Važnost neverbalne komunikacije

Do sada smo se bavili različitim vidovima komuniciranja i inkorporiranja naše strategije personalnog marketinga. Jedan od važnih vidova komunikacije koji neretko ostane „nevidljiv“, a od ogromnog je značaja je neverbalna komunikacija. Ova vrsta komunikacije takođe predstavlja vaš stil i imidž te stoga zahteva poseban osvrt.
Različiti facijalni „gegovi“, mrštenje, oblizivanje, gutanje pljuvačke, podizanje obrva, micanje, mrdanje, trzanje usana itd., pokreti su koje činimo nesvesno, mimo naše volje i odluke, a koji aktivno učestvuju u našem komuniciranju. Neverbalni deo komunikacijskog procesa može biti prepušten slučaju, spontan i neusiljen, neplanirani deo ovog složenog procesa. S druge strane, neverbalno opštenje deo je planirane strategije u komunikacijskom činu. Kod izvesnih osoba, manuelna gestikulacija je izrazita tokom govorne delatnosti, dok su drugi sasvim nepomični i nepokretni u toku govornog čina. Gestikulacija je značajna, jer ukoliko je preterana, može ometati tok komunikacije. Pokret može skrenuti pažnju sa reči, sa teme i verbalnog dela ovog procesa, s informativnog toka, pa se fokus lagano gubi u neprekidnom kretanju, mrdanju, pomeranju, micanju. Izrazni gestovi kao smeh, osmeh, svakako čine komunikaciju neusiljenom, prijatnom, prirodnom, ali samo u slučaju kada smo zaista iskreni, vedri, motivisani za razgovor i raspoloženi za komunikaciju. U slučaju da se lična nesigurnost prikriva neprekidnim osmehivanjem ili željom za dopadanjem, ovaj niz pokreta može se pretvori u grč, u masku osmeha, a kompletan dojam odaje osobu sklonu "komunikacijskom flertu".

Izrazito negativnu pojavu predstavljaju tzv. tikovi - neprijatni, sitni, učestali, nevoljni pokreti. Prisilne radnje kao micanje, preterana gestikulacija, "šaranje" pogledom, rasejan pogled, bacanje pogleda ovamo - onamo, unezvereno okretanje... ometaju verbalnu komunikaciju i odaju nesigurnu i zastrašenu osobu ili pak potpuno nepripremljenu za razgovor ili nastup.
Gledanje sagovornika ili auditorijum pred kojim nastupate predstavlja važan deo konverzacije. Gledanje ukazuje na našu usmerenost ka sagovorniku i pokazuje da nam je stalo do komunikacije. U komunikaciji sa sagovornicima, uz govor, telo takođe prenosi vaše poruke. Poruku mogu preneti i ruke, oči, osmeh, mimika lica i način kretanja. Govor tela može biti nepogrešiv vodič koji nam pomaže da čitamo između redova. Svi pokreti ili znakovi mogu iskusnom pregovaraču pokazati nečiji stepen samopouzdanja. Kada nismo sigurni u sebe naše ruke su otvorene i okrenute prema sagovorniku, našu zbunjenost ili strah odaće prekrštene ruke ili noge, osmehom ćemo otkriti zbunjenost ili zadovoljstvo, kad ne govorimo istinu naši će kapci brže treptati ili ćemo gledati u stranu. Postoji velik broj znakova koje nesvesno šaljemo osobama s kojima komuniciramo. Zato upoznajte svoje telo, vežbajte kontrolu nad svojim pokretima. Isto tako, dok pregovarate, prepoznajte znakove koje vam telom šalje sagovornik, te ih uporedite s onime što čujete.


Glas

Tokom pregovora u kojima ne želite pokazati šta je vaš stvarni cilj, morate paziti da zvuk vašeg glasa ne odražava nužno i vaše stvarne emocije. U slučaju kad primetite da sagovornici ne razumeju ili ne razmišljaju previše o temi razgovora, na veću aktivnost možete ih naterati glasnim govorom ili neverbalnom komunikacijom (kretanjem i snažnijim pokretima). Ukoliko vaš glas postane ravan, bez izražajnih i snažnih tonova, odavaćete utisak da ste uplašeni i nesigurnosti ili čak nezainteresovani. Nedostatak koordinacije misli i glasa proizvodi neodlučan glas, najčešće kod sagovornika koji nisu sigurni u ono što govore. Pravilna upotreba glasa pomoći će da pregovori budu uspešni. Dobro pripremljen govor, ali loše prezentovan imaće manje uspeha od loše pripremljenog, ali dobro izvedenog govora. Vaši sagovornici od vas unapred očekuju stručnost, poznavanje gramatike, koja je vidljiva iz ispravne upotrebe reči. Retoričke pauze zadržavaju pažnju sagovornika, a dramske pauze naglašavaju važnost tog dela govora.
Izlagači koji brzo govore, oni kojima „mozak trči ispred jezika“, imaće poteškoća da ih sagovornik razume, a ne retko odaju utisak nesigurne ili nezainteresovane osobe koja što pre želi da završi pregovore. Takođe, važno je negomilati nepotrebne reči u raspravi sa ciljem da ostavimo utisak obrazovane osobe. Neki će to shvatiti kao vaš pokušaj da dobijete na vremenu jer ne znate šta želite reći u tom trenutku. Govor treba biti bez nepotrebnih reči, jasan, jednostavan i lak za razumevanje, ali ne i suvoparan. Kod pripremanja za izlaganje morate biti sigurni da znate značenja reči koje planirate da koristite. Ne koristite latinske reči, kao ni reči lokalnog slenga koje mogu imati drugačije značenje (najčešće vulgarno i uvredljivo). Izbegavajte mumljanje i ponavljanje raznih poštapalica kao „hmm“, „ovaj“ i „znate“. Koristite topli i blagi humor i dobro raspoloženje. Iako će vas pojedini sagovornici slušati samo jednom i nikad više, dobar dojam o vama i zadovoljstvo ostvarenim rezultatima, može pridodati širenju dobrog mišljenja o vama kao kvalitetnom prezenteru.


