Ova lekcija predstavlja neke od ključnih komponenata servera koje je potrebno oceniti (izmeriti). Naučićete na koji način možete da koristite tehnike analize i planiranja od sakupljenih mera performansi za poboljšanje performansi servera.

Hardverske komponente koje moramo da nadgledamo

Prilikom selektovanja hardvera za novi ili nadograđeni server, administrator će sigurno želeti da izabere hardver koji najbolje podržava anticipaciju opterećenja na serveru. Ova lekcija opisuje šta treba imati na umu prilikom određivanja procesora, mrežnog podistema, i podsistema za skladiptenej podataka koji podržavaju ciljeve performansi.

Odgovarajući procesor

Veoma je važno odrediti odgovarajući hardver da bismo zadovoljili očekivane ciljeve performansi. Hardverska uska grla limitiraju efektivnost softverskog usaglašavanja. Ova lekcija nudi vodič za pronalaženje dobre osnove za uloge servera koje će server obavljati.

Sledeći vodič može da vam pomogne da uklonite određena uska grla u performansi koja verovatno utiče negativno na performanse vašeg servera:

• Procesori: Kada je moguće, uvek treba izabrati 64-bitne procesora zbog prednosti dodatnog adresnog prostora. Istraživanja su pokazala da dva CPUs nisu brža od jednog procesora koji je duplo brži. Zbog toga što nije uvek moguće nabaviti duplo brži procesor, dupliranje broja procesora se preporučuje ali ne garantuje duplo bolje performanse. Važno je da se Memory i I/O Subsystem podudaraju sa CPU snagom.
• Cache: Potrebno je izabrati veliki L2 ili L3 keš procesor. Veliki keš generalno pruža bolje performanse i često igra ulogu Raw Processor Frequency.
• RAM memorija: Potrebno je povećati količinu RAM memorije da bi se ispunile potrebe za memorijom. Kada kompjuter radi sa malom količinom memorije i dodatna količina memorije je odmah potrebna. Moderni operativni sistemi koriste prostor na hard drajvu da bi dopunili sistemski RAM kroz proceduru koja se zove Paging. Povećani Paging degradira sistemske performanse.
• Bus: Da bismo izbegli Bus Speed ograničenja, potrebno je koristiti ili PCI-X ili PCIe x8 i više slotove za gigabitne Ethernet adaptere.

Mišljenja koja je potrebno uvažiti kada je mreža u pitanju

Network-Intensive aplikacije zahtevaju High-performance mrežne adaptere. Ova sekcija pokriva neke od preporuka kada su u pitanju mrežni adapteri.

Offloading Tasks mogu da pomognu maloj iskorišćenosti procesora na serveru, poboljšavanjem celokupne sistemske performanse. Microsoft Networking Stack može da Offload-uje jedan ili više zadataka na mrežnom adapteru koji poseduje odgovarajuće Task-Offload mogućnosti. Sledeća tabela prikazuje više detalja kada su u pitanju Offload-ovi:

Receive-Side Scaling (RSS): Sa RSS mrežni drajver u konjukciji sa mrežnom karticom distribuira dolazeće pakete između procesora tako da paketi koji pripadaju istoj TCP konekciji budu na istom procesoru, što štiti naručivanje. Ovo pomaže povećanju skalabilnosti za scenarija kao što su veb serveri, u kojima kompjuter prihvata mnogo konekcija koje su poslate sa različitih izvornih adresa i portova. Samo fizički procesori prihvataju RSS saobraćaj.

Nekoliko mrežnih adaptera dozvoljavaju administratoru da ručno konfiguriše resurse koristeći Advanced Networking karticu mrežnog adaptera. Receive Buffers i Send Buffers su parametri koji bi trebalo da budu podešeni. Mali broj mrežnih adaptera aktivno upravlja svojim resursima, tako da podešavanje parametara za te mrežne adaptere nije neophodno.

Podešavanje mrežnog adaptera (Tuning): Administrator može da optimizuje protok i iskorišćenost resursa koristeći Network Adapter Tunings.

Omogućavanje Offload karakteristika: Uključivanje Offload-a na mrežnom adapteru je skoro uvek veoma korisno.

