Značaj korporativne kulture za poslovnu etiku

Pojam korporativne ili organizacione kulture, odnosno kulture organizacije, obuhvata ili se odnosi na svaki oblik organizacije, a ne samo na korporaciju kao složenu organizacionu formu, u vlasništvu akcionara, kojom upravljaju plaćeni menadžeri.

Možemo reći da sve definicije korporativne kulture obuhvataju sledeće elemente : sadržaj, koji se odnosi na vrednosti, norme, osnovna načela i simbole, karakter, koji upućuje na socijalni karakter kulture u smislu da je kultura obeležje grupe, rezultat zajedničkog iskustva i interpretacije članova grupa, način nastanka, koji se odnosi na proces njenog nastanka, uticaj, koji se odnosi na ponašanje članova organizacije. Dakle, ovi elementi ukazuju na višeslojnu pojavu koja se manifestuje u zavisnosti od filozofije preduzeća i polazi od osnovnih premisa i vrednosti, to su elementi koji opredeljuju odnos nekog preduzeća prema svrsi i smislu preduzetničkog delovanja, koji opredeljuju pravac razvoja u odnosu na okruženje, čoveka, društvo.

Korporativna kultura podrazumeva specifičan skup zajedničkih verovanja, stavova, vrednosti, osnovnih načela i normi u jednoj kompaniji, koji u svojoj ukupnosti oblikuju njen identitet i ostvaruju pretpostavke međusobnog delovanja i aktivnosti, kao što determinišu  način rada, poslovanja i ponašanja.

Tipične kulture za određene vrste delatnosti su :

- macho kultura čvrstih ljudi - odnosi se na svet individualista, na svet koji prihvata rizike i brzo se uverava u efekte svojih odluka. Ovu vrstu kulture poseduju one organizacije koje se recimo bave berzanskim poslovima, marketingom i reklamom, profesionalnim sportom, poslovima u policiji, hirurgiji isl.
- kultura teškog rada i mnogo zabave - svoju osnovu nalazi u zabavi, odgovara prodajnoj kulturi i karakterišu je one organizacije koje se bave prodajom, kompjuterskom opremom, osiguravajuća društva, organizacije koje se bave prometom nekretnina, ili finansijskim uslugama.
- kultura rizika ili investiciona kultura - zastupljen je visok stepen rizika, pa se povratna informacija o uspehu ili neuspehu čeka godinama. U ovu grupu često spadaju velika preduzeća koja su deo sistema, i to iz oblasti eksploatacije nafte, putnog, železničkog i vazdušnog saobraćaja, ali spadaju i banke. Karakteriše ih orijentacija na budućnost.
- kultura postupaka, administrativna kultura - karakteriše je veoma nizak stepen rizika. Može se pronaći u upravnim i državnim institucijama, javnim preduzećima, socijalnim ustanovama. Povratne veze u odnosu na rezultate rada su veoma male. Osnovna vrednost je kontinuitet.
Na stvaranje i oblikovanje sopstvene i specifične kulture organizacije utiču i mnogi drugi objektivni postojeći faktori spoljašnjeg okruženja. Posebno je značajan ekonomski sistem u okviru koga kompanija posluje, pogotovo ako je sistem moderan, racionalan, stimulativan, konkurentski orijentisan. Značajan je i stepen razvijenosti tržišta sa svim obeležjima i karakteristikama tržišne konkurencije.

Međutim, ipak je najznačajniji faktor u kreiranju kulture kompanije lična filozofija i ponašanje rukovodstva, jer od stila rukovođenja i upravljačke strukture zavisi specifičnost korporativne kulture. Naime, rukovodioci su ti koji svojom moći odlučivanja i nametanja obrazaca drugima istovremeno postavljaju modele ponašanja. Zaposleni se tim modelima moraju prilagoditi, ako ne žele da dodju u sukob sa pretpostavljenima. Takodje, na oblikovanje normi ponašanja u kompaniji, pored izvesnih i neizbežnih spoljašnjih faktora, utiču i lične osobine vlasnika ili glavnih menadžera.
U svakoj kompaniji, svakom biznisu, nužno je oblikovati i ostvariti korporativnu kulturu koja će počivati na jasno i precizno definisanim pravilima etike, pravilima koja propisuju osnovne vrednosti sistema, osnovne etičke principe kojih se kompanija mora pridržavati i praktično ih primenjivati.

