U ovoj lekciji ćemo obrađivati:

  • Automatske klirinške kuće
  • SWIFT
  • Internet / Online bankarstvo
  • e-Bank programe
  • Primenu Interneta u finansijskim institucijama
  • E-banking
  • Servise e-banking-a

  

Uvod

Od samog začetka E-Commerca u čitav posao uključene su i banke. U početku, one se pojavljuju kao nosioci kartičnog poslovanja, a zatim banke postaju aktivni učesnici u poslovanju preko Interneta. Pored direktnog poslovanja sa korisnicima platnih kartica banke sklapaju i ugovore o primanju kartica od strane trgovačke mreže (sa vlasnicima Internet prodajnih mesta).

Dobro su poznate mane klasičnog obavljanja bankarskih poslova preko šaltera. Veliki redovi, velike provizije za obavljanje širokog spektra usluga, ograničeno radno vreme, prostorna dostupnost i sl. Internet bankarstvo rešava mnoge od ovih nedostataka.
Najveća prednost Internet bankarstva proizilazi iz same prirode Interneta, da mu se može pristupiti sa bilo koje tačke na svetu. Tako je uslugu Internet bankarstva moguće obavljati sa bilo kog računara koji je priključen na Internet. Umesto odlaska na šalter ekspoziture neke banke, uslugu je moguće obaviti i od kuće, sa prenosnog računara, aerodroma, drugog kontinenta i sl.

Tržište diktira primenu novih trendova i usvajanje standarda, te će banke koje ne omoguće Internet usluge gubiti svoje klijente. Koja su ograničenja Internet bankarstva? Da bi se Internet bankarstvo primenilo mora da postoji zadovoljavajući broj Internet korisnika, kao i zakonska regulativa koja će sve to da isprati, da pruži sigurnost i zaštitu. Takođe, bitna je i ekonomska i politička stabilnost u zemlji ili regionu.

Banke predstavljaju centralno mesto gde se finansijski zatvara poslovanje prebacivanjem sredstava sa računa kupca na račun prodavca i na taj način kompletira transakcija. Dakle, jedna od oblasti u kojoj je e-business naročito razvijen je e-banking. Ali krenimo redom.

  

Automatske klirinške kuće

Automatske klirinške kuće (Authomated Clearing House-ACH) su jedna od prvih formi kompjuterizacije između banaka. Javile su se šezdesetih godina XX veka u SAD, Engeskoj, Japanu, a originalni pristup zasnivao se na offline sistemima. Ovakvi samoautomatizovani sistemi omogućavali su brži i efikasniji transfer u odnosu              na predhodni papirni i bez online osnove. U početku se preko njih vrše redovna plaćanja kao što su premije osiguranja, otplate kredita, penzije, socijalna primanja i sl.

Elektronske klirinške komunikacije, koje po konceptu zamenjuju trenutnu vezu između banaka, uspostavljaju se danas za obavljanje krupnih i značajnih finansijskih transakcija. Ove vrste veza su novijeg datuma, a njihovi tipični primeri su elektronski klirinški sistemi velikih njujorških i londonskih banaka čiji promet ima ključnu poziciju u bankarskim aranžmanima. Pomenuti sistemi poznati su kao CHIPS (Clearing House Interbank Payment Systems) koji funkcioniše od 1980. i CHAPS (Clearing House Automated Payments Systems) koji funkcioniše od l983. Sistem CHIPS  je istovremeno prvi primer međubankarskog kliringa koji je mada primarno orjentisan na nacionalna plaćanja, sve više postajao usmeren na internacionalna plaćanja.

Dakle, ACH je nacionalna mreža za prikupljanje i izdavanje kapitala koja omogućava infrastrukturu elektronskog plaćanja. Mreža radi preko ACH instrukcija koje sadrže:

  • Ime korisnika,
  • Broj računa,
  • Broj finansijske organizacije,
  • Iznos,
  • Datum transakcije.


U ACH jedna banka započinje transakciju, a druga je prihvata. ACH daje mogućnost plaćanja čekom.

Četiri primarna dela ACH procesiranja su:

  • Inicijator – osoba ili entitet koji započinje ACH transakciju preko ACH mreže.
  • Finansijska institucija inicijatora – započinje ulaz u ACH mrežu u ime inicijatora.
  • Primaoc – entitet koji prihvata plaćanje kao rezultat ACH transakcije.
  • Finansijska institucija primaoca – institucija koja prihvata ACH podatke od finansijske institucije inicijatora.


Switching  centri

Kao specifično tehničko rešenje za obavljanje komunikacija u međubankarskim relacijama pojavljuju se veze koje se među bankama uspostavljaju preko Switching centara sa kojima su banke direktno povezane i preko kojih međusobno komuniciraju. Ovakvo rešenje za međubankarsku komunikaciju potrebno je za funkcionisanje sistema elektronskih plaćanja u maloprodaji (EFT/POS) i sistema samouslužnih šaltera (ATM) u koje je uključeno više banaka.

Preko međubankarskih komunikacija zasnovanih na swiching centrima odvija se funkcionisanje sistema samouslužnih šaltera i elektronskih plaćanja u maloprodaji.

  

SWIFT

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) je svetsko udruženje međubankarskih finansijskih telekomunikacija osnovano u formi neprofitnog privatnog akcionarskog društva, da bi vremenom počelo zvanično da funkcioniše. Osnovne komponente SWIFT-a su:

  1. mreža,
  2. zajednički jezik i
  3. struktura i koordinacija.

Arhitektura mreže SWIFT zasniva se na koncenpciji određenog broja operacionih centara od kojih je svaki povezan sa regionalnim. Prenos kroz mrežu SWIFT-a počinje sa prijemom poruke u regionalnim centrima do kojih se prenose lokalnim mrežama. Poruke koje se primaju u nekom regionalnom centru se zatim prenose do operacionog centra sa kojim je taj regionalni centar povezan.