Povećanje resursa na mrežnom adapteru: Za mrežne adaptere koji dozvoljavaju ručnu konfiguraciju resursa, kao što su na primer baferi za slanje i primanje, administrator bi trebalo da poveća dodeljene resurse. Neki mrežni adapteri podešavaju svoje bafere za primanje na Low da bi održali dodeljenu memoriju na hostu. Low iznos rezultuje bacanju paketa i slabijim performansama. Iz tog razloga, za Recieve-intensive scenarija, preporućuje se povećanje iznosa za bafer za primanje na maksimum. Ako adapter nije moguće ručno konfigurisati, tada adapter dinamički konfiguriše resurse ili je statički podešen na fiksirane iznose koji se ne mogu promeniti.

Preporuke za podsistem za skladištenje podataka

Odluke o tome kako dizajnirati i konfigurisati softver i hardver za skladištenje podataka skoro uvek utiču na performanse. Performanse su uvek žrtvovane ili poboljšane što predstavlja rezultat razmene drugih faktora kao što su stabilnost, dostupnost ili jednostavnost korišćenja. Application Calls su prevedeni koristeći Cache Management, File System arhitekturu i volume Management u individualne Storage Access zahteve. Ovi zahtevi dosežu do Storage Driver Stack-a i generišu tokove  komandi koji su prezentovani u disk podsistemu za skladištenje podataka. Sekvenca i kvantitet poziva, kao i Subsequent prevođenje, može da unapredi ili degradira performanse.


Procenjivanje količine podataka koji treba da budu smešteni: Kada procenjujemo količinu podataka koji treba da budu smešteni na novi server, moramo da obratimo pažnju na:

• količinu podataka koja je trenutno smeštena na serverima i koja treba da bude konsolidovana na novom serveru,
• količinu repliciranih podataka koji će biti smešteni na fajl serveru ako će server biti File Server Replika član,
• količinu podataka koju ćete morati da smestite na server u budućnosti.

Generalni savet je planiranje bržeg rasta u budućnosti koji smo doživeli u prošlosti. Potrebno je izvrišiti ispitivanje da li organizacija planira da unajmi veliki broj zaposlenih lica, da li određene grupe unutar organizacije planiraju velike projekte koji će u budućnosti zahtevati dodatni magacin itd.

Takođe potrebno je obratiti pažnju na količinu prostora koji koriste fajlovi operativnog sistema, aplikacija, RAID redundantnost, log fajlovi i drugi faktori.

Biranje RAID nivoa: Svaki RAID nivo upliće razmenu između sledećih faktora:

• cena,
• performanse,
• dostupnost,
• stabilnost.

Administrator može da odredi najbolji RAID nivo za svoje servere procenjivanjem Read i Write opterećenja različitih tipova podataka prilikom odlučivanja koliko je moguće potrošiti da bi došlo do očekivanog nivoa performansi i dustupnosti koji zahteva organizacija.

Performance Metrics (objekti performansi)

Trebalo bi dobro da se upoznamo sa osnovnim objektima performansi i brojačima za nadgledanje glavnih hardverskih komponenata. Sada će vam biti predstavljeni najćešći objekti performansi koje je potrebno izračunati:

• Cache: Nadgledanje File sistemskog keša. Keš je deo fizičke memorije koji se koristi za smeštanje skorije korišćenih podataka da bi se odobrio pristup podacima bez potrebe za čitanjem sa diska.
• Memory: Brojači za Random Access Memory (RAM), virtualnu memoriju i brojače za disk.
• Objects: Logički objekti u sistemu, uključujući nizove (Threads) i procese.
• Paging: Rezervisani prostor na disku koji dopunjuje fizičku memoriju.
• Physical: Hard ili fiksni drajvovi kako ih kompjuter vidi (hardverski RAID možda neće biti vidljiv ovim brojačima).
• Server: Meri komunikaciju između lokalnog kompjutera i mreže.
• Thread: Brojači koji mere aspekte Thread ponašanja. Thread je osnovni objekat koji startuje instrukcije na procesoru. Svi startovani procesi imaju barem jedan Thread.