Od rukopisa do Interneta

Uvod

Jezik se neprestano menja. Jedne promene traju vekovima, a druge pak samo nekoliko godina, što se danas najjasnije vidi kroz jezik koji koriste mladi. Na jezik utiče mnogo faktora: klasa, društvo, razvoj nauke i političke okolnosti. Ipak, jedan od glavnih faktora su mediji. Od prvih zapisa pa do današnjeg internet jezika, mediji su imali ključni uticaj na jezik.

Nastanak i posedovanje rukopisa

Rukopisi su ispisivani na svinjskoj, telećoj ili kozjoj koži. Koža je morala biti dobro pripremljena pre nego što se iskoristi kao stranica za rukopis, a ta priprema je podrazumevala razvlačenje, brijanje i obradu kože kroz veoma dug i komplikovan proces. Kao proizvod ovog procesa dobijao se tanak list ili kožica na kojoj se moglo pisati. Rukopis se sastojao od nekoliko skupova na poseban način povezanih papira - papiri su bili labavo vezani kako bi se rukopis mogao lako razvezati i onda ponovo povezati pri kopiranju, tj. prepisivanju. Ovo je nažalost i povećavalo šanse da se delovi rukopisa izgube. (Herrington, 2004). Tekstove su ispisivali pisari a priroda i namena tih tekstova je raznolika. Ali, najviše su se prepisivala, naravno, jevanđelja. Monasi su obučavani da lepo ispisuju slova, a neki od njih su bili i sjajni ilustratori. Rukopisi su ukrašavani slikama i ornamentima koji su bili usklađeni sa tekstom. Razlozi za veliku vrednost rukopisa su očigledni: s jedne strane bilo je izuzetno teško napraviti stranice za ispisivanje, a s druge, mastilo i boje za crtanje za tzv. iluminirane rukopise bili su veoma skupi. Ove skupe rane knjige su bile dostupne jedino izuzetno bogatim ljudima, a u srednjem veku to su bili plemstvo i sveštenstvo. Često bi plemić bio mecena (donator), što je obavezno značilo da je on platio izradu rukopisa, ali ne i da ga je kupovao za sebe. Radije bi ga poklonio manastiru (Brown, 2002b).

Pismenost

Ukoliko realno sagledamo ko je izrađivao i posedovao rukopise, jasno je da oni nisu mogli da imaju veliki uticaj na jezik. Rukopisi su bili dobro koje je bilo u posedu male grupe ljudi. Većina ljudi nije umela ni da čita ni da piše. Čak ni učeni ljudi nisu umeli sve da čitaju i pišu, kako tvrdi Majkl Braun iz Britanske biblioteke: "[...] u vreme kad je produkcija knjiga bila manuelna aktivnost, 'pismenost' nije nužno podrazumevala umenje pisanja; dela su mogla biti diktirana kompetentnim prepisivačima i to čak i od strane najuglednijih učenih ljudi srednjeg veka." (Brown, 2002b). To ukazuje da čak i u krugovima gde su rukopisi bili široko distribuirani vlasnici rukopisa nisu nužno znali i da ih čitaju. Ova činjenica je zanimljiva s obzirom na to da smanjuje, po savremenim standardima, broj pismenih ljudi toga doba, čime se dodatno smanjuje i mogući uticaj rukopisa na tadašnji jezik.

Lingvistička situacija

Kad je Kakston počeo da se bavi štampom u 15. veku, suočio se sa činjenicom da još uvek ne postoji standardna forma engleskog jezika. To je bio kraj srednjoengleskog doba (Middle Englishperiod). Već oko 100 godina ranije francuski jezik je izgubio status prestižnog jezika. Godine 1399. na engleski tron je došao prvi kralj kojem je maternji jezik bio engleski - kralj Henri IV. Izbacivanje francuskog jezika je bilo i iz političkih razloga: od 1337. Francuska i Engleska bile su u Stogodišnjem ratu. Štaviše, Engleskoj je bio i potreban jezik administrativne namene, koji je mogao da razume svako, a ne samo uska elita (Culpeper 1997: 69). Latinski je korišten kao jezik nauke, ali i ovo polje preuzima engleski jezik krajem srednjoengleskog doba (Schiltz, 2004).

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Od rukopisa do Interneta 1
  • Od rukopisa do Interneta 2
  • Od rukopisa do Interneta 3