Bonton kao sastavni deo poslovnog stila

Bonton unutar firme

Kada govorimo o poslovanju unutar organizacije, poslovna etika igra značajnu ulogu u okviru odnosa među ljudima koji čine jedan takav sistem. Međuljudski odnosi unutar samog preduzeća doprinose uspešnosti poslovanja i ostvarivanju zadatih ciljeva.
Timski rad je ono na čemu se uglavnom insistira, jer protok informacija, konsultovanje sa kolegama i zajedničko rešavanje eventualnih problema obezbeđuje pokrivanje svih sfera poslovanja određenog preduzeća i sprečava nastajanje propusta koji mogu da ga destabilizuju i poljuljaju u daljem toku rada. Uzajamna komunikacija i dogovaranje treba da budu sastavni deo poslovnog dana, jer u saradnji sa drugima često možemo otkriti greške koje previdimo ili kojih nismo svesni. Svaki pojedinac u firmi treba da snosi odgovornost za svoje postupke, da radi deo posla za koji je nadležan. Ako mu nedostaju neke informacije, u svakom trenutku poželjno je da se obrati drugima, a isto tako kada god je u mogućnosti da kolegama ponudi pomoć ili savet, jer to je u stvari suština timskog rada. Što više saznate o radu vaših kolega, utoliko će i deo posla za koji ste vi nadležni biti potpunije obrađen, a vama obezbediti brže i bolje obavljanje sopstvenih zadataka. Poslovno okruženje čini jednu specifičnu vrstu zajednice koja često može izaći iz okvira radnog vremena. Kolege u toku radne nedelje dosta vremena provode zajedno tako da su neminovno upućeni i u privatne živote jedni drugih. Neretko se dešava da međusobno ostvare prijateljske odnose i odlaze na zajedničke proslave i okupljanja.
Poštovanje hijerarhije i nadređenih u nekoj organizaciji je značajan element poslovne etike. Savremena preduzeća nemaju strogo autoritativno uspostavljenu strukturu vlasti, ali direktor, menadžer ili predsednik iznose konačne stavove i donose odluke o svim poslovima u organizaciji. Odnos sa nadređenima treba da bude izgrađen na poštovanju i poverenju i takav da uvek možete da se konsultujete sa šefom o eventualnim neplaniranim situacijama ili daljem toku nekog projekta.
Poslovna etika i poslovni bonton predstavljaju ponašanje koje bi svaka organizacija trebalo da uvrsti u sve sfere poslovanja. Na taj način se stvara prijatnija i profesionalnija atmosfera među zaposlenima, koja se zatim prenosi na odnose između preduzeća i njegovih poslovnih partnera. Takvo ponašanje čini da je zadovoljstvo započeti, raditi i završiti bitne poslove, a ostvarene veze i kontakte usmeriti na neke buduće zajedničke projekte.
Dakle, kultura ponašanja koju osoba poseduje u svom privatnom životu, sa određenim dopunama i korekcijama jeste ona koju treba da zadrži i u poslovnom okruženju. Pojedinac sa svojim ličnim kvalitetima i sposobnostima u kontaktu sa kolegama iz zajednice u kojoj radi čini da to preduzeće ili firma dobiju epitet profesionalne ustanove, a njeni članovi status saradnika koje partneri i klijenti priželjkuju i ujedno preporučuju drugima.
