U ovoj lekciji obradjivaćemo:

• Nedostatke tekstualnog vodjenja zahteva
• Razlozi za korišćenje alata za upravljanje zahtevima
• Alati za upravljanje zahtevima
• Karakteristike alata za upravljanje zahtevima

Loše razumevanje korisničkih zahteva i nekontrolisana primena vodi ka neuspehu projekata. Mnoge organizacije konstatno poboljšavaju metode koje koriste radi prikupljanja, analize i upravljanja zahtevima.

Slika 1.

Kao što smo videli, projektni timovi tradicionalno dokumentuju zahteve u dokumentu software requirements specification (SRS). Ovakav način vodjenja ima i određena ograničenja:

• Nepregledno praćenje tekstulanih zapisa
• Loša komunikacija i praćenje promena između učesnika u timu
• Teško smeštanje dodatnih informacija o svakom zahtevu
• Teško uspostavljanje i praćenje veza između funkcionalnih zahteva i odgovarajućih dizajna, koda, testova i dr.

Komercijalni alati za upravljanje zahtevima smeštaju zahteve i ostale relevantne informacije u bazi podataka. Ovi alati obezbeđuju funkcije za manipulisanje i pregled sadržaja baze podataka, importovanje i eksportovanje zahteva, definisanje veza izmedju zahteva, i povezivanje zahteva sa ostalim alatima koji se koriste u razvoju softvera.

Razlozi za korišćenje alata za upravljanje zahtevima

Prikupljanje softverskih zahteva može da se izvede na efikasan i efektan način korišćenjem prethodno opisanih tehnika prikupljanja zahteva. Medjutim, softverka podrška ovom procesu kao i u svim drugim oblastima je poželjna i olakšava izvršavanje određenih zadataka.

1. Upravljanje verzijama i promenama. Za projekat se definiše osnova zahteva koja će biti ispunjena u datoj verziji. Čuvanje istorije promena koja se napravi za svaki zahtev omogućiće objašnjenje prethodnih odluka i eventulani povratak na prethodne verzije zahteva ako postoji potreba.
2. Smeštanje atributa zahteva. Poželjno je o svakom zahtevu smestiti različite informacije i atribute. Svako ko učestvuje u projektu mora imati uvid u ove atribute, a određene osobe i mogućnost njihovog ažuriranja. Softversko upravljanje ovim postupkom, automatski je obezbeđeno generisanje sistemskih atributa, kao što su datum kreiranja i broj verzije. Moguće je ubaciti i dodatne atribute različitih tipova. Definisanje dodatnih atributa kao što su autor, odgovorna osoba, status, prioritet, težina, trošak, i sl. dalje poboljšava proces praćenja zahteva.
3. Veza zahteva sa ostalim elementima sistema. Praćenje individulanih zahteva do ostalih sistemskih komponenti pomaže u osiguranju da razvojni tim nehotično ne previdi neki zahtev tokom implementacije.Mogu se definisati linkovi izmedju različitih vrsta zahteva i između zahteva u različitim podsistemima. Kada se analizira uticaj predložene promene na dati zahtev, link praćenja otkriva ostale elemente na koje promena može da utiče.
4. Praćenje statusa. Praćenje statusa svakog zahteva tokom razvoja doprinosi praćenju statusa celog projekta. Ako na primer, menadžer projekta zna da je 50% zahteva za sledeće izdanje implementirano i verifikovano, 30% implementirano, ali nije verifikovano i 20% nije ni implementirano, tada on ima dobar pogled na status projekta i mogućnost za preduzimanje odgovarajućih akcija.
5. Pregled podskupa zahteva. Ponekad postoji potreba da se uradi sortiranje ili filtriranje zahteva po odredjenom atributu, što je moguće uraditi ako su svi uneti sa kompletnim parametrima. Na primer, prikaz svih zahteva sa najvećim prioritetom.
6. Kontrola pristupa. Podrazumeva mogućnost postavljanja dozvola pristupa za pojedinca ili grupu korisnika. Pristup preko weba daje mogućnost deljenja informacija o zahtevima izmedju svih učesnika u razvoju ako se nalaze na geografski udaljenim lokacijama.
7. Komunikacija sa zainteresovanim učesnicima u razvoju. Većina alata za upravljanje zahtevima daje mogućnost automaskog obaveštavanja (npr. putem maila) određenih osoba o mogućim promenama u zahtevima ili bilo kojim drugim unosima.

Slika 2.

Alati za upravljanje zahtevima

U nastavku je dat širi spisak trenutno najzastupljenijih alata za upravljanje zahtevima. Pored naziva alata navedena je web adresa proizvođača na kojima se mogu videti detalji o proizvodima (sajtovi posećeni i aktivni na dan 14.08.2008.).

Tabela 1.

Neki od najzastupljenijih alata su IBM Rational RequisitePro i Telelogic DOORS, čiji je prozor prikazan na slici 3. Obratite pažnju na levi panel preko kojih se pristupa sekcijama za unos podataka o zahtevima, stekeholderima, scenarijima i dr.

Slika 3.Telelogic DOORS alat

Karakteristike alata za upravljanje zahtevima

Neke od karaktestitika koje treba da zadovoljava dobar alat za upravljanje zahtevima su:

• Import zahteva iz tekstualnih zapisa (Word i sl.)
• Mogućnost ubacivanja netekstulnih objekata u bazu (tabela, slika i sl.)
• Sinhronizacija tekstulanih SRS dokumenata sa sadržajem baze podataka
• Klasifikacija zahteva
• Podrška za grafički prikaz strukture
• Definisanje različitih atributa za različite tipove zahteva
• Postavljanje vrednosti atributa za pojedine zahteve
• Obaveštavanje učesnika na projektu o svim promenama
• Obezbeđivanje praćenja zahteva
• Podrška za tutorijale i primere projekata
• Mogućnost integrisanja sa ostalim alatima za testiranje, dizajn i dr.
• Definisanje korisnika i grupa korisnika i njihovih prava pristupa
• Izveštavanje o statusu
• Čuvanje istorije promena
• Pristup preko weba

U prilogu ove lekcije nalazi se interesantno istraživanje o mogućnostima i funkcionalnostima pojedinih alata za upravljanje zahtevima [2].

Reference

1. Karl E. Wiegers, Automating Requirements Management, www.processimpact.com, visited 14.08.2008.
2. INCOSE Requirements Management Tools Survey, http://www.incose.org, visited 14.08.2008.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

Ime Nick Email Title Sigurnosni kod

CommentText

• Automatizacija upravljanja zahtevima 1

• Automatizacija upravljanja zahtevima 2

• Automatizacija upravljanja zahtevima 3

• Automatizacija upravljanja zahtevima 4