Kao što smo već naveli, odluke se mogu donositi individualno i grupno, u zavisnosti od broja osoba koje preuzimaju odgovornost za donošenje odluka. Ova podela, uslovljena je situacijom jer neke odluke po prirodi stvari moraju biti grupne, kao što su odluke o usvajanju ključnih dokumenata koja definišu pravila rada, kao što su statuti, pravilnici, ili pak donošenju odluka o strateškim pravcima razvoja itd. Dok kod individualnog odlučivanja jedno lice donosi odluku u skladu sa odgovornostima i ovlašćenjima, kod grupnog odlučivanja, vlada princip da više ljudi više zna i istovremeno te su grupne odluke prilika za bolje sagledavanje situacije.
Bez obzira na to da li se odluke donose individualno ili grupno, krajnji cilj je stvaranje donošenje najbolje odluke koja će dovesti do željenog stanja.

 

Pozitivni aspekti grupnog donošenja odluka

Postoje brojne prednosti uključivanja grupe u donošenje odluka, ali isto tako grupno odlučivanje ima i svojih mana.

  • Ukupno znanje grupe je veće od onoga pojedinca, dakle postoji veći fond znanja i informacija koji je usmeren na rešavanje problema.
  • Moguće je razviti veći broj alternativnih rešenja problema
  • Participacija u odlučivanju povećava prihvaćanje odluke od strane članova grupe. Ovaj osećaj „vlasništva" nad donešenom odlukom čini da je veći broj ljudi involviran u implementaciju i kontrolu realizacije donešene odluke, što osigurava njen uspeh.
  • Grupa bolje razume potrebu za donošenjem odluke
  • Kod zaposlenih koji učestvuju u donošenju odluke razvija se osećaj i sposobnost za buduće situacije odlučivanja.

 

Negativni aspekti grupnog donošenja odluka

Kako postoje prednosti, tako postoje i mane grupnog odlučivanja. Najveće mane/manjkavosti grupnog odlučivanja su:

  • Proces donošenja odluka traje znatno duže nego što je to situacija kod individualnog donošenja odluka, te zbog ovog grupno odlučivanje u situaciji krize nekada nije primenjivo.
  • U slučaju neslaganja, moguće je da dođe do povrede osećanja učesnika u procesu odlučivanja
  • Grupno mišljenje ne znači i da je najbolje mišljenje, postoji rizik od donošenja nekvalitetne odluke jer se učesnici vode navedenim predlozima. Nekada je konsenzus inferiornije rešenje od onog do kojeg se dolazi individualnim odlučivanjem. Grupno mišljenje je obrazac pogrešnog odlučivanja u grupama čiji članovi teže postizanju dogovora na štetu precizne provere informacija relevanntih za donošenje valjane odluke. Npr. u situacijama povlađivanja rukovodiocima ili nadređenima.
  • Postoji rizik dominacije jedne osobe, ili više njih, kada se ne uvažavaju stavovi ostalih članova grupe
  • Postoji tendencija pritiska za slaganjem i pravljenjem konsenzusa, pa dolazi do obuzdavanja članova grupe
  • Konkurencija među članovima grupe postaje važnija od samog problema o kome se priča, pa dolazi do nepotrebnog kontriranja i saboritiranja samog procesa usvajanja odluke
  • Takođe, postoji tendencija prihvatanja prvog rešenja koje vodi konsenzusu, bez brige o tome da li je to rešenje i dovoljno dobro.

 

Postoje različiti načini eliminisanja neželjenih efekata grupnog odlučivanja. Prva takva tehnika poznata je kao devil's advocacy kada u grupi imamo jednu osobu koja igra ulogu kritičara i preispituje način na koji odluke bivaju donešene. Druga takva tehnika naziva se Dialectical inquiry i podrazumeva postavku u kojoj dve različite grupe donose odluku, obe grupe prezentuju donetu odluku, dok kolege iz suprotne grupe imaju zadatak da kritikuju i preispituju njihove odluke.

S obzirom na tačnost, u proseku gupe donose odluke koje su kvalitetnije od pojedinčevih odluka. To narano ne znači da su nužno sve grupne odluke bolje od pojedinačnih, ali u većini slučajeva da, pa je kod važnih odluka, poželjno uključiti više ljudi. Pojedinci su naravno u prednosti po pitanju brzine donošenja odluka. Sa druge strane, kada govorimo o kreativnosti, grupe su mnogo učinkovitije jer situacije grupnog odlučivanja podstiče kreativnost pa dolazi do inovativnih rešenja, na primer putem brainstorming.

Za grupno odlučivanje, važno je i naći optimalno rešenje po pitanju broja članova grupe. Analitičari procenjuju da je najefikasnija grupa od 7-8 članova, jer je grupa ove veličine najbolja za efikasno donošenje odluka, gde članovi mogu menjati svoje odluke, gladiti neprijatne situacije, a izvesnije je da će svi učestvovati u odlučivanju.
Rešenja koja grupa razvije često se prihvataju sa lakoćom, jer postoji određeni stepen bliskosti među članovima grupe.

 

Mere za unapređenje grupnog odlučivanja

Grupno odlučivanje može se poboljšati tehnikom nominalne skupine koja obezbeđuje strukturisan proces koji će preduprediti sve negativnosti koje grupno odlučivanje može da nosi sa sobom. Nominalna grupa ograničava raspravu ili međuljudsku komunikaciju tokom procesa odlučivanja. Sastoji se od sledećih koraka:

  • Pripadnici se sastaju kao grupa ali pre rasprave svaki član nezavisno zapisuje svoje ideje o rešenju problemske situacije o kojoj diskutuju.
  • Svaki pripadnik prezentuje svoju ideju beležići je na tabli, dok svi ostali pažljivo slušaju.
  • Grupa otpočinje raspravu o idejama, radi procenu i razmišlja o eventualnim ishodima, svake pojedinačne odluke
  • Svaki učesnik rangira ideja nezavisno od sotalih članova, ocenjujući prihvatljivost ponuđenih rešenja. Na ovaj način postiže se lako utvrđivanje stava, bez preterane rasprave, kada konačna ideja postaje ona koja je najbolje rangirana.

 

Glavna prednost ove tehnike je što zapravo podržava nezavisna mišljenja svih učesnika. Pored ove, postoje i druge tehnike koje takođe mogu unaprediti grupno odlučivanje. Kao na primer imamo brojne tehnike koje pospešuju kreativnost i inovativnost, a koje su primenjive u procesu grupnog odlučivanja. Najznačajnije tehnike grupnog odlučivanja su brainstorming, sinektika i spomenuta tehnika nominalne grupe.

Ukratko brainstorming je tehnika kreativnog mišljenja koja podstiče kreativnost afirmisanjem i podržavanjem učešća svih asociranjem sa što više ideja na neku temu. Ona stimuliše nastanak velikog broja ideja i često se koristi u kombinaciji sa drugim tehnikama. Glavno pravilo je da su sve ideje jednako dobre i da nema loših ideja.

Sinektika je sa druge strane, rešava jedan od ključnih nedostataka brainstoriminga unapređujući kreativnost uzajamnim povezivanjem naočigled nezavisnih elemenata. Problem se definiše široko i preko različitih analogija zapravo vrši udaljavanje od problema što zapravo otvara potpuno novi dimenziju sagledavanja problema. Radi se u malim grupama, tako što se najpre definiše problem, potom se vrši otuđenje od problema, i na bazi otuđenja dolazi do rešenja problema.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (3) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Grupno donošenje odluka 1
  • Grupno donošenje odluka 2
  • Grupno donošenje odluka 3