Bitna stavka poslovnog bontona, koja često ima veliki uticaj na dalji tok poslovnih odnosa, jesu telefonski razgovori. Svi zaposleni treba da budu predusretljivi, učtivi i ljubazni kada odgovaraju na upite telefonskim putem, jer osoba koja se javlja već na osnovu takvog kontakta može da stvori određenu sliku o preduzeću sa kojim želi da posluje. Ako niste dovoljno upućeni u deo posla u vezi sa kojim klijent želi da razgovara, ljubazno ćete mu preporučiti svoje kolege kojima treba da se obrati, dati mu potrebne informacije, uzeti njegove podatke i posavetovati klijenta u kom vremenskom periodu je najbolje da se javi i zakaže sastanak. Klijent na osnovu tog prvog telefonskog kontakta može donekle da zaključi na kakav će doček naići kada bude posetio vaše preduzeće, što dovodi do druge faze u komunikaciji odnosno poslovnih sastanaka, izuzetno važnih za utisak o određenom preduzeću.
Osoba na recepciji ili prijavnici sa kojom stranka ostvaruje prvi kontakt treba da bude ljubazna, nasmejana, prijatna i obaveštena o tome ko dolazi i u koje svrhe, kako bi klijenta dalje uputila do kancelarije ili sale za sastanke.
Svi uključeni u organizaciju tog sastanka treba da deluju uigrano i da stvore atmosferu takvu da klijent oseti da je dobrodošao i da se nalazi na pravom mestu na kojem ga dočekuju ljudi sa kojima može da uspostavi uspešnu saradnju. Poslovna etika na sastancima podrazumeva da osoba koja održava sastanak treba unapred da bude pripremljena i obaveštena o temi o kojoj će se razgovarati. Govorna kultura, kultura sopstvenog i poslovnog jezika su preduslov za započinjanje sastanka.
Zavisno od toga da li se sastajete sa domaćim ili stranim partnerima, poželjno je da poznajete kulturu i običaje zemlje iz koje dolazi poslovni partner, kao i da obratite pažnju na etičke i religiozne osobenosti pri susretu sa stranim partnerima. Kako će se ljudi ponašati u poslovnoj komunikaciji na internacionalnom nivou zavisi od merila vrednosti koje predstavnici jedne kulture imaju o tome šta je prigodno, a šta ne, šta je dobro, a šta loše. Osnova poslovnog uspeha je u poznavanju, razumevanju, prihvatanju i prilagođavanju različitim kulturama (na primer, Japanci smatraju vrlo neučtivim da se na sastanak zakasni i dođe bez prigodnog poklona u vidu suvenira ili nekog drugog detalja koji nosi obeležje te nacije).
Vaš izgled, koji treba da bude strogo profesionalan, pravilno sedenje, razmenjivanje biznis-kartica, način  obraćanja, zapisivanje beleški, su vrlo bitni za uvod u razgovor. Poželjno je da imate odgovore na sva pitanja koja klijenta interesuju. Podrška na sastanku u vidu vaših kolega koji rade srodnu stvar i poseduju konkretne informacije za koje vi niste kompetentni je takođe korisno. Nezavisno od vrste sastanka, važno je da do kraja budete usresređeni na temu, kao i da napravite prostor za dalju saradnju, buduće kontakte, organizovanje narednih sastanaka i konačno ugovaranje posla.
Održavanje korektnih odnosa sa javnošću takođe predstavlja bitan sastavni deo profesionalnog poslovnog ponašanja. Kompanija koja želi da bude prihvaćena i van svojih poslovnih okvira, u široj javnosti ili inostranstvu trebalo bi da ima korektan odnos sa medijima. Sva velika preduzeća u svom sastavu imaju zasebnu PR službu ili Službu za odnose sa javnošću koja je u neposrednom kontaktu sa novinarima i predstavnicima medija. Taj sektor blagovremeno obaveštava medije o poslovanju firme, događajima koje organizuje, ugovorenim poslovima, dobijenim priznanjima, prisustvu na sajmovima i ostalim javnim manifestacijama. Služba za odnose sa javnošću treba da se pobrine oko zakazivanja TV, radio i novinskih intervjua, organizovanja konferencija za štampu i raznih promocija koje mogu doprineti boljem ugledu preduzeća u široj javnosti i njegovom približavanju okolini u kojoj posluje.

