Bojom nazivamo reakciju fotoosetljivih čunjića u našem oku na spoljašnji nadražaj u obliku svetlosnog zraka. Ulaskom u oko zrak se lomi kao u prizmi i raspršuje u spektar. Dok su sve boje spektra objedinjene, zrak je bele boje - zato belu zovemo neboja, nešarena ili akromatska boja. Ahromatske su takođe crna i siva.
Spektar (lat. spectrum - avet, prikaza) je otkrio Isak Njutn, 1676. Razlomivši u trostranoj prizmi belu svetlost, video je kako su u njoj sakrivene sve postojeće boje. Beskonačan niz prelivajućih boja čini konačnim, razgraničivši sedam različitih boja: crvena, narandžasta, žuta, zelena, cijan (svetloplava), indigo (tamnoplava) i ljubičasta. Brojku sedam uzeo je iz korelativnih (i ezoteričnih) razloga - kako bi sedam boja odgovaralo sedam nota u muzičkoj lestvici.
Vidljiva svetlost je svetlost koje ljudsko oko može da uoči. Kada pogledamo u Sunce, ono nam se čini bezbojno, tj. belo. Bela svetlost nije svetlost jedne boje ili frekvencije, već je sastvljena od mnogih frekvencija boja. Kombinacijom bilo kojih boja u vidljivom spektru, proizvodi se svetlost koja je obojena ili bela.
Da bi videli crvenu boju objekta, mora postojati izvor svetlosti npr. Sunce. Kada objekat primi svetlosni talas, on emituje svetlosni talas crvene boje, ili upija spektar plave i zelene boje, a reflektuje spektar crvene boje koju naše oko prepoznaje.
Crvena, plava i zelena se nazivaju osnovnim spektralnim bojama izajedno proizvode belu svetlost. Ovaj model formiranja boja u fizici se naziva aditivan model.
Bela i crna nisu boje, jer u odsustvu bilo kakve svetlosti, bela postaje crna i to je razlog zbog čega u mraku ne vidimo ništa. Naše oko registruje svetlost i maksimalni odsjaj jednakim intezitetom sve tri komponente (crvena, plava i zelena) kao belo. Odsustvo bilo kakve svetlosti oko registruje kao crno, a sve međuvrednosti svetla, jednakog intenziteta osnovnih komponenti registruje kao sivo. Kao što se sa slike vidi, kombinacijom ove tri boje možemo dobiti bilo koju boju iz spektra boja. Tako gde se preklapaju plava i zelena dobijamo cijan, a kada se preklope plava i crvena dobijamo magentu, a kod preklapanja crvene i zelene dobijamo žutu.
RGB model boja
RGB je skraćenica početnih slova osnovnih boja na engleskom tj. od reči Red, Green i Blue, a predstavlja aditvni kolorni model koji se koristi kod monitora i televizora.
Kod televizora i monitora (kao i kod novina), slike su podeljene na veliki broj malih obojenih tačaka koje imaju mogućnost da ljudskom mozgu saopšte kompletnu sliku. Kod monitora, te tačke se nazivaju pikseli (pixel). Standardna rezolucija kod današnih korisnika interneta je oko 1024x768 piksela.
Jedan piksel se sastoji iz tri dela, jedna je crvena tačka ili fosfor, druga je zeleni fosfor i plavi fosfor. Crveni piksel se dobija uključivanjem crvenog fosfora, dok ostala dva ostaju isključena. Međutim, nije potrebno samo uključivati i isključivati fosfore u pikselu da bi se dobila boja. Potreban je i intezitet svake komponente. Na taj način dobijamo osvetljenje.
Iz iskustva s pigmentima znamo da se sve boje mogu dobiti mešanjem svega tri boje, koje stoga nazivamo osnovne, primarne ili boje prvog reda. To su:
Svrha formiranja kruga boja je da se jasno definišu relacije između pojedinih nijansi.
Svrha kruga boja je jasno oslikavanje strukture boje. Tri osnovne (primarne) pigmentne boje su: Žuta, plava i crvena.
Teoretski sve ostale boje nastaju iz ove tri.
Sekundarne boje su: narandžasta, ljubičasta i zelena.
Tercijalne boje: žuto-narandžasta, crveno-narandžasta, crveno-ljubičasta, plavo-ljubičasta, plavo-zelena, žuto-zelena.
Krug boja ima ukupno 12 nijansi.
Na slici su prikazani krugovi boja
Leva strana slike nosi sa sobom dominaciju, agresiju i kretanje napred. Desna strana nosi pasivnost, odbranu i blokirani pokret.
Idealni odnosi površina obojenih komplementarnim bojama u okviru bilo kog formata, izraženi su proporcijom:
Idealan proporcionalni odnos obojenih površina u krugu boja:
žuta : narandžasta : crvena : violet : plava : zelena = 3 : 4 : 6 : 9 : 8 : 6
Na slici je prikazan krug boja na kome se jasno mogu uočiti komplementarne boje:
plava - narandžasta, crvena - zelena, žuta - ljubičasta
Na slici su prikazani različiti sistemi harmonizacije boja:
Boja teksta
Prilikom izrade dela vizualne komunikacije potrebno je usaglasiti boje sa slikama i tekstom. Tekst mora biti čitljiv.
Crn tekst na beloj pozadini je najbolji izbor. Drugi izbor boja umanjuje čitljivost teksta. Naslovi treba da budu kratki i boldovani. Italik tekst izbegavajte što više možete, jer umanjuje čitljivost čak do 40%. Boja teksta se najčešće menja kod linkova, kako bi ih usaglasili sa dizajnom veb prezentacije, ali se ipak preporučuje korišćenje standardnog obležavanja linkova.
Najbolja čitljivost za tekst:
Loša čitljivost:
Najgora čitljivost:
Najbolja preglednost (omogućava atraktivnu pažnju, ali nije za velike delove teksta):