Besklasni standard adresiranja (ili CIDR – Classless Inter-Domain Routing) je uveden u upotrebu kada je postala neophodna racionalizacija adresnog prostora koji je pružao klasni standard adresiranja. Pošto nije moguće u potpunosti promeniti standard koji je u širokoj upotrebi, besklasni standard zbog toga obuhvata samo adresne opsege koji su validni za dodeljivanje, odnosno klase A, B i C.

Kod besklasnog standarda nije najjasnija granica između Network ID-a i Host ID-a pa je uvedena nova funkcija koja se naziva Subnet mask. Njena osnovna uloga je da maskira razliku imeđu Network ID-a i Host ID-a, odnosno maskira Network Id Host ID-a. Uvedene su defaultne maske za klasne adrese i glase:

  • za adrese klase A defaultna maska je  255.0.0.0
  • za adrese klase B defaultna maska je  255.255.0.0
  • za adrese klase C defaultna maska je  255.255.255.0


Kod besklasnog adresiranja maska može biti znatno drugačija od defaultnih oblika. Važno je zapamtiti definiciju sintakse maske koja glasi: Maska je ispravna ako se sastoji od kontinualnog niza binarnih jedinica nakon koga sledi kontinualni niz binarnih nula. Primer maski:

  • 1111.00000000.00000000.00000000  (ili 15.0.0.0)
  • 11111111.11111111.11111100.00000000  (ili 255.255.252.0)


Mesto u maski na kome niz jedinica prelazi u niz nula se naziva kritično mesto maske. Ukupan broj mogućih kritičnih mesta je osam i date su u sledećoj tabeli:

  • 00000000   (ili 0)
  • 10000000   (ili 128)
  • 11000000   (ili 192)
  • 11100000   (ili 224)
  • 11110000   (ili 240)
  • 11111000   (ili 248)
  • 11111100   (ili 252)
  • 11111110   (ili 254)
  • 11111111   (ili 255)


Ne bi bilo loše ove kritične varijante zapamtiti. Postoji i skraćeni oblik obeležavanja besklasne maske. To je oblik u kojem je na kraju date IP adrese dodat sleš karakter pa dodat broj jedinica te maske, odnosno broj bita kako bismo mi rekli. Na primer:

195.6.8.10/22

Na osnovu datog broja jedinica maske (/22) može se izračunati njen decimalni oblik dodavanjem broja nula do 32. Zašto 32? Zato što maska kao i IP adresa ima 32 bita. U našem primeru broj nula bi iznosio 10. Šta nam to predstavlja? U konkretnom primeru tražimo šta je Network ID i šta je Host ID? Objasnićemo kroz dati primer. Prvo ćemo pretvoriti IP adresu u binarni oblik a zatim je uporediti sa binarnim oblikom maske.

 

 

Princip je sledeći: Maska se potpisuje ispod IP adrese broj po broj što je u našem primeru 22 jedinice u nizu, a nakon toga niz nula do 32 bita. Nakon toga obeležimo mesto na kome dolazi do prelaska iz niza jedinica u niz nula maske. Prema tome, sve što je potpisano iznad jedinica maske je Network ID, a sve što je potpisano iznad nula maske je Host ID. Ako bismo želeli da vidimo Network ID u decimalnom obliku, uzeli bismo prva tri okteta neizmenjena dok se za četvrti oktet uzima nula jer se Host ID do kraja niza dopunjava nulama.

Kod besklasnog adresiranja, u zavisnosti od maske, razlikujemo mreže. Mreža koja ima masku sa jednom jedinicom i trideset jednom nulom se naziva sleš 1 mreža. Mreža sa dve jedinice i trideset nula je sleš 2 mreža, itd. Što je veći broj jedinica u maski dobija se finija raspodela adresnog prostora i time smo još dobili i podelu mreža na sleš mreže. Na osnovu toga, mreža klase A bila bi sleš 8 mreža, mreža B klase bila bi sleš 16 mreža, dok bi mreža C klase bila sleš 24 mreža. Prema tome, sleš podela mreža je besklasna podela adresnog prostora. Sleš mreže se mogu prikazati i kao 231 – 2 (za mrežu sa 1 jedinicom i trideset jednom nulom) odnosno ta mreža raspolaže sa 231 – 2 adresa za dodelu, itd. Raspoloživ opseg za dodelu Host ID-a se kreće od sleš 1 do sleš 30. Preko toga nema raspoloživih adresa za dodelu.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (4) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Besklasno IP adresiranje 1
  • Besklasno IP adresiranje 2
  • Besklasno IP adresiranje 3