Svaka kompanija uglavnom ima datoteku svih svojih konkurenata nezavisno od snage i strategije. Na menadžmentu je konačna odluka sa kojim konkurentima je neophodno najagresivnije voditi tržišnu bitku, a koje jednostavno ignorisati. U tom kontekstu je izuzetno bitna analiza kupaca/krajnjih potrošača koji će simplifikovanim metodom dati mišljenje o našim i konkurentskim proizvodima kao i o uzajamnom performansu kad su obe kompanije u pitanju. U situaciji kada naša kompanija odnosi prevagu na svim poslovnim poljima nastupa na tržištu, strategija može biti politika viših cena, kojom kompanija stiče mogućnost ostvarivanja viših profitnih stopa. Ali ukoliko ozbiljno zaostajemo za konkurencijom u smislu proizvodnih atributa, onda naša kompanija mora usmeriti svoje investiranje u sam proizvod (njegove karakteristike - od osnovnih atributa kvaliteta do konačne ambalaže).
Na tržištu takođe postoji podela konkurenata na one koji se dobro, tj. tržišno vladaju i na one koji koriste 'prljava pravila igre' ne bi li po svaku cenu suzbili konkurenciju, pri tom ne birajući sredstva za postizanje svojih ciljeva. Prvi se ponašaju u skladu sa tržišnim propisima kad je u pitanju politika formiranja cena u relaciji sa realnim troškovima ali i nastupa prema konkurenciji. Drugi krše sva moguća poslovna pravila. Pokušavaju pre da kupe tržišno učešće nego da ga regularnim putem zauzmu, pri tome preuzimajući izuzetno velike poslovne rizike koji mogu izazvati potrese u celoj industriji.
Primer za gore pomenuto nekorektno ponašanje konkurencije pronalazimo između ostalog u prehrambenoj industriji: Kellogg's je čuveni proizvođač raznih žitnih cerealija i smatra se korektnim poslovnim partnerom na svetskom tržištu. Nedavno je doživeo vrlo neprijatno iznenađenje od svoje konkurencije - kompanije Sanitarium koja je u svojim reklamnim spotovima otvoreno isticala kako Kellogg's-ovi proizvodi poseduju više šećera nego čokolade i sladoleda. Loše vladajuća konkurencija poput gore pomenutog primera obično ima kratkoročnu strategiju nastupa i smatra se da to vrlo loše utiče na njihovu profitabilnost na duge staze, iako je činjenica da postižu kratkoročne efekte i čitavu buru u industrijskoj grani.
Svaka kompanija određuje koja konkurentska strategija daje najviše smisla u nastupu njenih proizvoda/usluga na tržištu, u skladu sa postojećim ciljevima, mogućnostima i raspoloživim sredstvima. Ponekad, nije dovoljna samo jedna strategija na nivou cele kompanije, već se sačinjavaju različite strategije za različite proizvode. Toshiba, na primer koristi jednu marketing strategiju za svoje vodeće brendove u okviru stabilnog tržišnog okruženja, a drugu strategiju u slučaju eventualnog konkurentskog dvoboja.
Michael Porter sugeriše tri osnovne konkurentske strategije (primeri su dati u oblasti kozmetičke industrije):
Smatra se da one kompanije koje su se opredelile za jasnu strategiju - za jednu od gore pomenutih primera, funkcionišu dobro, tj. nije preporučljivo kombinovati gore pomenute strategije iz razloga nejasnog pozicioniranja za konačnog kupca/potrošača. Izborom jedne od tri strategija kompanija postiže sledeće:
Reč filantropija nastala je od grčke reči filos (prijatelj) i anthropos (čovek) i prevodi se kao čovekoljublje, dobročinstvo, a opisuje se i kao dobra volja prema ljudima i ulaganje napora da se učini dobro. Široko je definisana i uključuje sva dobrotvorna davanja za opšte dobro, a sam izraz koristi se pri opisivanju ne samo davanja, već i široke mreže donatora. Tako se, prema tome ko daje, pominju:
Istraživanje je pokazalo da u razvoju filantropije ne počinjemo od nule: činjenica da je preko 60% ljudi u Srbiji više nego jednom dalo prilog u "dobre svrhe" pokazuje da se tradicija davanja nastavlja, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji. Građani, iako nedovoljno informisani o filantropiji, smatraju da je to važna tema: čak 70% njih smatra da je potrebno uložiti veće napore da se razvije lokalna filantropija. Građani očekuju veće napore od svih aktera u društvu, uključujući i vlasti, pre svega u domenu zakonske regulative (zakona koji bi stimulisali davanja u dobrotvorne svrhe, kao i kontrole već postojećih filantropskih ulaganja), medija (više informacija i veću pokrivenost tema) i veće angažovanje neprofitnih organizacija. Kao posebno važan segment, građani su izdvojili poslovni sektor: preko 77% građana smatra da je poslovni sektor važan akter u društvu i da treba da bude angažovan u filantropskim davanjima, kao i da je potrebno više informacija o ulaganjima poslovnog sektora u opšte dobro.
Neke od poslenjih Virtus nagrada koja promoviše i podstiče korporativnu filantropiju kao element društveno odgovornog poslovanja u Srbiji upravo i pokazuje kako se sve veći broj kompanija i preduzetnika priključuje ovim i sličnim inicijativama. Namera je da se prepoznaju i javno istaknu kompanije i preduzeća koja svojom materijalnom i finansijskom podrškom pomažu pojedincima i široj zajednici, dajući najbolji mogući primer za ugled time uspostavljajući standarde kojima bi trebalo težiti u svetu odgovornog poslovanja.
Slede primeri za 2008. godinu: