Freeware programi

Freeware programi su besplatni programi koji su besplatno dostupni korisniku za ličnu upotrebu, pri čemu je dozvoljeno njihovo slobodno kopiranje. Postoji razlika između dva pojma, freeware software i public domain software, koji se često poistovećuju, mada postoji određena razlika između njih po pitanju prava copyright-a. Freeware programi jesu besplatni, ali se zna ko je autor koji je zaštitio svoja prava. Autor zadrži copyright prava, što dalje ne dozvoljava modifikaciju i menjanje tog softvera, kao i ugradnju tog softvera u neke druge projekte, koji bi omogućili sticanje profita. Ovakvi programi se pišu za dobrobit i napredak kompjuterskog društva.

Kod freeware programa je bitno saznati istoriju prilikom njihove upotrebe što i jeste cilj autora. Ono što je loše kod freeware programa je nepostojanje tutorijala i dokumentacije, postojanje manjeg ili većeg broja bug-ova, ali jednostavno rečeno, to je softver koji mnogima može da posluži i pomogne, i kao takav se nalazi u velikim količinama na Internetu. Na kraju se postavlja pitanje zašto bi neko besplatno delio svoje delo odnosno softver sa ostalima? Razlozi su različiti, od dobre volje autora, za pomoć ostalim korisnicima, ili kao rezultat studentskih radova. Jedan od razloga je i povećanje saobraćaja na sajtu, gde se broj posećenosti nekog sajta uvećava sa postavljanjem besplatnog softvera na taj sajt. Takođe i reklamiranje je jedan od glavnih razloga, ako postoji i link ka sajtu gde se prodaje sličan proizvod.

Shareware programi

Shareware programi su programi po principu “try before you buy“ (u prevodu `probaj pre nego što kupiš`). To je softver koji je moguće proveriti tj. da li radi kako treba, da li je to ono što korisnik traži i sl. Ukoliko je korisnik zadovoljan on može kupiti softver ili u suprotnom ima rok od 30 dana za korišćenje programa nakon čega mu je dalje korišćenje onemogućeno. Postoje dve varijante ovog softvera, jedna koja je već spomenuta gde korisnik ima full softver ali mu je vreme korišćenja ograničeno. Druga varijanta je da korisnik dobije verziju softvera koja nema sve funkcionalnosti kao i originalna full verzija, već ima samo par ograničenih mogućnosti, i gde se tek plaćanjem dobija full verzija. Kod ovih programa su autorska prava uvek zaštićena. Nekada se ne pravi razlika između freeware i shareware softvera i ako ona postoji. Shareware predstavlja način besplatne distribucije softvera uz period besplatne upotrebe i testiranja. Moguća je dozvola korišćenja samo osnovnih opcija programa ili dozvola korišćenja svih opcija programa u probnom periodu, koji je obično 30 dana.

Probni period je veoma značajan u smislu provere svih funkcionalnosti na željenoj platformi. Dalja upotreba shareware programa je moguća samo uz plaćanje i registraciju, jer u probnom periodu ne postoji ni podrška ni dokumentacija, već se od trenutka kada se korisnik registruje on dobija podršku i prateću dokumentaciju. Po obavljenom plaćanju autor šalje registracioni ključ za dalju upotrebu proizvoda. Postoje različiti načini plaćanja i aktivacije proizvoda, uglavnom se sve danas obavlja putem Interneta. Plaćanjem se nagrađuje autorova kreativnost i stimuliše dalji rad.

Registracija

Registracija je postupak prijavljivanja, koji se sprovodi popunjavanjem formulara i obrazaca, čiji sadržaj može biti različit, ali svi sadrže lične podatke, adresu, telefon i sl. Prijavljivanje se obično vrši on-line, gde je potrebna stabilna Internet veza, jer se čitav postupak registracije mora obaviti u jednoj Internet sesiji. Jako je bitno kod postupaka koji traju duže pripremiti na vreme sve potrebne dokumente i podatke za registraciju, posebno kod pravnih lica. Plaćanje se sprovodi tek nakon potvrde o uspešnoj registraciji, nakon verifikovanja svih podataka koje korisnik šalje. Plaćanje se može izvršiti na razne načine, kreditnom karticom, preko računa, kešom i sl. Kao rezultat uspešnog plaćanja, proizvođač šalje aktivacioni ključ proizvoda.

Licenca

Licenca je legalan dokument koji daje zvaničnu dozvolu za obavljanje nekog posla. Drugim rečima, legalan sporazum koji daje dozvolu za korišćenje nekog rada, za određene poslove i pod određenim uslovima. Licencom se tačno definišu određene stavke kao što su uslovi korišćenja, vreme korišćenja i sl. Vlasništva copyright-a u slučaju licence ostaju nepromenjena.

Posledice korišćenja nelegalnog software-a

Pre svega sama softverska industrija gubi deo sredstava i mogućnosti za konstantno unapređivanje svojih proizvoda i tehnologija. Zatim, izostaju lokalizovane verzije softvera za područja gde je piraterija masovna pojava. Takođe, korisnici piratskog softvera nemaju tehničku i programsku podršku, kao ni odgovarajuću dokumentaciju. Osim toga, javlja se dodatni rizik unošenja virusa u sopstveni računar ili kompjuterski sistem organizacije, odnosno preduzeća. Rukovodstvo preduzeća gubi kredibilitet kod zaposlenih dozvoljavajući ilegalne radnje tj. krađu programa. Na kraju, i sama organizacija ili firma koja koristi ili podržava korišćenje nelegalnog i nelicenciranog softvera i sama postaje žrtva niske poslovne etike, stavljajući sebe u poziciju da dođe pod udar zakonskog gonjenja.

Računarski programi i zakon

U Stokholmu je 14. maja 1967. godine održana konvencija o osnivanju svetske organizacije za intelektualnu svojinu, čije je ime bilo WIPO. Cilj konvencije je da unapredi zaštitu prava intelektualne svojine kako bi se podstakla stvaralačka sposobnost. Međutim, prvi put u Evropi je 1973. godine regulisana zaštita prava na privatnost podataka. WIPO ugovor je potpisala 51 država kao i Evropska zajednica. Do sada je ovaj ugovor ratifikovalo 14 država, a da bi ugovor stupio na snagu potrebno je da ga ratifikuje 30 država. Naša zemlja je jedna od onih koje nisu ratifikovale WIPO ugovor. Kod nas se tek 1990. godine uređuje pitanje računarskih programa donošenjem zakona o izmenama i dopunama zakona o autorskom pravu. 14. Maja 1991. godine Savet Evropske zajednice doneo je direktivu o pravnoj zaštiti kompjuterskih programa. Direktiva ima obaveznu primenu u državama članicama Evropske zajednice od 1. Januara 1993. godine do kada su članice bile dužne da usklade propise. Zakon o autorskim i srodnim pravima je kod nas donet 1998. godine, a danas je pripremljen Zakon o zaštiti autorskih prava, koji bi trebalo da značajno sankcioniše sve vrste piraterije i krađe, odnosno nelegalnog korišćenja softvera, kao i sve ostale krađe autorskih prava.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Freeware i shareware programi 1
  • Freeware i shareware programi 2
  • Freeware i shareware programi 3