima. Učesnici se osećaju prijatnije ukoliko sede za okruglim stolom, gde mogu da vide jedni druge, nego u salama gde sede jedan iza drugog, bez stalnog vizuelnog kontakta sa ostalim učesnicima.

Sadržajna priprema sadrži:

  • cilj sastanka,
  • problem,
  • način rada,
  • moguća rešenja,
  • stručne osobe,
  • izvršitelje,
  • rokove.

  

Poslovni sastanak - tok sastanka

  • otvaranje sastanka (otvaranje, utvrđivanje kvoruma, dnevni red, verifikacija zaključaka i odluka s prethodnog sastanka, kontrola izvršenja zaključaka i odluka s prethodnog sastanka),
  • uvodna reč (kratka, jasna, zanimljiva),
  • iznošenje podataka potrebnih za raspravu,
  • ponuda ideja i predloga,
  • rasprava - argumentacija,
  • sintetizacija predloga,
  • donošenje odluka,
  • imenovanje izvršitelja i određivanje rokova.

Glavni nedostatak koji ima većina dnevnih redova je njihova bezrazložna kratkoća i nejasnost. Menadžeri ne treba da se plaše dnevnog reda koji sadrži puno informacija o tačkama kojima će se baviti, jer je to pokazatelj dobre analize i pripreme, koja je od velike pomoći učesnicima.

 

Navešćemo nekoliko saveta u vezi sa dnevnim redom:

  • Dnevni red treba da sadrži 3-6 tačaka. Ako postoji još pitanja koja treba da se razmotre, bolje je zakazati još jedan sastanak.
  • Dnevni red ne treba da obuhvati tačku "razno", koja se po pravilu pretvara u nepotrebno odugovlačenje i gubljenje vremena. Ako učesnik sastanka želi da se razgovara o nekoj temi, treba da se obrati osobi koja vodi sastanak sa zahtevom da se proširi dnevni red.
  • Poželjno je da se uz dnevni red dostave dodatni materijali i informacije koje mogu doprineti dobroj pripremi sastanka, a samim tim i njegovom efikasnom odvijanju. Ti materijali ne smeju da budu opširni, već suprotno tome - koncizni i konkretni.
  • Učesnicima treba omogućiti da daju svoje mišljenje o predloženom dnevnom redu i njegovim prioritetima, kao i da predlože njegovu dopunu.
  • Osim navodjenja tačaka o kojima će se raspravljati, dnevni red treba da sadrži i informacije o vremenu i mestu održavanja, vremenu trajanja i predviđenim pauzama, imenu osobe koja saziva i vodi sastanak, učesnicima sastanka, zapisničaru, osobama koje će predstaviti određene teme, neophodnoj pripremi itd.
  • Vreme trajanja sastanka treba da bude precizno utvrđeno za svaku tačku. Eksperti se slažu da sastanci ne bi trebalo da traju duže od 2 sata. Okupljanja koja traju ceo dan treba da se podele u manje sastanke sa više pauza. Pravilo je: Stoje više učesnika, sastanci treba da budu kraći. Grupa od 6 ljudi može konstruktivno da komunicira i duže vreme, ali grupa od 60 ljudi može samo da sedi i sluša nečije "izlaganje".
  • Vreme za svaku tačku dnevnog reda takođe treba da bude precizno utvrđeno. Čak i kada ne znate precizno koliko vremena treba da se "prođe" svaka tačka dnevnog reda, ograničenjem vremena postižu se dve stvari. Prvo, učesnici shvataju koje su teme prioritetne. Tačka za koju je predviđeno 30 minuta, važnija je od one kojoj je dodeljeno 10 minuta. Drugo, "tajming" pomaže da se diskusija odvija racionalno i prema planu. Ma taj način, svi su izgledi da se sve raspoloživo vreme neće potrošiti na prvih nekoliko tačaka.
  • Pauze treba da se predvide svakih sat. Kada proglašavate pauzu, recite učesnicima: "Nastavljamo u 11:30'', a ne "Proglašavam pauzu 10 minuta" jer će se, svi znamo, tih 10 minuta produžiti na 20!
  • Uz tačke dnevnog reda mogu da se stave oznake koje će usmeriti komunikaciju: *za informaciju, * za diskusiju, * za odluku, * za akciju.

 

Vođenje sastanka

Dobra priprema i utvrđen dnevni red doprineće da se sastanak uspešno odvija i da se kreće prema svom cilju, bilo da je u pitanju donošenje odluke, utvrđivanje plana ili rešavanje problema.

