Postoje brojne definicije motivacije za rad, što zavisi od kog stanovišta polazimo. Tako polazeći od stanovišta operativne upotrebe pod motivacijom za rad podrazumevamo faktore koji pokreću, organizuju, usmeravaju i određuju intenzitet i trajanje radne aktivnosti. Sa stanovišta menadžera, motivaciju možemo definisati kao: aktivnost kojom se obezbeđuje da se ljudi ponašaju na poželjan način radi ostvarivanja ciljeva kompanije i istovremeno zadovoljenje potreba zaposlenih. Pravi menadžer nastoji da poveže materijalne, psihološke i socijalne potrebe zaposlenih sa ciljevima kompanije. Pojam motivacije u sebi sadrži i pojam motivatora. Motivatori su nagrade, faktori koji se uvode u radnu situaciju da bi se zaposleni naveli da se ponašaju na određen poželjan način za preduzeće, a pri tome zadovolje i svoje želje.
Ljudi svojim potencijalom (znanjima, sposobnostima i ponašanjem) doprinose ostvarenju ciljeva kompanije. Za uzvrat kompanija zaposlenima treba da omogućava da kroz ostvarenje njenih ciljeva i oni ostvare svoje lične i profesionalne ciljeve.
Savremene teorije motivacije za rad možemo podeliti u dve grupe:
Teorija Abrahama Maslova je jedna od najpoznatijih i najčešće citiranih teorija na Zapadu. Poznata je i kao teorija o hijerarhiji potreba. Po ovoj teoriji ljudske potrebe su hijerarhijski organizovane na pet nivoa:
R.br. | Naziv potrebe | Šta obuhvata potreba |
1. | Biološke potrebe | Vodu, hranu, seksualne potrebe |
2. | Potrebe za sigurnošću | Izbegavanje bola, bolesti, gubitka posla |
3. | Potrebe za pripadanjem | Prijateljstvo, ljubav, veze, simpatije |
4. | Potrebe za poštovanjem | Težnja da bude uvažen od drugih, da ima željeni status |
5. | Potreba samoaktualizacije | Težnje za ostvarenjem svojih mogućnosti i iskazivanjem na profesionalnom planu |
Slika 1: Piramida hijerarhije potreba prema Maslovu
Maslovljeva teorija je kompleksna i kompletna teorija ljudske motivacije, u kojoj je motivacija za rad samo jedan, iako vrlo značajan segment.
Pimena Maslovljeve teorije u savremenim preduzećima ima i ograničenja. Ona se ogledaju u tome da se danas veći broj potreba iz Maslovljeve hijerahije ne zadovoljava u organizaciji, niti kroz posao. Takođe, kao što smo već videli, zadovoljstvo poslom, iako se poveća kroz zadovoljenje potreba iz hijerarhije, ne mora da vodi većoj produktivnosti zaposlenih. Ovim ograničenjima treba dodati i to da je menadžeru često teško da otkrije koje su potrebe kod radnika zadovoljene i u kojoj meri.