Šta je fajl, a šta folder?

Datoteka ili fajl (eng. File) predstavlja ograničeni deo na tvrdom disku (disketi, CD-u i slično) koji služi za smeštaj informacija zaokruženih u jednu logičku celinu. Fajlovi se mogu klasifikovati na osnovu sadržaja i namene, mogu biti ili jako veliki ili vrlo mali. Osnovna merna jedinica određivanja veličine nekog fajla je bajt (B). Pošto je bajt prilično mala merna jedinica, u realnom radu se koriste njene veće merne jedinice kao što su kilo-bajt (KB), mega-bajt (MB), giga-bajt (GB) i tera-bajt (TB). Odnosno 1KB ima 1 000 bajta, 1MB ima 1 000 000 bajta, 1GB ima 1 000 000 000 bajta itd. Svakom fajlu je dodeljeno neko ime. Naziv fajla može biti vrlo dugačak – do 255 karaktera i ne može sadržati neke specijalne znakove kao što su: / \ : * ? “ <> |. Svaki fajl u sebi sadrži neke korisne podatke, kao što na primer list papira sadrži neki tekst ili grafiku. Takođe, fajl može da bude i prazan kao što i list papira može biti prazan tj. bez ikakvog sadržaja. Jedan fajl u sebi može sadržati ogromne količine podataka koji bi realno zauzeli prostor na više desetina strana pa čak i stotine strana papira. Svaki fajl ima još jedan vrlo bitan parametar koji se naziva ekstenzija. Ekstenzija je dodatak nazivu svakog fajla koja precizno određuje pripadnost svakog fajla, odnosno kojim programom ili aplikacijom je taj fajl kreiran i kroz koju će biti korišćen. Ekstenzija je data u obliku tačke sa dodatkom tri karaktera odmah nakon naziva fajla. Ekstenzija omogućava operativnom sistemu da na brz i efikasan način upravlja svakim fajlom na njemu. Na primer:

Upustvo za upotrebu – fajl bez ekstenzije
Upustvo za upotrebu.docx – fajl sa ekstenzijom .docx
Upustvo za upotrebu.pdf – fajl sa ekstenzijom .pdf


Danas je u upotrebi nekoliko hiljada različitih tipova fajl ekstenzija koje naravno nije neophodno znati napamet. Sam operativni sistem prepoznaje veliku većinu njih automatski, ali za fajl ekstenzije koje su kreirane samo za specifične programe i aplikacije mora postojati podrška operativnom sistemu u vidu instalacije tog specifičnog programa na računaru. Samim tim procesom operativni sistem dodaje nove fajl ekstenzije na svoju listu i nastavlja da automatski upravlja njima. Svaki fajl je takođe grafički predstavljen u operativnom sistemu ikonicom pripadajućeg programa. Na sledećoj slici su dati primeri nekih od najčešće korišćenih programa i aplikacija.

 

 

Po Default-u prikaz fajl ekstenzija je skriven da bi se olakšao rad korisnika. Da bismo omogućili opciju prikaza fajl ekstenzija na računaru, neophodno je promeniti određena podešavanja u Windows Explorer-u. Prvo pokrenemo Windows Explorer klikom na Computer ikonicu (na desktopu ili na Start meniju), a zatim na prozoru Windows Explorer-a kliknemo na Organize meni. U padajućoj listi kliknemo na opciju Folder and serach options. U novootvorenom prozoru kliknuti na tab (odeljak) View. Zatim treba pronaći i odčekirati (deselektovati) opciju Hide extensions from known file types i nakon toga zatvoriti sve prozore. Nakon toga operativni sistem će automatski prikazivati ekstenzije svih fajlova na računaru. Da biste ponovo sakrili ekstenzije, ponovite isti postupak s tim što treba čekirati (selektovati) datu opciju. Primer je dat na sledećoj slici.

 

 

Da bismo imali mogućnost pregleda dodatnih informacija o samom fajlu, kao što je veličina fajla, kad je kreiran i menjan i ostale informacije koje nas interesuju, moramo da prebacimo u Windows Explorer-u tip prikaza na Details opciju kao što je dato u sledećem primeru.

