Opšte je poznato da je savremena grafička proizvodnja započela sa pojavom prvih grafičkih mašina. Pojavu i masovnu upotrebu grafičkih mašina uslovila su dva važna zahteva koja su se postavila pred grafičku proizvodnju – jednoobraznost grafičkih proizvoda i potreba za većom produktivnošću. Tako se danas, u procesima savremene štampe, mašine koriste gotovo u svim fazama izrade grafičkog proizvoda.
Kao što se grafička proizvodnja deli u tri osnovne faze (pripremu za štampu, štampu i doradu), tako se i grafičke mašine mogu podeliti na sledeći način:
Slika 06.01.
Poznato je da se štamparski procesi bitno razlikuju jedni od drugih u zavisnosti od toga koja se tehnika štampe primenjuje. Samim tim postoje i velike razlike među mašinama koje se koriste u samom štamparskom procesu. Podela među štamparskim mašinama je relativno složena jer nije moguće sve mašine podeliti na jedan način. Štamparske mašine u suštini se dele na više načina i to: prema vrsti štampe, načinu ulaganja, broja boja koje se nanose u jednom prolazu, prema formatu, prema konstrukciji uređaja za ostvarivanje pritiska, prema kvalitetu štampe, prema rasporedu osnovnih sklopova i sistema itd.
Prema vrsti ulaganja, mašine se dele na tabačne i mašine koje štampaju iz rolne (često se nazivaju "rotacije").
Prema rasporedu osnovnih sklopova i sistema, mašine mogu biti parterne (svi elementi (na istom nivou) ili spratne (npr. toranjskog tipa).
Prema kvalitetu otiska ima više podela, npr. mašine za komercijalnu štampu i mašine za novinsku štampu i sl.
Prema konstrukciji uređaja za ostvarivanje pritiska mašine mogu biti zaklopne, cilindrične, rotacione ili beskontaktne (NIP), kod kojih pritisak nije presudan za realizaciju štamparskog procesa.
Prema maksimalnom formatu koji se može štampati, tabačne mašine se dele na mikro (B3), male (B2), srednje (B1) i velike, a recimo mašine za štampu novena, u zavisnosti od broja strana koje se štampaju istovremeno na jednoj traci papira, mogu biti sa 8 strana, 16 strana, 32 strane i sl.
Kada se govori o nekoj štamparskoj mašini neophodno je da se navede kojim sve grupama pripada u skladu sa napred navedenim podelama kako bi se stekao potpuni uvid o kakvoj štamparskoj mašini se radi. Na primer, tabačna mašina za ravnu ofset štampu, dvobojna 2/0 ili 1/1 u B3 formatu.
Osnovni sastavni delovi jedne štamparske mašine su:
Uređaj za ulaganje kod tabačnih mašina trebalo bi da za svaki radni ciklus obezbedi po jedan tabak materijala za štampu umiren i pozicioniran, spreman za ulazak u prvu štamparsku jedinicu preko uređaja za predulaganje. Kod rotacija zadatak uređaja za ulaganje jeste da ravnomerno odmotava rolnu papira, obezbedi potrebnu zategnutost i eventualno omogući zamenu rolni bez prekida proizvodnje.
Uređaj za štampu trebalo bi da omogući realizaciju prve dve osnovne tehnološke operacije štampanja, a to su obojavanje štamparske forme i posredno ili neposredno prelaženje sloja boje sa štamparske forme na materijal za štampu. U sastav štamparske jedinice ulaze elementi za ostvarivanje pritiska, uređaj za boju i kod ravne ofset štampe uređaj za vlaženje.
Uređaj za izlaganje kod tabačnih mašina trebalo bi da obezbedi slaganje odštampanih tabaka i primarno učvršćivanje otiska na materijalu za štampu. Kod rotacija postoji više vrsta uređaja za izlaganje. Odštampana traka papira može da se seče u tabake, savija u sveske ili ponovo namotava u rolnu. U skladu sa tim postoje i različite konstrukcije uređaja za izlaganje.
Sistem komandi obezbeđuje brzo i precizno upravljanje svim sklopovima i sistemima na jednoj štamparskoj mašini od strane operatera koji na njoj radi. Kod savremenih štamparskih mašina postoje duple komande koje su raspoređene u okviru centralnog upravljačkog pulta i na svim važnijim sklopovima i sistemima.
Elementi pogona obuhvataju motore, kompresore i vakuum pumpe, koji obezbeđuju potrebnu mehaničku energiju, vazduh pod pritiskom ili vakuum.
Noseća konstrukcija ima ulogu da objedini sve elemente štamparske mašine i da prenese na podlogu sva postojeća opterećenja koja se javljaju u toku štampe. Noseća konstrukcija onemogućava nedozvoljena međusobna pomeranja jednih elemenata u odnosu na druge, tj. obezbeđuje neophodnu kompaktnost i krutost štramparske mašine kao celine.