Efikasnosti svakog sastanka takođe doprinose određena temeljna pravila, koja treba da se primenjuju čak i kada su u pitanju neformalni sastanci.

 

Unapred utvrđena pravila i procedura imaju za cilj:

  • da se ostvari cilj sastanka racionalnim korišćenjem vremena,
  • da svi učesnici sastanka imaju mogućnost da doprinesu efikasnosti sastanka,
  • da se ne ide linijom manjeg otpora i po svaku cenu prema konsenzusu. Procedura otvara prostor za neslaganja i drugačije mišljenje, što samo može doprineti kvalitetnijim odlukama,
  • da grupa radi sa što manje ličnih konflikata, a i kada iskrsnu, da se brzo i efikasno reše,
  • da grupa deluje jedinstveno i koordinisano.

 

Sastanak treba da započne u najavljeno vreme, čak i kada svi predviđeni učesnici još uvek nisu pristigli. Ako čekate na one koji kasne, učesnici koji su stigli na vreme će sa pravom biti uvređeni, a na narednim sastancima će biti sve manje onih koji dolaze na vreme.

Na početku objavite cilj sastanka. Svi treba da budu svesni i složni šta grupa treba da ostvari na sastanku. Objavite dnevni red sastanka, čiji primerak su svi učesnici trebali da dobiju barem dva dana pre sastanka. To je momenat kada svi učesnici mogu da daju predloge za proširenje ili izmenu dnevnog reda.

Odredite ko će voditi sastanak (to ne mora biti osoba sa najvišom funkcijom), kao i osobu koja će obavljati važan posao zapisničara. Pre prelaska na dnevni red, učesnici treba da utvrde temeljna pravila koja će se primenjivati tokom sastanka.Ta pravila može da objavi osoba koja vodi sastanak, ali je uvek bolje da se ona utvrde konsenzusom. Za sastanke koji imaju karakter redovnih, ta pravila se podrazumevaju i ne treba da se utvrđuju svaki put.

Najveći doprinos menadžer daje na početku sastanka, u svojoj uvodnoj reći, kada svojim nastupom i tonom daje pečat čitavom toku sastanka. Diskusiju povodom prve tačke dnevnog reda menadžer pokreće sa nekoliko uvodnih informacija, koje ne treba da odražavaju njegov stav. One samo treba da pokrenu konstruktivnu diskusiju.

Zadatak je menadžera da postavljanjem pitanja dobije mišljenje mirnijih i povučenijih učesnika, kao i da spreči dominaciju onih koji su govorljiviji i bučniji.

 

Vrste vođenja sastanka:

  • Konfuzni stil - događa se u neplaniranim sastancima. Svako govori što hoće, najglasniji imaju glavnu reč, ostali se povlače, problemi se ne rešavaju.
  • Demokratski stil - radni materijal se pravovremeno dostavlja, tema se na sastanku ukratko izloži, svako ima pravo reći svoje mišljenje, vlada snaga argumenata, voditelj je prvi među jednakima, odluke su izraz volje većine.
  • Diktatorski stil - voditelj se ne obazire na učesnike, on je autoritarni autoritet, učesnici se radije ne javljaju jer veruju da su rasprava i zaključak formalna stvar, unapred određeni.

 

 

Zaključak sastanka i evaluacija

Sastanak treba da se završi u predviđeno vreme, ili ranije, ako su sve tačke dnevnog reda elaborirane. Znati kada sastanak treba da se završi je značajna veština, a navešćemo nekoliko pokazatelja koji govore da sastanak treba privesti kraju:

  • kada je za donošenje odluke potrebno pribaviti još informacija ili činjenica koje trenutno nisu dostupne
  • kada za rešenje tačke dnevnog reda nije neophodno prisustvo svih, već samo nekolicine prisutnih članova
  • kada je potrebno da se konsultuju druge, odsutne osobe
  • kada nema dovoljno vremena da se tema adekvatno raspravi
  • kada učesnici počnu da se ponavljaju
  • kada učesnici postanu nervozni, nestrpljivi ili kada sve više gledaju na sat
  • kada učesnici počnu da napuštaju sastanak
  • kada procenite da na sastanku više nema progresa, bolje je zaključiti sastanak nego ga nepotrebno produžavati i na taj način stvarati nepotrebne troškove i dovesti u pitanje produktivnost grupe.