 

 

Folder ili fascikla je orgnizaciona jedinica u kojoj se nalaze fajlovi ili drugi folderi. Namenjena je boljoj organizaciji podataka na računaru radi lakšeg arhiviranja i pretrage samih podataka. Za razliku od fajlova, folderi nemaju nikakve ekstenzije i koriste samo nazive. Nazivi takođe mogu sadržati mnogo karaktera, ali su neki od njih nedostupni kao i za nazive fajlova, na primer: / \ : * ? “ <> |. Svi folderi su grafički prikazani pripadajućim ikonicama, ali opcija prikaza ima mogućnost promene pa je korisnik može prilagoditi svojim potrebama. Na slici je dat Default-ni izgled foldera u Windows 7 sistemu.

 

 

U Windows operativnim sistemima folderi su organizovani prateći strukturu vertikalne hijerarhije jer takav pregled omogućava bržu i lakšu pretragu podataka. Šta predstavlja vertikalna hijerarhija? Najkraće rečeno, to je sistem koji je zasnovan na principu kreiranja podfoldera počevši od početnog (takozvanog ROOT) foldera i nastavlja se po nivoima hijerarhije. Naravno, ne postoji nikakva obaveza niti ograničenje kako organizovati foldersku strukturu na računaru, ali upotrebom velikih količina podataka dolazimo do potrebe što optimalnije folderske strukture jer se mnogo manje vremena i resursa gubi na traženje određenog fajla ili foldera. Kroz sledeći primer će biti mnogo jasnije o čemu se radi.

 

 

Broj nivoa hijerarhije i broj kreiranih podfoldera u njima je teoretski ograničen, ali pri praktičnom radu sa računarom vrlo teško da će vam zatrebati i priblližan broj broju ograničenja. Pravilno definisana i organizovana struktura je jedan od preduslova efikasnog rada na računaru pa bi zbog toga trebalo obratiti pažnju na njeno kreiranje i optimizaciju. Sa Windows 7 sistemom dolaze predefinisani folderi za čuvanje različitih fajlova kao što su dokumenta, slike, muzika, video itd. Nalaze se u pripadajućem folderu korisnika pa ih svakako treba koristiti za čuvanje svojih podataka.

Folderi (i fajlovi) mogu biti podeljeni na dva tipa: na standardne i na skrivene. Standardni folderi su svi oni folderi koje možete videti bilo gde na računaru. Skriveni folderi po Default-u nisu vidljivi krajnjem korisniku jer je njihova namena da budu korišćeni od strane operativnog sistema, a ne od strane korisnika. Na taj način se izbegavaju situacije slučajnog brisanja ili menjanja dela sadržaja foldera ili celog foldera što bi dovelo do nestabilnosti pa čak i do nemogućnosti rada samog sistema, a samim tim i računara. Skriveni folderi su označeni bleđom bojom od standardnih pa ih je lako razlikovati.

 

 

Da bismo omogućili opciju prikaza skrivenih foldera na računaru, neophodno je promeniti određena podešavanja u Windows Explorer-u. Prvo pokrenemo Windows Explorer klikom na Computer ikonicu (na desktopu ili na Start meniju), a zatim na prozoru Windows Explorer-a kliknemo na Organize meni. U padajućoj listi kliknemo na opciju Folder and serach options. U novootvorenom prozoru kliknemo na tab View. Pronaći ćemo i čekirati (selektovati) opciju Show hidden files, folders and drives i odčekirati opciju Hide protected operating system files. Nakon toga zatvaramo sve prozore i skriveni folderi će postati vidljivi.

Da bismo mogli uspešno da radimo sa fajlovima i folderima, neophodno je da se upoznamo sa osnovnim komandama koje omogućavaju upravljanje podacima na računaru. Set nekih osnovnih komandi bi se sastojao od komandi: Cut (izdvojiti ili iseći), Copy (kopirati), Paste (dodati ili nalepiti), Rename (preimenovati), Save (sačuvati), Delete (obrisati), New folder (novi folder) itd. Bitno je napomenuti da se većina osnovnih komandi nalazi na padajućoj listi do koje dolazimo desnim klikom na fajl ili folder nad kojim želimo vršiti neku od radnji. Primer je dat na sledećoj slici.

