109.451.880 pregleda lekcija
26.973 pregleda lekcija danas
490.649 pokretanja testova
1.538.118 pregleda pdf dokumenata
109.451.880 pregleda lekcija
26.973 pregleda lekcija danas
490.649 pokretanja testova
1.538.118 pregleda pdf dokumenata
Devedesetih godina XX veka Mc Donalds-ova plastična školjka za pakovanje hamburgera je postala meta boraca za zaštitu životne sredine i težnje Amerikanaca da očuvaju životnu sredinu. S obzirom da je „zlatni imidž" firme koji je godinama stvaran, doveden u pitanje, odlučeno je da se protesti, bili oni opravdani ili ne, saslušaju i da se na njih odgovori. Ironija je da je ovakav stav javnosti bio bez osnova pošto je plastika činila svega 8% ukupnog gradskog čvrstog otpada, dok je na hartiju otpadalo 40%.
Širom sveta se pojavila briga za prirodnu sredinu usled ekoloških katastrofa, otkrića rupe u ozonskom omotaču, povećanjem zagađenja itd. Tradicionalni način razmišljanja o menadžmentu ne posvećuje veliku pažnju ni organizacionom ni prirodnom okruženju. Krajem XX veka je postalo jasno da spoljašnje okruženje organizacije nije stabilno i nepromenljivo. Dugo se nije brinulo o prirodnoj sredini pošto se verovalo da su prirodne rezerve zemlje neiscrpne.
Danas - spoljašnje grupacije sa utvrđenim programima rada su dobro organizovane i moćne pa organizacije zavise od njihove podrške.
U našoj zemlji, javnost je u velikoj meri uticala na smenu ministra prosvete 2004. godine. Nekoliko „kikseva" na samom početku godine. Pogrešno citiranje Branka Radičevića kao i - izbacivanje Darvina iz plana i programa uticale su da se Ministar prosvete povuče sa funkcije.
Agilera previše izazovna za TV
Uticaj okruženja, utiče i na medijske ličnosti. Tako je reklama koju je Kristina Agilera snimila za „Skečers" 2004. godine, izazvala je toliki bes medicinskih sestara u SAD-u da su uspele da izdejstvuju njeno povlačenje. Kristina je na reklami bila obučena u PVC uniformu medicinske sestre, u mrežastim čarapama i čizmama sa visokim potpeticama, a provokativna reklama objavljena je u sklopu „Skečersove" kampanje „Naughty and nice".
A onda su se sestre pobunile, a na „Skečersovu" adresu je stiglo više od 3.000 pisama i „Skechers" je povukao spornu reklamu.
Organizacije nisu samostalne ni same sebi dovoljne. One zavise od niza faktora. Jedan od njih je spoljašnja sredina. Nju čine svi elementi van organizacije koji su značajni za njen rad.
Organizacije iz okruženja uzimaju inpute (sirovine, novac, radi i energiju), pretvaraju ih u proizvode ili usluge a zatim vraćaju natrag u spoljašnju sredinu kao outpute. Što se može videti na narednoj slici
Odnos input-output
Slika 1: Odnos input-output
Spoljašnja sredina ima elemente direktne akcije i indirektne akcije.
Elementi direktne akcije su elementi okruženja koji direktno utiču na aktivnost organizacije. Drugi naziv za elemente direktne akcije je i stejkholderi organizacije i to su obično akcionari, sindikati, dobavljači i drugi koji utiču na organizaciju.
Elementi indirektne akcije utiču na klimu u kojoj se odvijaju aktivnosti organizacije, ali ne utiču direktno na organizaciju i to su obično tehnologija, ekonomija, politika...
Sredinu direktne i indirektne akcije jedne organizacije najbolje pokazuje naredni grafikon.
Slika 2: Sredina direktne i indirektne akcije
Stejkholderi ili ključne interesne grupe mogu biti spoljašnji ili unutrašnji.
Spoljašnji stejkholderi su obično:
Dok su unutrašnji:
Spoljašnji stejkholderi utiču na aktivnost organizacije između nje same, obuhvataju potrošače, dobavljače, vlade, grupe sa specijalnim interesima, medije i konkurenciju.
Potrošači razmenjuju sredstva za proizvode ili usluge organizacije. Mogu biti škole, bolnice, ..., proizvođač, pojedinac.
Organizacije zavise od dobavljača. Od njih nabavljaju inpute. Dugoročnija, trajnija i čvršća saradnja sa dobavljačima vodi boljem kvalitetu proizvoda.
Vlada ne treba da ima direktnog uticaja na poslovanje, već da se ograniči na održavanje zakona i reda ostavljajući slobodnom tržištu oblikovanje ekonomije. Ali usled zloupotrebe službene moći Vlade preuzimaju uloge „psa čuvara" i počinju da regulišu rad organizacija kako bi sačuvala interese javnosti i osigurala pridržavanje principa slobodnog tržišta.
