Konstruktivizam je još jedan pokret okrenut masama. Konstruktivisti ne priznaju unikatnost umetničkog dela. Po njima je sva umetnost buržoaska, osim filma i plakata. Oni unikatnost smatraju buržoaskom, unose apstraktnost u svoja dela, prate moderne tehnologije i ujednačavaju umetnost sa fizičkim radom.
Konstruktivisti najviše odgovaraju današnjem poimanju dizajnera. Oni koriste moderne tehnologije radi slaganja umetničkih ideja i ne daju značaja unikatnom. Oni svoj rad štampaju u velikom tiražu, što je danas jedan od pokazatelja uspešnosti grafičkog dizajnera.
Konstruktivizam je dobio ime po svom značenju stvaranja dela, kroz matematičku konstrukciju. On koristi pravilne oblike i pravilne odnose među njima. Takođe, i fontove koje konstruktivizam koristi, prate pravi uglovi i ravne linije. A ono što je najbitnije, beserifni fontovi prelaze u masovnu upotrebu.
Početak XX veka je obeležila i vizuelna i verbalna moć reči. Revolucionari u štampi i tipografiji su uveli nove standarde u umetnost, dizajn i svakodnevnicu. Konstruktivisti traže nove tipografske stilove, dajući im utisak modernog, tehnološkog i industrijalizovanog.
Glavni predstavnik konstruktivističkog pokreta je ruski umetnik, El Lizicki. Konstruktivisti svode svoja dela na osnovne apstraktne geometrjske oblike, pa i se ovo odražava i u radovima Lizickog. On je svoj talenat iskazao kroz korice knjiga i fotomontaže. El Lizicki pravi asamblaže, piše i crta preko slika. Na ovaj način je uradio i svoj autoportret na kojem povezuje ruku i glavu šestarom koji crta po papiru. Lizicki koristi spektar crne boje, belu i crvenu, beserifne fontove i dinamiku dijagonale. Osnovno uverenje ovog umetnika jeste povezanost funkcionalizma i apstrakcije. Za njega se odštampane reči ne vide i ne čuju, a strane knjiga stvaraju film. Lizicki je jasno pokazao svoj stav o ruskoj revoluciji kroz plakat "Crvenim klinom protiv belih". On slikom jasno iskazuje svoju ideju i viziju revolucije.
Kroz rešenje "Priča o dva kvadrata", Lizicki dočarava novi način organizovanja teksta na stranici. Ovim je označio početak modernog shvatanja umetnosti.
Lizicki se povezao sa holandskom grupom De Stejl i nemačkom školom Bauhaus, koje su takođe gajile ideje konstruktivizma.
Radovi El Lizickog