Posle brojnih pokušaja klasifikacije, prihvaćen je sistem koji je razvio francuski dizajner Maksimilijen Voks (1894- 1974). On je za pojedine kategorije pisama izmislio imena koja ne podsećaju na ranije nazive, da ne bi izazivala zabunu. Po Voksu, postoje 10 grupa pisma, a mi ćemo pomenuti 4 osnovna tipa.
Pisma tipa antikva su prvobitna pisma i njihova osnovna odlika su serifi i veliki kontrast između tankog i debelog dela pisma. Kroz istoriju, pisma ovog tipa su se menjala, i poznajemo klasične, barokne i klasicističke oblike.
Najpopularnije pismo klasične antikve je pismo Garamond. Osnova ovog pisma je nagnuta, a serifi su fini.,Kontrast debelih i tankih linija je jako naglašen.
Barokna antikva predstavlja prelazni oblik iz klasične u klasicističku antikvu. Potezi su postali finiji i bogatiji u kontrastu. Osovina slova je vertikalna, ili veoma malo nagnuta. Serifi su ravni i tanji, još uvek imaju prelaze.
Klasicistička antikva ima osnovni naglasak i osovina slova su vertikalni. Obla slova se sužavaju. Kontrast između debelih i tankih poteza je izrazit, a prelaz između njih je kratak. Serifi su horizontalni, bez prelaza.
Naziv "mehanistička", koji nenamerno zvuči podrugljivo osetljivom uhu, ukazuje na to da ova pisma potiču iz najboljih dana industrijske revolucije, kojoj su bila neophodna sredstva za privlačenje pažnje, za reklame, plakate, letke i druge štampane materijale. Veliki deo ovih pisama bio je pogodan za ukrašavanje, u čemu se često preterivalo.
Razlikuju se tri podgrupe ovog pisma:
Kod ežipsijen pisama kontrast debelih i tankih poteza sveden je na minimum, to jest, svi potezi i serifi su skoro jednake debljine. Upadljivi serifi su pravougaoni. Oblik slova je geometrijski sveden.
Groteskna pisma se nazivau još i sans serif. Nasala su stanjivanjem serifa do njegovog nestanka. U početku su ova pisma smatrana ružnim i neprivlačnim, pošto im je nedostajao dobro poznati serif. Zbog toga su nazvana grotesk (tal. grottesco, fr. grotesque = čudan, preteran, neprirodan, smešan, nastran). Vek i po kasnije sanserif će biti osnov tipografske revolucije Bauhausa.
Imaju relativno ujednačene poteze, bez značajnog kontrasta. U nekim podgrupama slova se zasnivaju na osnovnim geometrijskim oblicima. Uklonjeni su svi ukrasi i serifi.
Obuhvata pisma koja oponašaju rukom pisana slova. Pismo je razvijeno iz rukopisa zadržavajući, za razliku od italika ili kurziva, vezne poteze između slova. Ovim pismima ne smemo pisati samo verzalnim slovima, jer sugerišu rukopis, a rukopisom se ikada ne piše tekst koji je sav velikim slovima ispisan.
Svaki od fontova poseduje i svoju familiju u koju se ubrajaju varijante fonta. Najčešće varijante su:
Oblik pisma tamnijeg reza. Koristi se za isticanje unutar teksta ili u naslovima, podnaslovima.
Slova nagnuta udesno za 12 stepeni. tekst je manje čitljiv, ukida se ritam čitanja, naglašavanje.
Slovni znakovi boje papira a okolina je tonirana, najčešće crno. Boje okoline treba da se štampaju kao spot boje. Ako se slova boje, tada se slova moraju štampati kao spot boje. Nemoguće je u štampi održavati pasere (registre boja) na nivou finoće spojnih poteza u slovnim znakovima. Posebno je to važno u pismenom rezu kao npr. klasična antikva. Tekst u negativu je manje čitljiv od teksta sa crnim slovima na belom papiru.