Slika 06.02
Doradnih postupaka kojima se grafičkom proizvodu daje konačan, upotrebljiv oblik ima veoma mnogo. Veliki broj doradnih operacija može da se uradi i ručno, uz upotrebu ručnih alata, međutim, kada je potrebno određeni proizvod uraditi u većim serijama uz zahtev da su svi primerci istog kvaliteta, neophodno je da se za njihovu izradu primene mašine. Danas postoji veliki broj različitih doradnih mašina za pojedine faze u izradi grafičkog proizvoda, kao što postoji i velika raznovrsnost doradnih operacija koje bi trebalo obaviti. Često je slučaj da se više pojedinačnih mašina spaja u manje ili veće proizvodne linije tako da se više faza izvodi odjednom, što skraćuje vreme izrade, povećava produktivnost i najčešće podiže kvalitet posmatran za ceo tiraž. Osnovni doradni postupci koji se primenjuju u knjigovezačkoj doradi, ambalažerskoj doradi (kartonaži) i u preradi papira, a za koje su razvijene i specijalne mašine su:
Slika 06.03. Mašina za sečenje Mašina za savijanje
Visok stepen automatizacije uz široku primenu računarske tehnike, što omogućava:
Visoka produktivnost, koja bi istovremeno trebalo da zadovolji tri najvažnija parametra štampe: kvalitet, cenu i vreme potrebno za štampu (brzinu štampe).
Primera radi, savremene visokoproduktivne mašine omogućavaju štampanje tabaka sa 64 strane B5 formata neke knjige u jednom prolazu, a rotacije postižu brzinu kretanja trake kroz mašinu od oko 15 m/s.
Servisabilnost, odnosno mogućnost održavanja mašine u tehnički ispravnom stanju. Ovde je od posebnog značaja brzo i tačno detektovanje i otkaza na mašini, i što brže otklanjanje touočenog otkaza (s obzirom na da se pri zastoju mašine proizvode gubici, sto je najnepovoljnije stanje za svaku štampariju). Takođe bi trebalo istaći i TELESUPPORT opciju (podrške na daljinu koja je posebno značajna kod npr. novinske štampe – linkom se povezuje mašina sa centrom za održavanje u sedištu proizvođača koji može da testira mašinu, konstatuje otkaz i eventualno pošalje rezervni deo sa uputstvom za zamenu).
Digitalni radni procesi, koji omogućavaju praćenje_i upravljanje proizvodnjom, repromaterijalom i radnorn snagom pomoću računara. Odavde dalje proizlazi mogućnost kompletne ANALIZE poslovanja jedne štamparije, kao i mogućnost PLANIRANJA budućih poslova, s obzirom na to da se svi relevantni podaci o procesu štampe nalaze u memoriji računara zajedno sa softverskim alatima za njihovu obradu. Ovo znatno olakšava organizaciju i upravljanje štamparijom, pošto se iz prethodnih analiza poslovanja dobijaju podaci o potrošnji materijala, utrošku energije, broju radnih sati svake mašine, zatim podaci o eventualnim zastojima i njihovoj analizi itd. Ovde bi trebalo naglasiti da su informacije dobijene na ovaj način apsolutno verne i da odražavaju pravo stanje stvari, s obzirom na to da su obrađene od strane računara. Danas se za upravljanje grafičkim mašinama najviše koriste tri softverska sistema CP 2000, PECOM i OPERA, koje su razvili najpoznatiji svetski proizvodači štamparskih mašina Heidelberg, MAN Roland i KBA. Digitalni radni procesi, u kojima računar upravlja mašinom tokom proizvodnje, podrazumevaju da konkretna mašina ima mogućnost prihvatanja digitalnih podataka na ulazu, kao i mogućnost mrežnog povezivanja.
Stabilnost u tiražu, što podrazumeva jednoobraznost svih otisaka i održavanje zahtevanog kvaliteta otiska od početka do kraja štampanja, odnosno od prvog do poslednjeg otiska.
Dakle, grafička mašina, više nego ostali elementi potrebni za štampu, danas mora da prati i da se prilagođava savremenim tehničko-tehnološkim tokovima, a prvenstveno razvoju i mogućnostima računarske tehnike. Tokom jedne smene mašina nekada mora da obavi dva, tri, pa i više potpuno različitih radnih naloga. Mnogi poslovi koji su se mukotrpno i dugo pripremali i radili ručno (npr. podešavanje mašine) sada imaju svoje servo-pogone, kojima se upravlja sa centralnog upravljačkog pulta, pri čemu je od posebnog značaja mogućnost istovremenog obavljanja više složenih operacija. Na primer, svi bojanici na jednoj četvorobojci se istovremeno zonski podešavaju ili svi ofset cilindri na istoj mašini se istovremeno čiste od tragova prethodnog posla i sl.
Slika 06.04 Savremene mašine u štamparskim procesima: prepress štampač, rotaciona mašina za sito štampu, automatski sekač.