Uticaj poslovne etike na poslovnu komunikaciju

Etika poslovanja najviše dolazi do izražaja u poslovnoj komunikaciji. Specifičnost ljudske komunikacije počiva na simbolima. Najznačajniji takav sistem simbola je jezik, ali pored jezika postoji i neverbalna komunikacija, koja obično prati (dopunjava) verbalnu, a zasnovana je na signalima. Komunikacija se ostvaruje na osnovu informacija koje jedan od učesnika u komunikacionom procesu upućuje drugom ili ostalim učesnicima, ili koje učesnici interakcije razmenjuju.
Komunikacija se može podeliti na posrednu i neposrednu, glasovnu i neglasovnu, jednosmernu i uzajamnu, na interpersonalnu i intrapersonalnu.
Etika poslovanja najviše najznačajnije prisustvo beleži u usmenom ili pisanom poslovnom komuniciranju, komuniciranju između poslovnih partnera. Za poslovnu etiku su od oblika usmenog poslovnog komuniciranja posebno značajni poslovni susreti kao formalno organizovani skupovi poslovnih partnera. U svim poslovnim kontaktima nužno je i neophodno ispoštovati određena pravila poslovne komunikacije kako bi se ostvarila uspešna poslovna saradnja.U tom smislu navode se ljudsko dostojanstvo, koje treba sačuvati i uvažavati, način obraćanja, koji podrazumeva ljubaznost i učtivost, način komunikacije, koji uključuje umeće slušanja i stil ophođenja, korektna kritika, koja mora biti upućena sa stilom, mora biti argumentovana i ne sme biti usmerena protiv ličnosti, pohvala, unapređenje, samodisciplina, spremnost na odgovornost, poverenje, konstantna razmena mišljenja itd.
Da bi se mogla primeniti etička pravila u usmenoj ili pisanoj poslovnoj komunikaciji nužno je poznavati, prihvatiti i uvažavati sve bitne elemente, karakteristike i specifičnosti učesnika u poslovnim aktivnostima, odnosno poslovnim kontaktima, poslovnim odnosima.

Kulturološki obrasci i modeli poslovnog ponašanja

Kultura kao ljudski način postojanja i življenja, i tradicija, kao sveopšta duhovna osnova bez koje ne bi ni postojalo društvo, definišu kulturni identitet svakog naroda. U tom smislu, svaka kultura gradi svoje specifične kulutrološke obrazce i modele ponašanja koji, pored ostalog, utiču i na poslovno ponašanje, na poslovnu komunikaciju i upravljanje. Zato je multikulturalizam neophodnost savremenog društvenog razvoja.
Pod multikulturalizmom se u suštini podrazumeva uvažavanje postojanja različitih kultura, a kao osnovni faktori koji ga bitno definišu navode se : entitet, rasa, pol, fizička sposobnost, seksualna orijentacija, starost kao i mnogi drugi faktori. 
Za poslovnu komunikaciju od posebnog značaja je poznavanje kulture zemlje sa kojom se posluje, poznavanje jezika koji na veoma karakterističan način odražava tu kulturu, njenog vrednosnog sistema, načina razmišljanja pa i načina ponašanja. Značajno je poznavati i religiju, jer su mnoge kulture upravo na religiji i zasnovane.

