Slikovna pisma

 

Razvoj slikovnog pisma vezuje se za vreme Neolita 8000 – 3000 p.n.e.

 

Piktogrami (pretpismo) su crteži raspoloženja. Kasnije, ovi crteži postaju pismovni oblici od kojih svaki izražava neku ideju ili pojam. Usavršavanjem ovog sistema došlo je do razvoja slikovnog pisma koje se smatra pretečom današnjeg fonetskog. Čovek današnjice u svakodnevnoj komunikaciji koristi crtež kao neki novi vid piktogramskog sporazumevanja. Potreba da se putem grafičkog simbola brzo

saopšti razumljivo vizuelno saopštavanje.

 

Na slici je prikazano ( s leva na desno ) crteži iz praistorijskih pećina i set znakova na kojima se danas bazira sistem komunikacije pomoću simbola

 

 

 

Ideogrami su oblici pismenog izražavanja u starom veku. Stilizovani crteži kojima se mogla pratiti čovekova misao i najkomplikovanije sadržine.

 

Kinesko pismo je primer ideogramskog pisma koje se i dalje razvija i kultiviše. Ideogramski znakovi u savremenom životu su arapski i rimski brojevi, matematički znaci, interpunkcija i niz drugih znakova, deo ideogramske kulture koji je ugrađen u

savremeni život.

 

Na slici je prikazano kinesko pismo

 

 

 

Pojmovna i slogovna pisma

 

Ideja pojmovnog pisma je da se svaka reč ili njeni delovi, obeleži posebnim slikovnim znakom ili simbolom. Najstariji oblik pojmovnog pisma. bilo je sumersko klinasto pismo nastalo oko 3500. godine pre nove ere i brojalo je 2000 znakova. Kasnijim razvojem, Sumeri su došli do prvih ideja o slogovnom, a kasnije i fonetskom pismu.

Slogovna pisma su deo velike porodice ideogramskih pisama. U njima svaki znak odgovara jednom slogu reči ili jednosložnoj reči. Primer su japansko, korejsko, indijsko pismo.

 

Na slici su prikazani primeri slogovnog pisma. Sa leve strane sumersko, a sa desne japansko.

 

 

 

Fonetsko pismo

 

Fonetsko pismo vuče korene iz feničanskog alfabeta koji preuzimaju Grci i od njega prave osnovu za razvoj današnje latinice i ćirilice. Ovaj alfabet je uticao i na razvoj arapskog pisma. Čita se od poslednje ka prvoj strani i sa desna na levo.

 

Fonetsko pismo se sastoji od slovnih znakova podeljeno u dve velke grupe, latinicu i ćirilicu. Zbog razmazivanja tuša, Grci uvode sistem pisanja sa leva na desno u 7. i 6. veku pre nove ere. Slova dobijaju dinamički oblik. Rimljani prilagođavaju slovni oblik latinske abecede osnovnim geometrijskim oblicima, krugu, trouglu, kvadratu.

Ovako su nastale: kvadrata, rustika, rimska kurziva.

 

Na slici su prikazani primeri grčkog i arapskog alfabeta

 

 

 

Razvoj pisma

 

 

Dodaj komentar Sviđa mi se - (1) Ne sviđa mi se - (1)    

  • Istorijski razvoj pisma 1
  • Istorijski razvoj pisma 2
  • Istorijski razvoj pisma 3
  • Istorijski razvoj pisma 4