Berza predstavlja specifičan oblik finansijskog tržišta, organizovan oblik tržišta.  Mesto je gde se okupljaju ovlašćeni učesnici koji povezuju kupce i prodavce određenih finansijskih derivata.

Na berzi se vrši promet robe, novca, deviza, kapitala, hartija od vrednosti itd.

Berzu možemo shvatiti i kao sistem trgovanja, a karakteristike berze su;
  1. organizovanje tržišta sa organima
  2. specijalizacija tržišta i njegovo ograničavanje na određenu robu
  3. puštanje na berzu samo određenog broja ljudi
  4. redovnost
  5. učestalost
  6. podvrgavanje strogoj disciplini
  7. uzimanje garancija
  8. državni nadzor
  9. tehnička opremljenost
  10. javnost

U zavisnosti od organizacije, postoje tri tipa berzi:
  • Anglosaksonski tip berze – privatne institucije osnovane kao akcionarska društva, konzervativne, sa malom ulogom države.
  • Kontinentalni tip berze – berze javno pravnog karaktera, osnovane od strane države posebnim zakonom. Država ima veoma jaku ulogu na berzi i najviše se ta uloga ogleda u upravljanju. Ovaj tip se još naziva i francuski tip berze, a pored Francukse, zastupljena je u Italiji, Belgiji, Portugaliji, Španiji itd.
  • Meštovit tip berze – kombinacija je prethodna dva tipa. Ovakve berze su zastupljene u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji. Njih osniva država. Država takođe sprovodi upravljanje i kontrolu, ali su članovi berze banke i ostale finansijske organizacije. Kod ovih berzi nije ograničen broj članova, a prijem tih članova vrše same banke.


Sledeći kriterijum za podelu berzi je predmet berzanske trgovine pa tako imamo sledeće vrste berzi:
  1. Robne berze, često se nazivaju i produktne berze, specijalizovane berze za promet odgovarajućih roba ili proizvoda – žitarice, metali, poljoprivredni proizvodi, nafta, gas itd.
  2. Finansijske berze – na njima se trguje raznim oblicima finansijskih instrumenata i upravo one odražavaju suštinu finansijskih tržišta. Postoje tržišta novca, tržišta kapitala, tržišta dugoročnih odnosno kratkoročnih instrumenata itd. Takođe se javljaju kao berze na kojima se posluje valutama, finansijskim derivatima itd.
  3. Mešovite berze.

Berza omogućava sticanje neophodnih  uslova za organizovano susretanje ponude i tražnje i to na efikasan i efektivan način, čime se smanjuju troškovi. Potom, berza pruža mogučnost dolaska do kapitala i sredstava, a i povećava sigurnost u poslovanju svim subjektima, jer učesnici na berzi unapred moraju da prihvate određena pravila, propise i uzanse. Na njima se ne može pojaviti bilo ko.

Berza, potom, omogućava i obezbeđuje mehanizam stalnog obavljanja finansijskih transakcija, što dovodi do povećanja njihovog broja. Tako se stvaraju uslovi koji u krajnjoj istanci dovode do smanjenja troškova. Od berze imaju koristi i stanovnici države, jer im obezbeđuje alternativne investicije, a takođe, na njoj se formiraju najrelanije cene.

Dalje, lakše se donose investicione odluke uz postojanje berzi, a preko nje se prati uspešnost, kako preduzeća, tako i samog finansijskog sistema.

Poslovi na berzama su, sa aspekta vremena plaćanja:
  1. promptni – plaćanje se vrši odmah i
  2. terminski – plaćanje se vrši u budućnosti.

Sledeća podela poslova je na hedžing poslove – odnose se na poslove gde se putem korišćenja većeg broja instrumenata, tehnika i strategija mogu smanjiti i/ili eliminisati rizici; i poslovi špekulacija – učesnici pokušavaju da na bazi znanja, informacija, prihvatanja rizika, iskustva i sl. ostvare profit u kratkom roku.

Posebno važan berzanski posao je arbitraža.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (1) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Berze 1
  • Berze 2
  • Berze 3