Aktivno slušanje

Da bi govor imao smisla, potrebno je da postoji druga osoba, slušač. Ponekad slušanje ne znači i da čujemo drugu osobu. Neretko se period slušanja koristi da sredimo sopstvene misli, a ponekad slušač proceni da nema koristi od slušanja pa se radije zabavlja vlastitim mislima. Kad vaš sagovornik samo ćuti i sluša, ali ne pokazuje znakove interesa, ne komentariše vaše reči niti postavlja pitanja, znači da vas zaista ne sluša. Zapamtite da oni koji ne znaju da slušaju ne mogu postoći da ih drugi slušaju. U situaciji kada vam se čini da vas slušalac čuje, ali ne sluša, morate odreagovati na novu situaciji. Proverite sa njim da li ga zanima to što govorite, promenite temu, ukoliko govorite monotono unesite emocije i ubrzajte glas, a ako se ponavljate ili previše pričate o sebi, opet promenite temu. Pretvorite neslušanje u slušanje kako bi sagovornik shvatio vaše poruke i započeo govor koji ćete vi slušati.
Takođe, kada slušate, pokažite sagovorniku da ga slušate ponavljajući i opisujući ono što su rekli, postavljajte potpitanja, prepoznajte neizrečne misli i emocije, zatražite objašnjenje onoga što ne razumete i, konačno, ponovite ključne misli ili poruke. Nekada se aktivno slušanje demostrira jednostavnim potvrdnim klimanjem glave, čime osobi stavljate do znanja da ste prisutni, svesni onoga što govori i primate signale koje vam šalje. Neverbalna komunikacija je neiscrpan resurs koji vam uvek može biti dobar parametar da proverite u kom je statusu vaš sagovornik. Aktivno slušanje obično je praćeno afirmativnim klimanjem glave, održanjem kontakta očima i izbegavanjem pokreta koji ometaju. Dok razgovarate nemojte dopustiti da vas ometaju komentarima, da čujete ono što želite čuti, da unapred stvorite pretpostavke i prema njima uspostavite svoja očekivanja i ne dozvolite da vam emocije ometu ravnotežu. Dva puta proverite, ako je to nužno, postavite odgovarajuća pitanja, tako da sagovornik uoči da problemu dajete važnost.


Osećaj za vreme

Važno obeležje dobrog pregovarača je osećaj za vreme, zato treba da znate koliko će vaš govor trajati pre nego progovorite. Neki sagovornici namerno ne žele imati osećaj za vreme kako bi stvorili pritisak na sagovornika. Prilikom izlaganja najviše jednu četvrtinu vremena predvidite za uvodni deo, dve četvrtine ostavite za glavni deo izlaganja, a u poslednjoj četvrtini izvedite zaključak. Uvek ostavite i nekoliko rezervnih minuta za nepredvidljive situacije tokom razgovora. Ne pokazujte pred sagovornikom da ste pod pritiskom vremena, jer ćete ostaviti utisak da ste pregovore odradili brinući više o vremenu, nego o sagovorniku i predmetu pregovaranja.


Opšte preporuke

Naravno, postoje opšti preduslovi o kojima morate voditi računa kako bi okolni parametri bili maksimalno povoljni za vas. Ne dozvolite da prvi utisak koji ostavite na sagovornika bude neprijatan miris na hranu, cigarete ili jak parfem. Kontrolišite vidljive znake nervoze (znojave ruke, gubitak daha itd). Normalno je da budete nervozni, ali probajte da iskontrolišete nervozu dubokim disanjem.

Pozitivan stav prilikom intervjua za posao, obezbeđuje da odišete samopouzdanjem i pozitivnom energijom. Na sva pitanja, u granicama mogućnosti, pokušajte da odgovorite u pozitivnom kontekstu, bez korišćenja negacija. Veliku prednost dajte i osmehu i emocijama (umereno, naravno). Preporučljivo je se ponašate u skladu sa okolnostima, dakle poslovno i ozbiljno, ali to ni u kom slučaju ne znači da treba da budete kruti i bez osmeha. Ljudi koji se osmehuju nose pozitivnu energiju u sebi i koja ih, samim tim, predstavlja u pozitivnijem svetlu.

Iako naizgled briga za sve pojedinačne delove može delovati zastrašujuće, probajte da nađete zlatnu sredinu, koja je prava mera između servilnosti i apatije i koja čini prirodnu situaciju u kojoj se osećate dobro.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Neverbalna komunikacija 1
  • Neverbalna komunikacija 2
  • Neverbalna komunikacija 3