Ono o čemu ćemo ovde posvetiti posebnu pažnju su novac, cene i kamatne stope, što predstavlja jedan o sledeća 4 bitna aspekta za funkcionisanje ovih tržišta:
- novac, cene i kamatne stope
- vremenska struktura kamatnih stopa
- sadašnja i buduća vrednost
- prinos i rizici
Razne se cene formiraju na berzama, ali je najznačajnija jeste kamatna stopa koja se najpre analizira uzimajući u obzir tražnju i ponudu za kreditima. Na sledećem grafikonu ćemo videti krive tražnje (T) i ponude (P) za kreditima, odnosno u njihovom preseku ravnotežnu kamatnu stopu i iznos kredita u ovoj ravnoteži.
Vidimo da se u preseku krivi T i P, tražnje i ponude, uspostavlja optimalna, ravnotežna kamatna stopa (k*) i pri toj kamatnoj stopi se određuje iznos kredita u ravnoteži (IK).
Šta će se desiti promenom jednog od faktora, npr. povećanjem ponude. Ako se poveća ponuda, biće više kredita, zar ne? Ali, kamatna stopa će opasti, što se vidi na sledećem grafiku.
Vidimo na slici da je kamata zaista opala, a iznos kredita je porastao. Na iznos kamatne stope utiče veliki broj faktora, kao što su:
- ekonomski rast
- monetarna politika
- inflacija
- devizni kurs
- budžet itd.
Kada govorimo o kamatnoj stopi, moramo napraviti razliku između realne i nominalne kamatne stope. Realna kamatna stopa je nominalna kamatna stopa korigovana za iznos inflacije, znači:
Gde je:
- RKS realna kamatna stopa
- NKS nominalna kamatna stopa i
- INF stopa inflacije