 

 

Upotrebom komande Cut, a zatim komande Paste na drugoj lokaciji bukvalno smo naredili računaru da premesti obeleženi fajl ili folder na datu lokaciju. Znači da na računaru postoji samo jedna kopija tog fajla ili foldera samo što je premeštena na drugu lokaciju na računaru, odnosno hard disku. Ovu komandu je moguće izvršiti nad više selektovanih fajlova ili foldera istovremeno koristeći pritisnut taster Shift (za više uzastopnih fajlova ili foldera) ili taster Ctrl (za odabir pojedinačnih fajlova ili foldera) dok se vrši selekcija klikom na levi taster miša.

Upotrebom komande Copy, a zatim komande Paste bukvalno se vrši kopiranje selektovanog fajla ili foldera. Znači da posle izvršene komande, na računaru će postojati  minimalno dve kopije istog fajla ili foldera. Treba naglasiti da nije moguće postojanje više fajlova ili foldera sa istim imenom na jednoj lokaciji. Moguće je postojanje više fajlova ili foldera istog naziva, ali oni onda moraju biti čuvani na različitim lokacijama na računaru, odnosno hard disku. Takođe, ovu komandu je moguće izvršiti nad više selektovanih fajlova ili foldera istovremeno koristeći pritisnut taster Shift (za više uzastopnih fajlova ili foldera) ili taster Ctrl (za odabir pojedinačnih fajlova ili foldera) dok se vrši selekcija klikom na levi taster miša.

Klikom na komandu Rename na padajućoj listi selektovanog fajla ili foldera omogućava se opcija njegovog preimenovanja. Dovoljno je uneti novi naziv u predivđeno polje i pritisnuti taster Enter na tastaturi da bi naziv fajla ili foldera bio izmenjen. Po Default-u Windows Explorer vrši abecedno slaganje fajlova i foldera pa ih je i na taj način moguće pronalaziti ili kreirati.

Komanda Delete (brisanje) sama po sebi sve govori. Namena ove komande je uklanjanje neželjenih fajlova i foldera sa računara čime se ujedno i oslobađa slobodan prostor na hard disku za nove podatke. Neophodno je prvo izvršiti selekciju fajla ili foldera koristeći levi klik miša, zatim desnim klikom otvoriti padajuću listu i kliknuti na opciju Delete da bi fajl ili folder bio obrisan. Moram napomenuti da obrisan fajl ili folder nije odmah trajno uklonjen sa računara, nego je premešten u korpu za otpatke (Recycle Bin) koja se nalazi na desktopu računara. Namena korpe za otpatke je sprečavanje slučajnog brisanja podataka ili kasnija restauracija već obrisanih fajlova. Da biste fajl ili folder trajno obrisali sa računara, neophodno je da nakon operacije brisanja ispraznite korpu na računaru tako što ćete desnim klikom na ikonicu korpe pokrenuti padajuću listu i na njoj odabrati opciju Empty Recycle Bin. Sistem će još jednom zatražiti potvrdu da želite obrisati sadržaj korpe. Klikom na OK dugme dajete potvrdan odgovor i fajlovi ili folderi su trajno obrisani sa računara.

 

 

Opcije Save i Save As nisu dostupne kroz padajuće liste, već se nalaze na alatnim trakama programa i aplikacija. Namena im je kreiranje novih sačuvanih dokumenata ili čuvanje promena u već postojećim dokumentima. Save As opciju treba koristiti kada kreirate dokument različitog naziva ili kada je sadržaj dokumenta menjan u odnosu na orginal. Primer korišćenja ovih komandi je dat u sledećem primeru.

 

Dodaj komentar Sviđa mi se - (23) Ne sviđa mi se - (11)    

  • Fajl i folder 1
  • Fajl i folder 2
  • Fajl i folder 3