Hardver i drajveri pod Linux operativnim sistemom

Operativni sistem Linux je koncipiran tako da se svi drajveri, neophodni za pravilan rad hardvera koji je sastavni deo kompjutera, nalaze u Kernelu, srcu Linux-a. Oni mogu postojati u dva oblika, ugrađeni u sam kernel (statički) i u obliku modula (dinamički) koji se učitavaju po potrebi. Ako su drajveri ugrađeni u Kernel, uvek su dostupni, što omogućava njihovu bržu inicijalizaciju, ali po cenu većeg utroška radne memorije. Ako su, pak, u obliku modula, njihova inicijalizacija je sporija, ali je i memorija znatno manje opterećena njihovim stalnim prisustvom.

Linux Kernel poseduje ogromnu bazu drajvera za raznovrsne uređaje, od najčešće korišćenih, pa sve do egzotičnih. Ukoliko za neki hardverski uređaj već ne postoji modul u bazi modula koji sačinjavaju Linux Kernel, proizvođač te hardverske komponente ga uglavnom dostavlja na propratnom instalacionom CD mediju u izvornom obliku, koji je potrebno kompajlirati shodno uputstvu koje se dobije uz sam kod. Po završenom kompajliranju, modul će se ugraditi u listu postojećih, i postati sastavni deo dinamičkih Kernel modula – drajvera.

Takođe, postoje i drajveri za određene uređaje, uglavnom grafičke karte, za koje u startu postoje drajveri u okviru Kernela, ali korišćenjem tih drajvera nećemo iskoristiti pun potencijal uređaja. Konkretno, velika većina NVidia grafičkih kartica će moći da se koristi, ali sa smanjenim performansama i nedostatkom velike većine opcija, koje dovode do toga da, recimo, nećemo imati mogućnost da koristimo atraktivne 3D efekte radnog okruženja Ubuntu Linux-a ili OpenGL u kompjuterskim igrama.

Proprietary drajveri su drajveri koje dostavlja sam proizvođač hardvera i koji omogućavaju puno iskorišćenje hardverskog uređaja za koji su napisani. Razlog zbog koga se inicijalno ne nelaze u Ubuntu Linux distribuciji su autorska prava. Takođe, izvor kod za njih uglavnom nije dostupan, tako da ažuriranje tih drajvera zavisi isključivo od proizvođača.

Da bismo instalirali Proprietary drajver za neki uređaj, potrebno je da u System, pa Administration meniju izaberemo opciju Hardware drivers koji će, ukoliko smo povezani na Internet, pretražiti bazu Proprietary drajvera i, ukoliko ga nađe, izlistati u glavnom delu prozora, gde ćemo dobiti mogućnost da ga označimo i uključimo klikom na dugme Enable. U slučaju da se u listi pojavi više drajvera, potrebno je uključiti drajver iz liste pored koga piše Recommended. Nekada, u zavisnosti od uređaja, po uključivanju Proprietary drajvera, biće potrebno restartovanje celog sistema ili samo Logout.

Kada za neki uređaj inicijalno postoji drajver u okviru Linux kernela, biće dovoljno samo uključivanje uređaja, što će izazvati inicijalizaciju drajvera i svih potrebnih programa, neophodnih za rad uređaja. Jedan od takvih primera je uključivanje USB Flash diska. Kada ga priključimo na kompjuter, Linux kernel će registrovati novi uređaj, pretražiti svoju bazu drajvera (modula) i inicijalizovati pronađeni modul. Ikonica, prečica do sadržaja USB Flash diska će se pojaviti na Desktopu, kao i u Places meniju i Computer direktorijumu.

Postoje neki uređaji za koje, zbog specifičnosti izrade i koncepcije, ne postoje drajveri za rad pod Linux-om. To su uglavnom softverski modemi koji se oslanjaju na Windows operativni sistem. Tada nije moguće koristiti te uređaje ili ih je moguće koristiti uz beta drajvere napravljene od strane entuzijasta, ali sa smanjenim mogućnostima i brzinom.

  

Pristup particijama

Operativni sistem Linux ima mogućnost pristupa podacima u okviru particija formatiranih po najčešće korišćenim standardima:

  • FAT/FAT32 - fajl sistem koji se koriste pod operativnim sistemima MS-DOS i Windows.
  • NTFS - fajl sistem koji se koristi na operativnim sistemima Windows NT, Windows XP, Windows 2000/2003, Windows Vista i Windows 7.
  • Ext2/Ext3/Ext4 - fajl sistem koji se koristi na operativnim sistemima Linux.
  • RaiserFS - fajl sistem koji se koristi na operativnim sistemima Linux.
  • ...


Za razliku od MS Windows operativnog sistema, sadržaj neke particije neće biti predstavljen kao poseban hard disk, već će se prikazati kao sadržaj direktorijuma osnovnog fajl sistema. Dalje će se u okviru X Windows-a predstavljati kao ikonica koja je, u stvari, samo prečica do tog direktorijuma.

Proces pristupanju nekoj particiji ili fajl sistemu, bez obzira da li je u pitanju particija na hard disku ili sadržaj USB fleš diska, naziva se mountovanje (Mounting). Kako bismo pogledali koje su sve particije i uređaji mountovani, dovoljno je da pokrenemo komandu MOUNT u okviru komandne linije (Command Prompt - Terminal) koja se nalazi u Applications meniju i podmeniju Accessories. Po pokretanju ove komande, izlistaće se sve aktivne particije, fajl sistem koji se nalazi na njima i lokacija u okviru glavnog fajl sistema.

Komandom umount direktorijum_gde_je_particija_mountovana ćemo isključiti željenu particiju iz liste prisutnih u okviru Ubuntu Linux-a.

Jedna velika prednost Linux-a u odnosu na ostale operativne sisteme je i mogućnost mountovanja image fajlova, poput ISO image-a. ISO image predstavlja standardnu sliku sadržaja CD/DVD medija u obliku fajla. Kako bi mountovali ISO image, dovoljno je da otkucamo komandu:

mountoloopime_iso_fajladirektorijum_gde_će_se_sadržaj_image_fajla_pojaviti


Primer ove komande bi bio:

mount –o loop /home/petar/ubuntu_9.10.iso /mnt/proba


Napomena: Direktorijum gde će se pojaviti sadržaj ISO image fajla mora da postoji.

Komandom:

umount /mnt/proba ćemo unmount-ovati (isključiti) prikaz sadržaja ISO fajla.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (1) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Hardver, drajveri i pristup particijama 1
  • Hardver, drajveri i pristup particijama 2
  • Hardver, drajveri i pristup particijama 3