Investiranje je specifičan proces, pojava u poslovanju. Ovaj termin iako opšte prisutan, odnosi se na odricanje zarad mogućnosti ostvarenja nekog boljitka u budućnosti. Ipak, investiranje o kome govorimo ima nekoliko specifičnosti koje ga čine zanimljivim u odnosu na druge vrste ulaganja. Ako upravljanje investicijama razumemo kao rezultat pokušaja preduzeća da ulaganjem i/ili menjanjem poslovanja ostvari ekonomsku dobit ili unapredi poslovanje, kao njegove glavne karakteristike možemo izdvojiti:
Proces investiranja je permanentan proces – investiciono ulaganje, dakle, nije ad hoc prirode. To je konstantan proces neophodan za uspešno poslovanje. Ono obezbeđuje reprodukciju preduzeća i predstavlja uslov njegovog opstanka. Uz pomoć investicije, preduzeće raste i razvoja se, jednom rečju postiže održivost u konkurentskim uslovima.
Po svojoj svrsi investicije mogu biti različite:
Proces razmene
Druga važna karakteristika upravljanja investicijama je da je uvek u pitanju neki proces razmene. U ovom procesu nudi se nešto izvesno za eventualne mogućnosti (nade) koje se mogu ostvariti za neki protok vremena. Ovo nas dovodi do treće važne karakteristike upravljanja investicionim projektima, a ona se tiče protoka vremena.
Uvremenjenost
Investiciono ulaganje uvek ima determinantu vremena kao preduslov jer je u pitanju satisfakcija čije zadovoljenje je očekivano u budućnosti. Vreme je jedna od glavnih determinanti pri donošenju investicione odluke i takođe može određivati tip investicija o kojima govorimo. Tako imamo dugoročne, srednjeročne i kratkoročne investicije.
Ovo nas dovodi do četvrte važne karakteristike investiranja koja se tiče postojanja određenog „očekivanja”. Očekivanje govori o tome da rezultati nisu zagarantovani i da nema sigurnog dobitka, već da je potencijal pozivnog ishoda razlog investiranja. Ova očekivanja čine osnovne faktore koji uvezuju postojeće stanje sa eventualnim stanjem u budućnosti što sa sobom nosi perspektivu posmatranja investicije kao faktora egzistencije preduzeća.
Da bismo u potpunosti razumeli pojam investicija, njegovu prirodu i značaj koji ima na preduzeće, važno je da vidimo u kojim i kakvim pojavnim oblicima se sve može javiti. Poslovanje preduzeća se u najvećoj meri bazira na investicijama i uključuje redovne analize, proračune i planove za unapređenje rasta preduzeća. Planiranje investicija u tom smislu važan je apsekt razvoja preduzeća i osnovna pretpostavka planiranja. Investiranje po svojoj prirodi ne obuhvata samo ulaganja u objekte, opremu, uređaje i mehanizaciju, već investicije mogu biti i ulaganja školovanje kadrova, akreditovanje programa, unapređenje marketing plana i PR-a, razvoj kanala prodaje i promocije i jačanje konkurentske pozicije, gde se efekti ovih ulaganja ostvaruju u dužem vremenskom periodu.
S obzirom da su vremenski faktor i mogućnost ostvarenja efekata u dužem periodu vremena bitni elementi u definisanju investicija, postavlja se pitanje kako uspostaviti jasnu granicu između tekućih izdataka i investicionog ulaganja.
Investicije najpre možemo posmatrati u smislu razlike koja postoji na makro i mikro planu.
U makroekonomiji investicije predstavljaju deo bruto društvenog proizvoda, ali se pod investicijama podrazumevaju samo nefinancijske investicije. Investicije inače predstavljaju i najpromenjiviji deo BDP-a.
Područja investiranja na mikroekonomkom nivou mogu se odnositi na obnovu ili nabavku sredstava za rad; trgovanje znanjima, veštinama i informacijama; kupovinu znanja; poboljšanje uslova rada i generalno poboljšanje organizacije rada.
Osim generalnog, marko i mirkot plana investicije se mogu javljati u različitim vidovima, u zavisnosti od razumevanja i klasifikacija. Tako imamo sledeće podele prema sledecim kriterijima:
Prema vremenskom planu
Ako investicije posmatramo prema vremenskoj projekciji njihove realizacije ili očekivanog efekta, možemo uočiti da postoje sledeće moguće vrste:
Privredne i neekonomske investicije
Po prirodi, investicije mogu imati karakter privrednih i neekonomskih investicija. Privredne investicije obuhvataju sva ulaganja za povećanje osnovnih kapitala i to samo u okviru privrednih delatnosti, dakle u industriji, saobraćaju, građevini itd. Neekonomske investicije više se odnose na ulaganja u društvene delatnosti, kao što su ulaganja u prosvetu, kulturu, zdravstvo itd.
Prema strukturi ulaganja
Prema ovom kriterijumu pravimo distinkciju između različitih vidova investiranja u odnosu na to za kakvu strukturalnu namenu su investicije planirane. Osnovne vrste strukturalnih investicijama razlikujemo sledeće vrste:
Prema nameni
Klasifikacija investicija prema nameni odnosi se na upotrebnu vrednost investicije, to jest, za šta će ona biti korišćena. Prema ovoj podeli, razlikujemo:
Prema izvoru sredstava
Prema načinu obezbeđenja sredstava razlikujemo investicije koje se finansiraju: