Investiranje je specifičan proces, pojava u poslovanju. Ovaj termin iako opšte prisutan, odnosi se na odricanje zarad mogućnosti ostvarenja nekog boljitka u budućnosti. Ipak, investiranje o kome govorimo ima nekoliko specifičnosti koje ga čine zanimljivim u odnosu na druge vrste ulaganja. Ako upravljanje investicijama razumemo kao rezultat pokušaja preduzeća da ulaganjem i/ili menjanjem poslovanja ostvari ekonomsku dobit ili unapredi poslovanje, kao njegove glavne karakteristike možemo izdvojiti:

  1. Permanentnost,
  2. proces razmene,
  3. uvremenjenost,
  4. postojanje očekivanja.

  

Permanentnost

Proces investiranja je permanentan proces – investiciono ulaganje, dakle, nije ad hoc prirode. To je konstantan proces neophodan za uspešno poslovanje. Ono obezbeđuje reprodukciju preduzeća i predstavlja uslov njegovog opstanka. Uz pomoć investicije, preduzeće raste i razvoja se, jednom rečju postiže održivost u konkurentskim uslovima.
 
Po svojoj svrsi investicije mogu biti različite:

  • obnavljajuće investicije – usmerene na održavanje postojećeg poslovanja,
  • investicije u racionalizaciju programa,
  • investicije u proširenje obima rada,
  • investicije u izmenu strukture delatnosti,
  • investicije u cilju povećanja konkurentnosti – razvijanje novih područja rada.

 

Proces razmene

Druga važna karakteristika upravljanja investicijama je da je uvek u pitanju neki proces razmene. U ovom procesu nudi se nešto izvesno za eventualne mogućnosti (nade) koje se mogu ostvariti za neki protok vremena. Ovo nas dovodi do treće važne karakteristike upravljanja investicionim projektima, a ona se tiče protoka vremena.

 

Uvremenjenost

Investiciono ulaganje uvek ima determinantu vremena kao preduslov jer je u pitanju satisfakcija čije zadovoljenje je očekivano u budućnosti. Vreme je jedna od glavnih determinanti pri donošenju investicione odluke i takođe može određivati tip investicija o kojima govorimo. Tako imamo dugoročne, srednjeročne i kratkoročne investicije.

  

Postojanje očekivanja

Ovo nas dovodi do četvrte važne karakteristike investiranja koja se tiče postojanja određenog „očekivanja”. Očekivanje govori o tome da rezultati nisu zagarantovani i da nema sigurnog dobitka, već da je potencijal pozivnog ishoda razlog investiranja. Ova očekivanja čine osnovne faktore koji uvezuju postojeće stanje sa eventualnim stanjem u budućnosti što sa sobom nosi perspektivu posmatranja investicije kao faktora egzistencije preduzeća.

Da bismo u potpunosti razumeli pojam investicija, njegovu prirodu i značaj koji ima na preduzeće, važno je da vidimo u kojim i kakvim pojavnim oblicima se sve može javiti. Poslovanje preduzeća se u najvećoj meri bazira na investicijama i uključuje redovne analize, proračune i planove za unapređenje rasta preduzeća. Planiranje investicija u tom smislu važan je apsekt razvoja preduzeća i osnovna pretpostavka planiranja. Investiranje po svojoj prirodi ne obuhvata samo ulaganja u objekte, opremu, uređaje i mehanizaciju, već investicije mogu biti i ulaganja školovanje kadrova, akreditovanje programa, unapređenje marketing plana i PR-a, razvoj kanala prodaje i promocije i jačanje konkurentske pozicije, gde se efekti ovih ulaganja ostvaruju u dužem vremenskom periodu.

S obzirom da su vremenski faktor i mogućnost ostvarenja efekata u dužem periodu vremena bitni elementi u definisanju investicija, postavlja se pitanje kako uspostaviti jasnu granicu između tekućih izdataka i investicionog ulaganja.

Investicije najpre možemo posmatrati u smislu razlike koja postoji na makro i mikro planu.

  

Investicije i makro nivo

U makroekonomiji investicije predstavljaju deo bruto društvenog proizvoda, ali se pod investicijama podrazumevaju samo nefinancijske investicije. Investicije inače predstavljaju i najpromenjiviji deo BDP-a.

  

Investicije i mikro nivo

Područja investiranja na mikroekonomkom nivou mogu se odnositi na obnovu ili nabavku sredstava za rad; trgovanje znanjima, veštinama i informacijama; kupovinu znanja; poboljšanje uslova rada i generalno poboljšanje organizacije rada.

Osim generalnog, marko i mirkot plana investicije se mogu javljati u različitim vidovima, u zavisnosti od razumevanja i klasifikacija. Tako imamo sledeće podele prema sledecim kriterijima:

  1. prema vremenskom planu,
  2. privredne i neprivredne,
  3. prema nameni investicija,
  4. prema izvorima obezbeđivanja sredstava,
  5. prema strukturi ulaganja.

 

Prema vremenskom planu

Ako investicije posmatramo prema vremenskoj projekciji njihove realizacije ili očekivanog efekta, možemo uočiti da postoje sledeće moguće vrste:

  • Dugoročni plan investicija – odnosi se na period od pet do deset godina i po svojoj prirodiji je izrazito generalan i ambiciozan. On je, dakle, nužno širi i odnosi se na velike strateške ciljeve za čiju realizaciju je potrebno mnogo više vremena.
  • Srednjeročni plan investicija se odnosi na investicije od dve do četiri godine i predstavlja skromniju verziju plana investiranja. Ovo su konkretniji i manje zahtevni poduhvati investiranja.
  • Godišnji plan investicija se odnosi na finansijsku ili kalendarsku godinu, u zavisnosti od politike organizacije i načina poslovanja. On je konkretan i podrazumeva aktivnosti investiranja za aktuelnu godinu, planira se unapred.

 

Privredne i neekonomske investicije

Po prirodi, investicije mogu imati karakter privrednih i neekonomskih investicija. Privredne investicije obuhvataju sva ulaganja za povećanje osnovnih kapitala i to samo u okviru privrednih delatnosti, dakle u industriji, saobraćaju, građevini itd. Neekonomske investicije više se odnose na ulaganja u društvene delatnosti, kao što su ulaganja u prosvetu, kulturu, zdravstvo itd.

 

Prema strukturi ulaganja

Prema ovom kriterijumu pravimo distinkciju između različitih vidova investiranja u odnosu na to za kakvu strukturalnu namenu su investicije planirane. Osnovne vrste strukturalnih investicijama razlikujemo sledeće vrste:

  • investicije za nabavku prevoznih sredstava i generalno unapređenje transportnih usluga, saobraćaja i logistike,
  • investicije za unapređenje organizacije i načina rada i proizvodnje unutar same organizacije,
  • investicije za unapređenje i usavršavanje kadrova,
  • investiranje u razvijanje novih aktivnosti.

 

Prema nameni

Klasifikacija investicija prema nameni odnosi se na upotrebnu vrednost investicije, to jest, za šta će ona biti korišćena. Prema ovoj podeli, razlikujemo:

  • investicije za proširenje postojećih kapaciteta,
  • investicije za modernizaciju,
  • strategijske investicije,

 

Prema izvoru sredstava

Prema načinu obezbeđenja sredstava razlikujemo investicije koje se finansiraju:

  • iz sopstvenih sredstava izdvajanjem iz dobiti,
  • korišćenjem kredita od domaćih i stranih banaka,
  • udruživanjem sredstava, odnosno zajedničkim ulaganjem.
Dodaj komentar Sviđa mi se - (3) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Glavne karakteristike upravljanja investicijama 1
  • Glavne karakteristike upravljanja investicijama 2
  • Glavne karakteristike upravljanja investicijama 3