Na našem tržištu država povremeno izbacuje na tržište proizvode po nižim cenama iz robnih rezervi države. Najčešće je to slučaj sa šećerom, brašnom, mesom....
Grupe sa specijalnim interesima koriste politički proces i na taj način jačaju svoje pozicije po određenim pitanjima kao što su abortus, kontrola naoružanja itd. Menadžeri nikada ne mogu da budu sigurni da se neće oformiti neka ad hock (povremena) grupa koja će se suprotstaviti kompaniji po nekom pitanju.
Takođe, pokret potrošača imaju sve veću ulogu u radu jedne organizacije.
Mediji su uvek pratili poslovne aktivnosti a danas sredstva masovne komunikacije dozvoljavaju svakodnevno praćenje ovih aktivnosti. Mnogi menadžeri shvataju da rade pod tzv. „staklenim zvonom" i da svaka njihova akcija može da postane predmet medijske pažnje.
Sindikati su poslednjih decenija znatno uticali na rad organizacija. Kolektivno pregovaranje sindikata oko nadnica, uslova rada, radnog vremena zaposlenih utiču na poboljšanje kvaliteta radnog života...
Finansijske institucije kao što su banke i osiguravajuća društva omogućavaju organizacijama da se snabdeju sredstvima za održavanje i proširivanje poslovnih aktivnosti.Konkurencija, kao što smo napred naveli spada u spoljne stejkholdere. Organizacija, u slučaju povećanja tržišta mora da iskoristii jednu od dve mogućnosti:
U oba slučaja organizacija mora da i analizira konkurenciju i utvrdi jasno definisanu marketing strategiju.
Unutrašnji stejkholderi nisu deo organizacione sredine jer su deo same organizacije. Ipak, oni su deo okruženja za koje je odgovoran jedan menadžer.
Veštine koje se traže od zaposlenih se menjaju. Vrlo često se organizacije nalaze pred problemom manjka adekvatne radne snage. Od zaposlenih se traži veće obrazovanje i fleksibilnost, kao i timski rad.
Rukovodeće strukture u velikim javnim korporacijama dozvoljavaju da akcionari utiču na kompaniju koristeći svoje pravo da glasaju. Njihov uticaj je sve veći na odluke preduzeća.
Elemente indirektne akcije čine četiri faktora koja utiču na organizaciju i koje menadžeri moraju da razmotre. To su:
Socijalne varijable tj. faktori kao što su demografija, stil života i socijalne vrednosti mogu da utiču na sastav, lokaciju i očekivanja potrošača i buduće radne snage organizacije.
Demografske promene utiču na količinu raspoložive radne snage. Tako - manji broj tinejdžera (tj. mladih tog uzrasta) primorao je restorane brze hrane u Americi da za svoje honorarne poslove unajme penzionere i žene sa porodicama koje žele ponovo da rade.
Promena stila života poslednjih decenija karakteriše da je sve više domaćinstava sa jednim odraslim članom kao i porodica sa jednim roditeljem.
Za menadžere je promena socijalnih vrednosti bitna sa stanovišta odnosa prema organizaciji i prema radu.
Npr. nekada se učešće zaposlenih u donošenju odluka u upravljanju smatralo potrebnim radi podizanja radnog morala i produktivnosti a danas se smatra etičkim imperativom.
Ekonomske varijable predstavljaju opšte ekonomske uslove i trendove koji mogu da budu faktor u aktivnostima organizacije. U ove varijable (ili promenjive) spadaju plate, troškovi, fiskalna politika, nacionalni prihod, štednja, investicije, cene, nadnice, produktivnost, zaposlenost....Političke varijable su faktori koji mogu da utiču na rad organizacije kao razultati političkih procesa ili političke klime. Dok u tehnološke varijable spada napredovanje u osnovnim naukama kao što je fizika, novi razvoji u oblasti proizvoda, procesa i materijala, kao i napredovanje u nauci koja mogu da utiču na aktivnosti organizacije.
Poslednjih godina očuvanju prirodne sredine data je velika važnost. Uspon ekološkog pokreta 80-tih godina XX veka uticao je na davanju velike važnosti brizi za očuvanje prirodne sredine. Primer školjke u McDonaldsu je odličan primer.
Lista ekoloških problema je dugačka. Organizacije, kao i pojedinci, doprinose ovim problemima i mogu direktno da utiču na njihovo rešavanje.
Zagađenje ima mnogo oblika. Opasne supstance koje se koriste kao tekućine za rashlađivanje u električnim transformatorima, hlorisani rastvori, pesticidi, opasni otpad, olovo u cevima i azbest koji su se nekad koristili u izgradnji, kisele kiše...
