Posle brojnih pokušaja klasifikacije, prihvaćen je sistem koji je razvio francuski dizajner Maksimilijen Voks (1894- 1974). On je za pojedine kategorije pisama izmislio imena koja ne podsećaju na ranije nazive, da ne bi izazivala zabunu. Po Voksu, postoje 10 grupa pisma, a mi ćemo pomenuti 4 osnovna tipa.

 

Pisma tipa antikva

Pisma tipa antikva su prvobitna pisma i njihova osnovna odlika su serifi i veliki kontrast između tankog i debelog dela pisma. Kroz istoriju, pisma ovog tipa su se menjala, i poznajemo klasične, barokne i klasicističke oblike.

Najpopularnije pismo klasične antikve je pismo Garamond. Osnova ovog pisma je nagnuta, a serifi su fini.,Kontrast debelih i tankih linija je jako naglašen.

Barokna antikva predstavlja prelazni oblik iz klasične u klasicističku antikvu. Potezi su postali finiji i bogatiji u kontrastu. Osovina slova je vertikalna, ili veoma malo nagnuta. Serifi su ravni i tanji, još uvek imaju prelaze.

 


Klasicistička antikva ima osnovni naglasak i osovina slova su vertikalni. Obla slova se sužavaju. Kontrast između debelih i tankih poteza je izrazit, a prelaz između njih je kratak. Serifi su horizontalni, bez prelaza.

  

Pisma tipa ežipsijen

Naziv "mehanistička", koji nenamerno zvuči podrugljivo osetljivom uhu, ukazuje na to da ova pisma potiču iz najboljih dana industrijske revolucije, kojoj su bila neophodna sredstva za privlačenje pažnje, za reklame, plakate, letke i druge štampane materijale. Veliki deo ovih pisama bio je pogodan za ukrašavanje, u čemu se često preterivalo.

Razlikuju se tri podgrupe ovog pisma:

  • obični ežipsijeni imaju četvrtaste serife bez prelaza;
  • klarendoni (novinske antikve) imaju četvrtaste serife sa prelazom;
  • slova za pisaće mašine (typewriter) imaju skoro jednake debljine poteza i serifa; neki od ovih fontova imaju i ujednačenu širinu slova (monospaced font).


Kod ežipsijen pisama kontrast debelih i tankih poteza sveden je na minimum, to jest, svi potezi i serifi su skoro jednake debljine. Upadljivi serifi su pravougaoni. Oblik slova je geometrijski sveden.

 

Pisma tipa grotesk

Groteskna pisma se nazivau još i sans serif. Nasala su stanjivanjem serifa do njegovog nestanka. U početku su ova pisma smatrana ružnim i neprivlačnim, pošto im je nedostajao dobro poznati serif. Zbog toga su nazvana grotesk (tal. grottesco, fr. grotesque = čudan, preteran, neprirodan, smešan, nastran). Vek i po kasnije sanserif će biti osnov tipografske revolucije Bauhausa.
Imaju relativno ujednačene poteze, bez značajnog kontrasta. U nekim podgrupama slova se zasnivaju na osnovnim geometrijskim oblicima. Uklonjeni su svi ukrasi i serifi.

  

Skript pisma

Obuhvata pisma koja oponašaju rukom pisana slova. Pismo je razvijeno iz rukopisa zadržavajući, za razliku od italika ili kurziva, vezne poteze između slova. Ovim pismima ne smemo pisati samo verzalnim slovima, jer sugerišu rukopis, a rukopisom se ikada ne piše tekst koji je sav velikim slovima ispisan.

 

 

Svaki od fontova poseduje i svoju familiju u koju se ubrajaju varijante fonta. Najčešće varijante su:

  • Poludebelo, debelo slovo (boldface) 

Oblik pisma tamnijeg reza. Koristi se za isticanje unutar teksta ili u naslovima, podnaslovima.

  • Kurzivna slova

Slova nagnuta udesno za 12 stepeni. tekst je manje čitljiv, ukida se ritam čitanja, naglašavanje.

  • Elektronski kurziv (oblique) su slova koja su matematički nagnuta levo ili desno a dizajn, pismovni rez, deformacije su ostale istim kao orginalno slovo. Kurzivna pisma su manje čitljiva pa se upotrebljavaju za naglašavanje, isticanje, prekid ritma čitanja najčešće u osnovnom (body) fontu.
  • Tekst u negativu

Slovni znakovi boje papira a okolina je tonirana, najčešće crno. Boje okoline treba da se štampaju kao spot boje. Ako se slova boje, tada se slova moraju štampati kao spot boje. Nemoguće je u štampi održavati pasere (registre boja) na nivou finoće spojnih poteza u slovnim znakovima. Posebno je to važno u pismenom rezu kao npr. klasična antikva. Tekst u negativu je manje čitljiv od teksta sa crnim slovima na belom papiru.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (3) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Klasifikacija fontova 1
  • Klasifikacija fontova 2
  • Klasifikacija fontova 3