Elementi kvalitetnog odlučivanja
Za kvalitetno odlučivanje najpre je potrebno spoznati potrebu za donošenjem odluke i uvažiti sve ključne elemente koji su potrebni za kvalitetnu odluku. Svaki proces donošenja odluka, strukturisan i definisan pravilima ili bez njih sadrži sledeće elemente koji se javljaju u procesu izbora odluke:
- Cilj
- Informacije
- Dijagnoza
- Alternative
- Stanje
- Metodologija
- Vrednosti
- Donosioc odluke
Cilj predstavlja željeno stanje, zadatak koji postavljamo u vidu željenih rezulta/proizvoda koji bi da ostvarimo po stupanju odluke na snagu.
Informacije se odnose na sve kvalitativne i kvantitativne podatke relevantne za donošenje odluka i one igraju ključnu ulogu u samom procesu.
Pod dijagnozom se porazumeva proces prepoznavanja problema i jasnog definisanja svih njegovih spekata.
Alternative se odnose na osmišljavanje i kreiranje potencijalnih rešenja koja će odgovoriti na definisani problem i promeniti neželjeno stanje u željeno.
Stanje – Odluke se donose pod određenim uslovima. Kontekst donošenja odluka gotovo uvek sadrži kontinuum u kome se krećemo prilikom razmatranja potencijalnih rešenja. To je prostor omeđen granicama u okviru kojih možemo da kreiramo eventualna rešenja.
Metodologija se odnosi na metod koji je potreban kako bi bila doneta valjana odluka. On podrazumeva najpre jasno definisanu strategiju, sa precizno određenim setom tehika i metoda koje ćemo koristiti kako bi došli do potencijalnih rešenja.
I poslednji faktor pri donošenju odluka predstavlja sam subjekt donošenja odluke, to jest karakteristike ličnosti koja treba da donese odluke. Ovo naravno podrazumeva čitav set ličnih osobina od psihološko emocionalnih do onih koje odslikavaju stručnost i znanje donosioca odluka.
Iako u pozadini samog procesa, postoje elementi koji predstavljaju prirodne elemente procesa donošenja odluka, i najdirektivnije uslovaljavaju valjanost odluke, na prvom mestu je vremenska dimenzija. Ovo znači biti svestan vremenskog limita koji postoji pri odlučivanju, kao i troškovne projekcije koja uslovljava našu odluku. Ovo su dva ključna, logična preduslova za donošenje kvalitetnih odluka.
Elementi koji su uključeni u donošenje odluka u određenim su odnosima i jaljaju se određenim fazama procesa donošenja odluka te se kao takvi mogu grupisati na sledeći način:
- Identifikacija željenog cilja – Donešenu odluku može činiti jedna od više mogućih alternativa, ili ni jedna od njih ukoliko se pokaže kako ishod svih raspoloživih alternativa neće dovesti do postavljenog cilja koji bi omogućio i njegovo ostvarenje. Kao cilj odlučivanja, može se pojaviti donošenje optimalne odluke, odnosno takve odluke koja je u potpunosti u skladu s postavljenim ciljem – kao i donošenje odluke koja će, iako ne u potpunosti, u nekoj zadovoljavajućoj meri, biti usklađena sa postavljenim ciljem.
- Usvajanje kriterijuma - Kao kriterijum kvaliteta donošenja odluka mogu se pojaviti dve stvari. Prvo veći ili manji stepen slaganja ishoda/rezultata s postavljanim ciljem, što zavisi od jasno i precizno definisanog cilja i rezultata do kojih želimo da dođemo. Ovo se može meriti i stepenom kompatibilnosti odluke/rešenja sa ciljem koji smo postavili, ukoliko unapred definišemo jasnih pravila upoređivanja cilja i ishoda. Drugi važan kriterijum može biti brzina donošenja odluka. Brzina zavisi od broja raspoloživih alternativa, složenosti postavljenih ciljeva, ali i od jasnoće i specificiranosti pravilima za uspoređivanje cilja.
- Traganje za solucijama, rešenjima - Proces odlučivanja dakle započinje izborom alternative, a završava odlukom koja predstavlja konkretan izbor rezultat dobijenog rezultata izbora, odnosno ishoda procesa odlučivanja.
Grafički prikazano, ovi elementi mogu se izraziti na sledeći način:
Preduslov svakog procesa donošenja odluka je da postoji početna distinkcija između generalne situacije i jedinstvenosti i posebnosti trenutne situacije u kojoj je potrebno doneti odluku. Za većinu situacija potoji jednostavan proces, često jasno definisan pravilama i procedurama dolaženja do odluke. Ipak, najćešća greška menadžera leži upravo u tome da na sve situacije aplikuje generalne strategije donošenja odluka. Kako je svaka situacija specifična za sebe, važno je osvestiti eventualnu posebnost date situacije, te u skladu sa tim razmotriti pravu strategiju.
Važan faktor igra sam menadžer, to jest donosilac odluke. Tako, na primer, neki menadžeri odlučuju na licu mesta, dok drugi beskonačno dugo razmišljaju čak i kada se radi o sasvim jednostavim stvarima, a neki beže od čina odlučivanja i skloni su nedonošenju odluka. Sa jedne strane, brzo donošenje odluka može biti odraz efikasnosti menadžera, ali sa sobom nosi rizik da donete odluke budu dovoljno nepromišljenje. Sa druge strane, i kod menadžera koji odluku donose odvajajući vreme za dobro promišljanje svih eventualnih posledica do kojih bi odluka mogla dovesti, značajno usporavaju proces, a u teškim, kriznim situacijama, može se desiti da odluka stigne prekasno.
Svi navedeni tipovi menadžera su ili previše ili premalo zabrinuti za donošenje odluka, i nisu svesni važnosti donošenja odluke. Dobar menadžer mora uvek ceniti faktor vremena i naći pravu meru u donošenju odluka koje će uvažavati vremenske limite. Dobri menadžeri umeju da osete kada situacija zahteva donošenje odluka.