U globalnim razmerama ekologija postaje najveća prilika za preduzetništvo. Ubrzano se širi tržite za „zelenu" robu, usluge i tehnologiju.
Lista ekoloških problema je dugačka. Organizacije doprinose ovim problemima i mogu da utiču na njihovo rešavanje.
Zagađenje - ima mnogo oblika. Hlorisani rastvori, PCB (polihlorisani ifenili) koji se koriste za raslađivanje, pesticidi, olovo u cevima i azbest, opasni otpad...
Promene klime i uništavanje ozona su takođe među najvećim ekološkim problemima. Malo povećanje od svega nekoliko stepeni dovoljno je da pokrene velike izmene u klimi. Uz to trošenje ozona dovelo je do povećanja broja obolelih od raka.
U ostala globalna pitanja spadaju i raznolikost biosfere, dovoljne količine vode, stanovništvo i obezbeđenje hrane.
Tokom poslednjih desetak godina u našu zemlju su ušle velike količine polovnih kompjutera, automobila, automobilskih guma... Pitanje o kom pritom niko nije razmišljao, dozvoljavajući uvoz ovih stvari, je veoma jednostavno - gde će sve to jednog dana završiti? Zemlje Zapadne Evrope su svoj tehnološki otpad na vrlo elegantan način preselile u druge zemlje. Kolika je šteta nastala ovakvim aktivnostima najlakše se može sagledati na osnovu podatka da uništavanje jednog automobila košta oko 400 evra, a da je u Srbiju, samo tokom akcije preregistracije vozila sa crnogorskim tablicama ušlo oko 70.000 polovnih automobila prosečne starosti od preko 15 godina.
Sve zemlje EU su pitanje zastarelih i neupotrebljivih električnih uređaja rešile donošenjem zakona o njihovoj reciklaži. U Srbiji je taj zakon nedavno donet, ali se postavlja pitanje ko će se, i na koji način, baviti ovim poslovima i gde će u stvari svi ti uređaji na kraju završiti jer se stiče utisak da je svrha celog zakona bila samo u uvođenju ekološke takse prilikom kupovine novih uređaja.
Pošto okruženja imaju veliki uticaj na organizacije, tokom vremena su nastali različiti okviri za procenjivanje akcija koje treba preduzeti kao odgovor na brige za okolinu. Jedan od njih je i model trošak - korist (cost-benefit framework) koji predstavlja tradicionalan način razmišljanja o ekološkim rešenjima i prema kome ukoliko su troškovi proizvodnje veći od onih koju su kupci spremni da plate, organizacija ne može da ostvari dovoljno profita da bi dugoročno uspešno poslovala. Ovakav način razmišljanja je bio dominantan poslednjih decenija 20tog veka.
Prirodna sredina se ignorisala a glavni problem je bio u merenju troškova. Smatralo se da su svi troškovi merljivi. Ali kako izmeriti korist ako se ozonski omotač ne uništi?
Okvir održivog razvoja predstavlja moderniji prilaz razmišljanjima o ekološkim problemima, i on omogućava organizacijama da se bavi onim aktivnostima koje se mogu održati na duge staze. Prema ovom okviru ekonomski razvoj koji uništava prirodna bogatstva nije održiv jer ugrožava proces života
Postoje bar četiri stava koje organizacija može da zauzme da bi postala osetljivija na pitanje okoline, to su:
Društvena dimenzija se smatrala neopipljiva pošto se ciljevi vezani za postizanje rezultata nisu mogli definisati, dok napadi na industriju zbog uništavanja životne sredine predstavljaju skup načini - ali preduzeća moraju da misle o svom uticaju i odgovornosti. Moraju da odrede ciljeve vezane za svoj uticaj i odgovornost.
Sve je veći pritisak na menadžere. Iako su osnovne stvari o kojima menadžer razmišlja vreme i međuljudski odnosi, uticaj okruženja i stejkholdera kao i novi načini poslovanja predstavljaju dodatno opretećenje kojima je menadžer izložen.
Težeći da ostavi cilj koji je postavljen a imajući u vidu i prošlost i sadašnjost menadžeri nastavljaju da rade svoj posao u okruženju gde svaki od aktera sve više i više utiče jedan na drugog.
Peter Draker, jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara menadžmenta u svojim delima naznačava da je društvena dimenzija - dimenzija opstanka. Da svako preduzeće postoji u društvu i u privredi te menadžeri moraju da posmatraju svoje preduzeće spolja a ne samo iznutra. Društvo i privreda mogu da učine da bilo koje preduzeće nestane preko noći, a preduzeće postoji dok društvo i privreda veruju da je ono neophodno, korisno i produktivno.
Copyright © LINK group. Sva prava zadržana.
office@link.co.rs, +381.11.7856 140, +381.11.7856 100
Cara Dušana 34, 11080 Zemun, Beograd, Srbija
Powered by LINK CMS.