Logistika i upravljanje lancem nabavke su usko povezani pojmovi tako da je veoma teško postaviti jasnu granicu između njih. Osnovni problem postavljanja granice leži u tome što se pod samim pojmom upravljanja lancem nabavke podrazumevaju različite aktivnosti. U nekim slučajevima se pod ovim pojmom posmatra samo odnos između dobavljača i kupca, dok se sa druge strane mogu naći i definicije u kojima se posmatra odnos između nezavisnih preduzeća (koji bi se najlakše mogao uporediti sa funkcionisanjem porodice).

Osnovni problem koji se javlja prilikom definisanja odnosa logistike i upravljanja lancem nabavke ogleda se u različitom posmatranju ovih pojmova u kontinentalno-evropskoj i anglo-saksonskoj literaturi.

Logistika je u kontinentalnom delu Evrope prešla dug evolutivni put. U početnim razmatranjima logistika se posmatrala kao skup aktivnosti na premeštanju robe u prostoru (transport) i vremenu (skladištenje - čekanje robe na prelazak u sledeću fazu). U ovoj osnovnoj postavci ne postoje značajne razlike između kontinentalno-evropskog i anglo-saksonskog posmatranja pojma logistike. Daljim razvojem shvatanja logistike dolazi se do savremenih shvatanja ovog pojma koji u sebe uključuje globalnu, integralnu podršku u procesu stvaraja proizvoda ili pružanja usluga, uz posvećivanje posebne pažnje međuzavisnostima delova organizacije, kao i odnosu organizacije i njenih organizacionih delova.

Ovakav razvoj logistike je doveo do segmentiranog posmatranja ovog pojma tako da se logistika u savremenoj literaturi posmatra kroz tri nivoa. Prvi nivo, koji se naziva i logistički sistem, obuhvata osnovne funkcije logistike - transport, skladištenje i upravljanje zalihama. Drugi nivo, upravljanje logistikom, podrazumeva efikasno i efektivno planiranje, implementaciju i upravljanje logističkim sistemom, odnosno prvim nivoom logistike. Treći nivo logistike obuhvata konkretne načine projektovanja i implementacije upravljanja logistikom, odnosno drugim nivoom logistike. Stoga se ovaj nivo logistike naziva i filozofijom logistike. Po ovom shvatanju, logistika više nije ograničena na funkcije koje vrši, već predstavlja opšte smernice za upravljanje organizacijom.

Jedinstvene perspektive odnosa logistike i upravljanja lancem nabavke

Savremena teorija menadžmenta posmatra četiri jedinstvene konceptualne perspektive odnosa između upravljanja lancem nabavke i logistike: tradicionalističku, ponovno obeležavanje, unionističku i intersekcionističku.

Tradicionalistička perpsektiva

Tradicionalisti posmatraju upravljanje lancem nabavke kao jedan mali deo logistike. Oni pozicioniraju upravljanje lancem nabavke u okvire logistike, odnosno posmatraju ga kao funkciju ili jednu od aktivnosti logistike. Upravljanje lancem nabavke definišu kao logističke aktivnosti izvan kompanije u cilju povezivanja sa dobavljačima i kupcima. Na ovaj način oni upravljanje lancem nabavke reduciraju na specijalizovanu vrstu logistike, eksternu ili inter-organizacionu logistiku. Oni se takođe zalažu i za uvođenje nove pozicije u organizaciji, pozicije analitičara upravljanja lancem nabavke koji bi trebalo da se fokusira na logističke probleme, najčešće u među-funkcionalnom i/ili među-organizacionom kontekstu.

Ponovno obeležavanje

Ponovno obeležavanje se odnosi na jednostavnu promenu imena, ono što se nekada zvalo logistika dobilo je ime upravljanje lancem nabavke. Na ovaj način se značajno sužava oblast delovanja upravljanja lancima nabavke pošto se oni svode na mnogo užu oblast - logistiku. Sve aktivnosti koje su nekada bile povezane sa logistikom, prema njihovom mšljenju, samo treba preimenovati u aktivnosti povezane sa upravljanjem lancima nabavke, bez ikakvih izmena u opisima poslova i radnih mesta.





 

Unionistički pristup

Ovaj pristup posmatra logistiku kao jednu od funkcija upravljanja lancem nabavke. Upravljanje lancem nabavke, po njihovom mišljenju, u sebe uključuje nekoliko tradicionalnih poslovnih oblasti uključujući nabavku, logistiku, operativne aktivnosti i marketing. Stok i Lambert su 2001. godine definisali upravljanje lancem nabavke kao aktivnosti upravljanja u okviru 8 ključnih poslovnih procesa:

1. upravljanje odnosima sa kupcima,
2. upravljanje pružanjem usluga kupcima,
3. upravljanje potražnjom,
4. izvršavanje narudžbina,
5. upravljanje proizvodnim tokovima,
6. nabavka,
7. razvoj i komercijalizacija proizvoda i
8. povratne informacije

Kao što se može videti iz navedenog, ovi procesi u sebi uključuju značajan deo nabavke, logistike, operativnih aktivnosti i marketinga. Ovo je mnogo dublje i šire posmatranje pojma upravljanja lancem nabavke koje u sebi uključuje sve elemente (strategijske i operativne) iz nekoliko funkcionalnih oblasti.

 

Intersekcionistički pristup

Intersekcionisti upravljanje lancem nabavke ne posmatraju kao deo logistike, već smatraju da je to sveobuhvatna strategija koja se proteže kroz brojne poslovne procese u okviru preduzeća. Upravljanje lancem nabavke, po njihovom mišljenju, se ne može posmatrati kao jedinstvo logistike, nabavke, operativnih aktivnosti, marketinga i drugih funkcionalnih oblasti. Intersekcionistički pristup u upravljanju lancem nabavke se fokusira na strategijske, integrativne elemente u oblastima nabavke, logistike, operativnog upravljanja, marketinga i drugih poslovnih funkcija. Na primer, u logistici, pregovaranje u vezi sa ugovorom o dugoročnoj nabavci predstavlja strategijski element, dok nalozi za isporuku iz magacina predstavljaju operativnu aktivnost. Osobe koje su zadužene za upravljanje lancem nabavke će u svakom slučaju biti uključene u donošenje odluka od strateškog značaja u ovim procesima, dok će se operativne odluke donositi na nižim nivoima organizacione hijerarhije.

 

• Odnos logistike i upravljanja lancem nabavke 1

• Odnos logistike i upravljanja lancem nabavke 2

• Odnos logistike i upravljanja lancem nabavke 3