Evo nekih od karakteristika američkog korporativnog života :

• stalna promena,
• strogo definisana hijerarhija funkcija i položaja,
• vlast i odgovornost se retko dele,
• mnogo je manje osećaja kolegijalnosti nego u britanskim ili nemačkim korporacijama,
• odgovornosti su strogo definisane,
• stil rukovođenja je individualistički,
• statusna komunikacija je rešena sofisticiranim sistemom titulisanja,
• u poslovnim susretima amerikanci pokazuju samopouzdanje, profesionalizam, ali i neformalnost, što u nekim evropskim kulturama nije moguće u potpunosti shvatiti.
• za njih je izuzetno važna tačnost, jer ako se na zakazani poslovni sastanak kasni to će se smatrati neučtivim gestom,
• karakteristično je i oslovljavanje imenom, bez obzira da li su za to dobili dozvolu,
• poslovni pokloni nisu uvek dobrodošli, jer po njihovim propisima, maksimum neoporezovane vrednosti poklona može biti u vrednosti 25$.
• za amerikance usmeni dogovor nema pravnu snagu, a kad je ima, onda su spremniji od većine drugih da tuže one koji se tih dogovora i obaveza ne pridržavaju.

Za razliku od američkog individualizma (superornost pojedinca nad grupom), japanska kultura je tipičan predstavnik kolektivizma. 

• U japanskoj kulturi su titule, način obraćanja i jezik pažljivo usmereni i odmereni da bi se iskazao status, zvanje u poslu, razlika u rangu. U tom smislu, dominira preterano potčinjavanje pretpostavljenima, ali je zato više izražena tolerancija prema profesionalnim i ljudskim slabostima, pri čemu se zbor toga traži i zahteva veća lojalnost i poverenje.
• učtivost im nalaže da poštuju tačnost, posebno u poslovnim susretima sa rukovodiocima višeg ranga.
• veliki značaj pridaju poklonima, pa taj gest dobiaj oznaku obaveznog pravila ponašanja .
• prilikom davanja poklona, treba voditi računa da isti bude zapakovan u papir pastelne boje, pri čemu treba izbegavati beli papir i razne trake i mašne.
• pokloni koji se daju u paru, po japanskom verovanju donose sreću, ali treba izbegavati nešto što ima 4 dela, jer 4 znači i smrt.
• što se tiče stila ponašanja na sastancima, uobičajen način pozdravljanja u Japanu je dubok naklon a ne rukovanje.
• poslovnom partneru se nikada ne obraćaju imenom, jer je to samo dozvoljeno članovima porodice i bliskim prijateljima.
• Japanci imaju veliku odbojnost prema fizičkom poslovnom kontaktu, tako da se tapšanje po ramenu karakteriše kao vrlo nepristojno ponašanje.

U arapskom svetu se posebno neguju porodična sigurnost i harmonija, patrijarhat je bitna karakteristika većine arapskih država, poštovanje godina i autoriteta je dužnost, odanost i strpljenje bitno određuju ovu kulturu, a kompromis i indirektnost značajno dominiraju u svim sferama društvenog života, pa samim tim i u poslovnim kontaktima.

• kašnjenje na sastanak u mnogim arapskim zemljama ne smatra se nepristojnim, posebno ako je gost bogatiji i poslovno važniji od domaćina, ali je zato izuzetno nepristojno skretanje pažnje na takva zakašnjenja.
• u arapskom svetu je uobičajeno da poslovnom razgovoru prethodi neka neformalna priča, u kojoj treba izbegavati teme vezane za politiku ili religiju, one teme koje se odnose na privatni život, a posebno one koje se odnose na zdravlje i porodicu.
• u velikom broju arapskih zemalja dominiraju muškarci, pa se ne očekuje da će žena biti u njihovoj pratnji, ženi u tom smislu ne treba donositi poklon.
• goste veoma često dočekuju galantno, pri čemu očekuju isto tako uzvratno gostoprimstvo.
• njihova pravila smatraju strogom uvredom nuđenje alkohola.
• uobičajena manifestacija arapskog prijateljstva je da se muškarci drže za ruke, što je za zapadni svet neuobičajeno.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

Ime Nick Email Title Sigurnosni kod

CommentText

• Korporativna kultura i poslovna etika 1

• Korporativna kultura i poslovna etika 2

• Korporativna kultura i poslovna etika 3