Odgovornost, pod kojom se podrazumeva verovatnoća da će neko odgovarati za neku svoju radnju, veoma je složen pojam, jer ta složenost obuhvata odnos čoveka prema društvu, ali i čovekov odnos prema samom sebi.
Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza da se posao obavi na odgovarajući način i podrazumeva se odgovornost za njegovo (ne)odobravanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku. 

Odgovornost može biti 

  • korporativna društvena odgovornost
  • lična, kada se krše etičke norme i pojedinac stiče ličnu korist na račun opštih interesa kompanije.

Društvena odgovornost

Društvena odgovornost podrazumeva obavezu menadžmenta da preduzme one akcije koje će doprineti blagostanju i interesima društva ali i organizacija. Korporativna društvena odgovornost obuhvata odgovoran odnos kompanija prema društvu, pri čemu se taj odnos zasniva na ukupnosti društvenih, etičkih, ekoloških i ekonomskih vrednosti značajnih za proces odlučivanja. Prema tome, korporativna društvena odgovornost se odnosi na ponašanje organizacija prema društvu, a ponašanje organizacija prema društvu se zasniva na vrednostima koje društvo ističe kao dominantne i značajne za njegov dalji razvoj. 
Ne treba i pominjati da se današnje kompanije u svom poslovanju sve više susreću sa pritiscima i zahtevima socijalne sredine da se odgovorno ponašaju, posebno u oblasti zaštite životne sredine, u delu koji se odnosi na ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, zahteva se i odgovornost po pitanju zaštite prava potrošača, u oblasti javnosti rada i kontrole rada kompanija od strane javnog mnenja i sl.
Svi etički problemi koji mogu dovesti do kršenja moralnih normi ponašanja u ukupnom procesu poslovanja, po Stoneru mogu se podeliti na nekoliko nivoa :

  • Prvi nivo se može nazvati društvenim, odnosno socijalnim. Etička pitanja koja se u okviru ove oblasti rešavaju, odnose se na probleme osnovnih institucija u društvu.  Misli se na probleme utaje poreza, čime se bavi država, ali i na pitanja položaja određenih imovinskih grupa u društvu, posebno na odnos prema pojedinim rasama i određenim etičkim grupacijama.
  • Odnos između zaposlenih u kompaniji i stejkholdera može se smestiti u drugi nivo, koji se može nazvati poslovnim nivoom. Ovaj oblik poslovanja podrazumeva odnos kompanije prema kupcima, kao društvenoj grupi, odnosno podrazumeva odgovornost kompanije i prema potrošačima i prema dobavljačima, prema bankama, akcionarima, prema tržištu u celini.
  • Treći nivo etičkih problema u poslovanju podrazumeva odnos između kompanije i zaposlenih u njoj (interna politika kompanije).

Lična odgovornost

Ekonomska literatura poznaje 2 vrste odgovornosti, odnosno neodgovornosti :

  • menadžer - savršen agent (a perfect agent);
  • menadžer - nesavršen agent (an imperfect agent).

 

Menadžer - savršen agent odgovorno izvršava svoju osnovnu obavezu izraženu u uvećavanju vlasnikovog bogatstva. Za razliku od savršenog agenta, menadžer - nesavršeni agent neodgovorno izvršava svoju osnovnu obavezu zato što ne uvećava vlasnikovo bogatstvo već ga čini svojim bogatstvom.
Činjenica je da vlasnik kompanije teži da dođe do savršenog agenta. Međutim, postavlja se pitanje da li menadžer zaista može biti savršen rukovodilac kompanije pošto se njegovi interesi razlikuju od interesa vlasnika.
Imajući u vidu prethodno rečeno, možemo da zaključimo da agentov moralni pristup poslovnoj politici podrazumeva obavezu da uveća vlasnikovo bogatstvo a da pritom u potpunosti uvažava osnovne etičke principe, s tim da prihvatanje ovakvog pristupa u praksi u velikoj meri zavisi od ustanovljenog sistema vrednosti u društvu.

Vrste i tipovi odgovornosti

Postoje 4 tipa odgovornosti kompanije. Po Ričardu D. Džordžu to su:

  • poslovna,
  • moralna,
  • pravna,
  • socijalna odgovornost.

Poslovna odgovornost se odnosi na ciljeve zbog kojih je kompanija formirana i na interese onih koji su njeni vlasnici ili su u istoj zaposleni.
Moralna odgovornost proizilazi iz morala i moralnih normi. Moralne obaveze vezane za odgovornost važe i onda kada zakonom nisu verifikovane i nezavisno od toga da li ih društvo podržava ili ne. Moralne obaveze, a u skladu sa njima moralne odgovornosti imaju prvenstvo u odnosu na poslovnu odgovornost, ali i druge tipove odgovornosti.
Pravna odgovornost podrazumeva zadovoljavanje određenih društvenih zahteva, koji svoju osnovu dobijaju u pravnoj regulativi. Drugim rečima kompanija je obavezna i pravno odgovorna da poštuje vladajuće zakone.
Socijalna odgovornost se odnosi na ono što društvo traži od korporacija a što je u skladu sa opštim moralnim ponašanjem. To su uglavnom zahtevi u interesu opšte društvenog dobra.

Postoji više vrsta poslovne odgovornosti. Razlikuje se prethodna od posledične odgovornosti (koja može biti uzročna i agentska).

  • Prethodna odgovornost je utvrđena zahtevom ili ugovorom i predstavlja legalan standard ili normu za odgovorno ponašanje.
  • Kada odluke i akcije nisu u skladu sa legalno utvrđenim normama, sledi posledična odgovornost, kao odgovornost za nastale posledice zbog neobavljenog ili neadekvatno obavljenog posla.
    • Uzročna odgovornost predstavlja direktnu odgovornost za nešto što je urađeno ili propušteno da se uradi.
    • Agentska odgovornost predstavlja indirektnu odgovornost, odgovornost za izdate naredbe ili za propušteno izdavanje naredbi. 

Uzročna i agentska odgovornost mogu biti pripisane i utvrđene (dokazana odgovornost).

 

 

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Odgovornost i etika poslovanja 1
  • Odgovornost i etika poslovanja 2
  • Odgovornost i etika poslovanja 3