Nekoliko minuta posvećenih analizi toka sastanka doprinosi povećanju produktivnosti i boljim efektima u budućnosti.

 

Evaluacija treba da se bavi sledećim pitanjima:

  • da li je postignut cilj sastanka?koji postupci su se pokazali kao dobri, a koji ne?
  • da li se sastanak odvijao bolje nego prošli put?
  • da li su učesnici konstruktivno komunicirali?
  • šta treba da se preduzme da bi bilo više ideja?
  • da li je vreme uzaludno izgubljeno i zašto?

 

Izlaganje na sastancima:

  • Pomoću power point prezentacije
  • Pomoću postera / plakata  / izložbe

 

Definicija prezentacije

Potiče od latinske reči praesento, praesentare i znači: predati, nuditi, izložiti. Oblik je poslovne komunikacije, a svrha je informisanje i uticanje.

Ciljevi prezentacije su sledeći:

  • uveravanje (prihvatanje ideja i koncepata),
  • motivisanje (pokretanje na akciju), 
  • rešavanje problema (kritičko razmišljanje i odlučivanje),
  • animacija (zabavljanje, zadovoljstvo).

 

Situacije koje su pogodne za prezentaciju:

  • sastanci odbora,
  • izveštaji timovima,
  • prezentacije projekata,
  • finansijski izveštaji,
  • predstavljanje novih proizvoda,
  • poslovni pregovori,
  • seminari, radionice i treninzi,
  • skupovi i konferencije.

 

Planiranje i priprema prezentacije

Planiranje i priprema prezentacije utiču na uspešnost prezentatora i zadovoljstvo publike.

Najvažnije aktivnosti u toku pripreme prezentacije su:

  • utvrditi potrebe publike,
  • definisati ciljeve prezentacije,
  • odabrati strukturu prezentacije,
  • odabrati i napraviti sadržaj,
  • pripremiti prezentacijska sredstva.

 

Planiranje prezentacije

  • Izrada i korišćenje podsetnika jedan je od najdelotvornijih načina organizacije za pripremu prezentacije. U podsetnik se zapisuju one aktivnosti koje treba obaviti tokom pripreme.
  • Sami treba da procenite koliko ste angažovani u pojedinim aktivnostima tokom pripreme prezentacije.

 

Vrste govora prema načinu pripreme prezentacije:

  • impromptu govor bez pripreme,
  • delomična upotreba beležaka,
  • upotreba rukopisa (čitanje/napamet).

 

 

Način pripreme/izvođenja govora zavisi o:

  • raspoloživom vremenu,
  • mogućnosti reprodukcije,
  • sposobnosti za improvizaciju,
  • važnosti govora,
  • mogućoj pojavi treme,
  • očekivanjima publike,
  • uslovima i raspoloživim sredstvima.

 

Struktura prezentacije

  • Uvod
    • Otvaranje
    • Najava tema
  • Izlaganje
    • Izlaganje tema
  • Zaključak
    • Rezimiranje
    • Podsticanje na akciju

 

Kredibilitet prezentatora povezan je s stepenom poverenja publike u njega i njegove tvrdnje. Na naklonost publike utiče prvi utisak i adekvatan odnos prezentatora prema publici.


Neki od činioca koji utiču na kredibilitet:

  • ugled ustanove i lične reference,
  • kvalitet sadržaja prezentacije,
  • pripremljenost i poznavanje teme,
  • savremenost prezentacijskih sredstava,
  • način odevanja, držanja i kretanja,
  • pogođen lični stil komunikacije,
  • pokazivanje prihvatljivih stavova i uverenja.

 

Privlačenje pažnje

Publika često prestaje pratiti nezanimljivu prezentaciju već 2-3 minuta nakon početka.
Tokom pripreme prezentacije treba planirati pogodne načine privlačenja pažnje:

  • glasan, ritmičan i zanimljiv govor,
  • različiti komunikacijski kanali (multimedija),
  • prilagođavanje potrebama i interesima publike,
  • primeri, anegdote, humor, iščekivanje, zapleti,
  • izbegavanje detaljiziranja i digresija.

 

Priprema prezentatora za prezentaciju

 

Lična priprema prezentatora vezana je uz tzv. rad na sebi, tj. uvežbavanje prezentacije, sprečavanje treme i ponašanje koje pomaže upravljanju utiscima.

 

Za ličnu pripremu takođe je važno:

  • što češće držati govore i prezentacije,
  • usavršavati verbalno i neverbalno izražavanje, kao i prezentacijske veštine.

