U našoj literaturi pojam nadzor u poslovnom sistemu podrazumeva tri segmenta i to kontrolu, internu reviziju i eksternu nezavisnu revaiziju. Finansijska kontrola predstavlja kontrolu pravilnosti i zakonitosti finansijskog poslovanja. Sprovodi se prvenstveno pregledom poslovnih knjiga i dokumenata. S obzirom na efikasnost i racionalnost vođenja poslovnog sistema postoje dva tipa finansijskih problema:
Kontrola može imati interni i eksterni karakter. Eksternu kontrolu vrše razne inspekcijske službe i državni organi, banke i sl. da bi se utvrdila zakonitost poslovanja. Internu kontrolu vrše sopstvene kontrolno-nadzorne službe za potrebe menadžmenta preduzeća i vlasnika.
Prilikom kontrole proverava se poštovanje zakona, raspodela prihoda, raspodela budžetskim sredstvima, finansijsko stanje, ispravnost obračunavanja i plaćanja poreza i sl. Izuzetno je važna i kontrola racionalne upotrebe novčanih sredstava, a posebna pažnja se obraća na sledeće:
Revizija poslovanja predstavlja planirano i naknadno preispitivanje finansijskog stanja i celokupnog materijalno-finansijskog poslovanja preduzeća ili ustanove. Revizijom se vrši kontrola, ali ne i preduzimanje mera ili sankcija za uočene nepravilnosti.
Revizijom se vrši pregled celokupne knjigovodstvene i druge dokumentacije. Ona se po pravilu sprovodi u velikim preduzećima za potrebe vlasnika i obaveštavanje javnosti o poslovanju ili onda kada se sumnja u ispravnost iskazanog stanja ili kada se sumnja da postoje veće nepravilnosti u poslovanju.
Revizija može biti sa stanovišta obuhvata delimična i opšta, može se tretirati prema dubini i svrsi kao formalna i suštinska, ali može biti vanredna i redovna i na kraju prema tome da li se vrši od strane unutrašnje organizacije ili vanjskih subjekata deli se na internu i eksternu.
Za sve aktivnosti pa i za kontrolu i reviziju neophodne su informacije. Najveći deo potrebnih informacija nalazi se u knjigovodstvenim evidencijama. Važne informacije na primer čine podaci o stanju na deviznim računima, stanje hartija od vrednosti, evidencije o odobrenim a neiskorišćenim kreditima, evidencije o dugovanjima i potraživanjima i sl.
Rizik predstavlja manju ili veću neizvesnost u vezi sa očekivanim ishodom poslovne aktivnosti. Razlikuju se dve vrste rizika, poslovni I finansijski. Poslovni rizik označava neizvesnost u vezi sa očekivanim poslovnim dobitkom. Ono je određeno fiksnim troškovima. Finansijski rizik odnosi se na rizik budućeg neto dobitka i odrećeno je fiksnim rashodima. Kada preduzeće ima fiksne poslovne i finansijske rashode izlaže se poslovnom i finansijskom riziku. Kombinovano dejstvo ova dva rizika naziva se ukupnim ili totalnim rizikom.
Levridž predstavlja jednu od metoda pomoću koje se procenjuju efekti poslovanja uz prisustvo navedenih fiksnih rashoda. Postoji poslovni, finansijski i kombinovani levridž.
Poslovnim levridžom se procenjuju efekti privređivanja sa fiksnim troškovima poslovanja.
Finansijskim levridžom meri se dodatni rizik zbog finansijskih rashoda.
Kombinovanim levridžom kvantifikuju se efekti poslovnog i finansijskog levridža na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvena sredstva.
Izračunava se:
faktor poslovnog leveridža= P x (C-Tv) / P x (C-Tv) - Tf
P - broj proizvoda na postojećem obimu prodaje
C - prodajna cena po jedinici proizvoda
Tv - prosečni varijabilni troškovi po jedinici proizvoda
Tf - ukupni fiksni troškovi za posmatrani period
Intenzitet dejstva finasijskog levridža zavisi od toga koji su fiksni rashodi na ime kamate pokriveni iz poslovnog dobitka, tj. dobitka pre kamate i oporezivanja. Faktor finansijskog levridža predstavlja relativan odnos poslovnog dobitka i dobitka pre oporezivanja i on se izračunava:
Faktor finansijskog leveridža = Pd / Pd - Rk
Pd - poslovni dobitak
Rk - rashodi na ime kamate