SWIFT danas obezbeđuje sigurnu i pouzdanu razmenu informacija vezanih za aktivnosti transakcija plaćanja, transakcije na novčanom tržištu, deviznom  tržištu i sl. Njegove aktivnosti ka budućem razvoju usmerene su ka  pripremama  značajnih mogućnosti za podršku novih poslova, kao što su e-trgovina, pre-trgovinski poslovi i procesi, plaćanja malih vrednosti i td. Sa naglim razvojem Interneta sredinom 90-tih implementira se SWIFTAlliance koji omogućavaju bankama hardversku nezavisnost, da bi uvođenjem SWIFTNet bio omogućen i servis za devizne transakcije.

  

Internet / Online bankarstvo

Internet bankarstvo, kao specifičan deo elektronskog poslovanja, ima mnoge potencijalne prednosti u odnosu na klasično bankarstvo:

  • smanjenje troškova,
  • uštedu vremena i
  • povećanje produktivnosti, pre svega.


Online bankarstvo omogućuje klijentima pristup svojim bankovnim računima putem Interneta 24 časa dnevno sedam dana u nedelji. Koristi se za proveru i štampu stanja na računu, novčane transakcije, davanje naloga za prenos novca i plaćanje.

Internet bankarstvo, kao specifican deo elektronskog poslovanja, ima mnoge potencijalne prednosti u odnosu na klasično: smanjenje troškova, uštedu vremena i povecanje produktivnosti, pre svega. Međutim, da bi ovaj vid bankarskih usluga uspešno funkcionisao potrebno je da postoje adekvatni zakonski propisi.

  

E-Bank programi

E-Bank programi (programi za elektronsko bankarstvo) predstavljaju pravu banku u kancelariji. Mogućnosti ovih programa su obično:

  • Plaćanje sa tekućeg na tekući račun (elektronski nalozi za prenos)
  • Dnevni izvodi banke
  • Tekući izvodi banke (trenutno stanje na računu)
  • Pregled svih uplata i isplata kao i pratnera u određenim vremenskim periodima


Ovakav sistem sigurno povećava produktivnost rada, smanjuje izgubljeno vreme, troškove (ne mora se svakodnevni ići u banku po izvode ili nositi naloge za prenos, plaća se manja provizija banci,... ), donosi tačnost (npr. da li je i kada legla neka uplata). Na kraju treba napomenuti još jednu prednost ovakvih sistema, sva plaćanja unutar iste banke se izvršavaju trenutno.

  

Primena Interneta u finansijskim institucijama

Uopšteno govoreći, postoje četiri područja primene Interneta u finansijskim institucijama:

  1. prezentacija informacija;
  2. prezentacija informacija sa dvosmernom (asinhronom) komunikacijom (npr. elektronska pošta kojom se zahtevaju dodatne informacije);
  3. interakcija sa korisnikom (npr. izvršavanje programa sa podacima pojedinog korisnika); i
  4. bankarske transakcije (npr. elektronska plaćanja).

  

E-banking

Stavljanjem određenih servisa na Internet od strane banaka rasterećuje se šaltersko poslovanje, smanjuju dolasci korisnika u banku i stvaraju se uslovi za povećanje obima poslovanja bez potrebe dodatnog investiranja.

Internet predstavlja strategijsku prednost banaka u smislu poboljšanja njihove operativnosti, poboljšanje kvaliteta usluge i smanjenje troškova poslovanja.

Pored ovih postoje i drugi razlozi za stavljanje određenih finansijskih servisa na Internet:

  • stvaranje imidža inovativne firme
  • bolje i veće interaktivne mogućnosti
  • mogućnost racionalizacije potencijala banke
  • promocija samouslužnog bankarstva
  • dokaz o bančinim konkurentskim mogućnostima i razvoju kao potvrda solidnosti i stabilnosti firme


Banke i finansijske ustanove najčešće koriste Internet kao kanal distribucije podatka. Razvoj i funkcionisanje E-banking sistema zahteva pouzdanu, brzu i razgranatu tehničko-tehnološku infrastrukturu.

  

Servisi e-bankinga

Veliki broj servisa i usluga koji nudi jedna E-banka je isti ili sličan kao i kod klasičnih banaka. Obavljanje bankarstva preko Interneta ne znači i pristup svim uslugama koje banka nudi i na šalteru. Banke obično počnu sa nekoliko usluga putem Interneta, koje se kasnije proširuju i dopunjuju novim. Banke u razvijenim zemljama nude najveći broj svojih usluga i preko Interneta. Pitanje naplaćivanja usluge Internet bankarstva zavisi od same banke. Neke banke nude svoje usluge besplatno, ili nekom simboličnom cenom na mesečnom nivou.

Usluge koje banke nude svojim klijentima putem e-banking-a su obično:

  • pregled stanja na računu,
  • transakcije između računa,
  • oročavanje sredstava,
  • naručivanje čekova,
  • otvaranje kreditnih linija,
  • uplate rata kredita,
  • devizna plaćanja u inostranstvu, itd...

Radno vreme ovakvih banaka je 24 časa dnevno, 365 dana u goditi. Ponuda usluga i servisa je različita. Račun je moguće otvoriti i sa kućnog računara.

Najveći problem E-bankinga (kao i drugih E-poslova) je sigurnost i zaštita. Svaka banka ima sopstvenu proceduru zaštite podataka i informacija i teži se da se mogućnosti zloupotrebe svedu na najmanju moguću meru.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (2) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Elektronsko bankarstvo 1
  • Elektronsko bankarstvo 2
  • Elektronsko bankarstvo 3