 

Razlozi za uvežbavanje prezentacije:

  • trema i njene negativne posledice,
  • pamćenje i reprodukcija sadržaja,
  • izgovaranje reči, poštapalice, zastajkivanje,
  • neverbalna komunikacija, držanje i kretanje,
  • korišćenje prezentacijskih sredstava.

 

Neki mogući problemi kod prilagođavanja prostoru za prezentaciju:

  • kablovi za struju i veza s Internetom,
  • prejako dnevno osvetljenje,
  • buka, loše ozvučenje ili slabi zvučnici,
  • loš položaj projektora i/ili platna,
  • neadekvatan prostor za prezentatora,
  • neprimeren smeštaj za publiku.

 

Tehnike za smanjivanje i uklanjanje treme:

  • što češće govoriti pred grupama ljudi, 
  • vrlo dobro uvežbavanje prezentacije,
  • fizička rekreacija i pravilna ishrana,
  • uklanjanje drugih uzroka napetosti,
  • tehnike relaksacije i vizualizacije,
  • kontrola unutrašnjeg govora (autosugestija),
  • pozitivna slika o sebi.

 

Tehnike za prikrivanje treme:

  • usporen govor, dublji glas,
  • pažljivo izgovaranje reči,
  • korišćenje rukopisa,
  • smireni pokreti, kontrolisana gestikulacija,
  • atraktivni vizualni materijali,
  • zadaci, igre ili rad u grupi za publiku.

 

Prilikom otvaranja prezentacije potrebno je:

  • biti pripremljen, koncentrisan i usmeren,
  • uspostaviti kontakt s publikom,
  • pokazati uverenje u ono što se prezentira,

 

Najvažniji ciljevi završnog dela prezentacije:

  • rezimiranje prethodno izloženih sadržaja,
  • naglašavanje povezanih interesa publike,
  • kuliminacija argumenata i podsticaja publici.

 

Za razvoj osećaja međusobnog poverenja i zbližavanje s publikom koriste se:

  • Tehnika razbijanja leda (engl. icebreakers)
  • Tehnika uvida u očekivanja
  • Tehnika međusobnog upoznavanja
  • Tehnika dobacivanja loptice
  • Tehnika alternativne želje
  • Tehnika koga ste ostavili kod kuće

 

Osnovni principi prilagođavanja publici:

  • pokazati poštovanje i interes,
  • nikoga ne povrediti ili uvrediti,
  • pokazati prihvatljive vrednosti i stavove,
  • imati u vidu osobe suprotnog pola,
  • biti upoznat sa statusnim razlikama,
  • voditi računa o nivou stručnosti pojedinaca,
  • prilagoditi lični stil komunikacije.

 

Postoje različite vrste štampanih materijala za publiku (engl. handouts):

  • leci, pregledi sadržaja, sažeci, podsetnici,
  • ispisi slajdova, materijali za vežbu,
  • sažeti, celoviti ili prošireni priručnici. 

  

Upotreba štampanih materijala:

  • motivisanje publike, promocija,
  • informisanje i edukacija,
  • uveravanje i argumentacija.

 

Usvajanje prezentacijskih veština je dugotrajan proces. Prezentatori koriste različite tehnike za unapređivanje svojih prezentacija:

  • analiza videozapisa,
  • komentari i preporuke prisutnih,
  • ankete za publiku.

 

Iritantna ponašanja za vreme prezentacije:

  • Upadanje u reč
  • Psovanje
  • Mumljanje i tih govor
  • Monoton i dosadan glas
  • Poštapalice (hm, ovoga, ovaj, pa...)
  • Slaba gramatika ili pogrešan izgovor
  • Piskutavi glasovi
  • Strani naglasak ili dijalekt

 

Tokom i nakon izlaganja:

  • Poštovati publiku i njeno vreme
  • Prići publici, pozdraviti je i prošetati se između njih pre početka
  • Na kraju odvojiti malo vremena za pitanja publike
  • Uvažiti i druge prezentere na skupu
  • Prilagoditi se publici, napraviti pauze
  • Ne zanemariti svoj i tuđi govor tela
  • Ne zadržavati slajd duže od  3 minuta
  • Ponuditi zanimljive materijale i korisne informacije (podeliti štampani materijal).
Dodaj komentar Sviđa mi se - (2) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Planiranje i priprema prezentacije 1
  • Planiranje i priprema prezentacije 2
  • Planiranje i priprema prezentacije 3