Od džez pevača iz 1927. godine ton je sastavni deo svake video produkcije. Danas je prosto nezamislivo da film ili televizijska emisija budu bez tona. Nije više dovoljno da program koji gledamo prati zvuk koji je snimljen na licu mesta, savremeni gledalac želi kompleksnu zvučnu sliku koja će produbiti priču, uneti emocije i pojačati utisak vizuelne komponente.
Da bismo sve ovo ostvarili potrebna nam je kompleksna oprema koja može istovremeno da kontroliše više različitih zvučnih izvora i da manipuliše njihovim jačinama i prostornim rasporedom.
Već smo se upoznali sa video višekanalnom produkcijom u Adobe Premiere Programu. Audio produkcija u Adobe Premiere ne zaostaje nimalo za delom programa koji se bavi video produkcijom. Od početka samog projekta definišemo broj i vrstu audio kanala na kojima želimo da radimo.
Broj kanala je ograničen na 99 za svaku od tri kategorije: Mono, Stereo i 5.1, ali i taj broj je više nego dovoljan, pošto u standardnoj produkciji ukupno imamo od 3 do 5 kanala. Submix kanali su pomoćni kanali na koje možemo preusmeriti određen broj osnovnih kanala i tako sebi olakšati rad. Master kanal je kanal na kom je završni zvuk celokupnog projekta i na početku projekta, kada pravimo novu sekvencu, određujemo njegov karakter. U zavisnosti od toga šta je finalni proizvod našeg projekta biramo karakter master audio kanala. On može biti Mono, Stereo, 5.1 ili 16 kanalni miks. U Adobe Premiere programu možemo istovremeno na Timeline-u imati sva tri oblika zvuka, mono, stereo i 5.1.
Audio kanale na Timeline-u obrađujemo potpuno identično, u granicama karakteristike zvuka, kao i video kanale.
Osnovno pravilo kod određivanja koliko i kakvih audio kanala ćemo definisati jeste potreba za brojem različitih izvora zvuka. Ako imamo muziku i potrebu da tu muziku miksujemo sa drugom muzikom, moramo imati dva stereo kanala samo za muziku. Naracija je gotovo uvek mono, pošto se snima jednim mikrofonom, tako da nam treba i jedan kanal za naraciju. Sve što smo snimili kamerom, ono što je sinhrono sa slikom često puštamo da zvuk pređe u drugu scenu i tako ublaži prelaze, tako da i tu imamo potrebu za dva kanala itd. Analizom potreba dolazimo do željenog broja kanala.
Svi alati potpuno su primenjivi i na audio klipove na Timeline-u. Bilo da su linkovani sa video klipovima ili da su samostalni, audio klipovi podležu svim pravilima sinhronizacije na Timeline-u o kojima smo govorili. Ako sinhronizacija dozvoljava, desnim klikom miša na prazan prostor između audio klipova otvoriće nam se padajući meni sa funkcijom Ripple Delete, koja funkcioniše identično kao i u radu sa video klipovima.
Desnim klikom miša na audio klip otvara se padajući meni sa dve opcije značajne za rad sa audio signalima.
Prva je Edit Clip In Adobe Audition, i povezana je sa softverom za obradu zvuka koji je kompleksniji i prilagođen profesionalnom radu sa zvukom, a dolazi iz Adobe familije programa za audio-video produkciju. O načinu rada i funkcijama u Adobe Audition programu informišite se na kursu za učenje programa Adobe Audition CS 5.5.
Druga funkcija koja se često koristi je Audio Gain... Kojom se otvara novi prozor koji sadrži više podešavanja koja utiču na jačinu zvuka pojedinog klipa.
Decibel (db) je jedinica mere pojačanja. Sva pojačanja u produkciji audio materijala izražena su u decibelima. Ako signal povećamo za 6dB imamo utisak da smo taj signal pojačali za duplo. U zavisnosti kolika je jačina signala koji se nalazi na klipu, trudimo se da izvršimo pojačanje tako da svi klipovi u tom projektu, sa istim izvorom zvuka imaju istu jačinu. Ovo je potrebno da ne bi gledaoca dovodili u situaciju da konstantno mora da utišava i pojačava zvuk na svom televizoru.
U Audio Gain prozoru podešavamo jačinu (Gain) i to:
Na audio klipu na Timeline-u, kao i kod video klipova, imamo žutu liniju koja nam omogućava da postavljamo Keyframes za vrednost jačine zvuka. Pen alatom postavljamo keyframes i mišem određujemo njihove vrednosti. U padajućem meniju za vrednosti žute linije imamo dve funkcije Volume Level za jačinu i Bypass za isključivanje i uključivanje efekta podešavanja jačine.
Kada radimo sa Keyframe-ovima na Timeline-u automatski se oni beleže i možemo ih korigovati daleko preciznije, numerički i u Effect Controle Panelu.
Upotreba i rad sa Keyframes kod Audio klipova je potpuno identična radu sa Keyframes kod Video efekata.
Svi kanali koje imamo na Timeline-u u grafičkom obliku vidimo i u posebnom Audio Mixer Panelu koji nam omogućava profesionalan i precizan rad sa dva osnovna elementa audio signala. Jačinom zvuka ili Volume i prostornimm rasporedom zvuka ili Left/Right Balance. Svaki Audio kanal je definisan vertikalnim elmentima koji su isti za audio signale istog karaktera ili slični za mono i stereo.
Sa desne strane Audio Mixer Panela nalazi se Master potenciometar, kojim regulišemo ukupnu zbirnu jačinu svih audio kanala u projektu.
Mute Track i Solo Track su funkcije koje u procesu montaže omogućavaju da bolje čujemo samo pojedine ili grupe kanala i da na taj način uradimo precizniji balans nivoa zvukova na njima. Upotreba funkcije Enable track for recording biće kasnije detaljnije objašnjena, ukratko ova funkcija omogućava da na ulazu tog kanala imamo audio signal koji ulazi u hardverski deo računara na kom radimo.
U donjem levom uglu su komande za navigaciju i preslušavanje sadržaja Timeline-na iz Audio Mixer Panela.
Odmah ispod imena kanala nalazi se izbor automatizacije na kanalu koji nam omogućava da, dok slušamo i korigujemo parametre jačine zvuka klipa i prostornog raspreda zvučnih elemenata, automatski memorišemo novopostavljene vrednosti.
U zavisnosti od izbora metode imamo pet mogućnosti
Da bismo pratili ove promene moramo podesiti Tmeline još po nekoliko parametara. Prvo moramo aktivirati iz padajućeg menije za Keyframes setings opciju Show Track Keyframes.
Zatim za svaki kanal izabrati željenu opciju parametra. Iz padajućeg menija na početku svakog kanala imao dve opcije: Track (kanal) i Panner (prostorni odnos).
U Track opciji imamo Volume (jačinu) i Mute (zvuk ugašen ili upaljen), dok u opciji Panner (u zavisnosti od tipa audio kanala) imamo mono ili stereo Pan ili Balance.
Pošto smo podesili sve parametre i izabrali oblik automatizacije, možemo preslušati sekvencu i u toku preslušavanja reglerima vršiti podešavanja jačine zvuka i balansa kanala levo/desno. Ovaj proces možemo ponavljati dok u potpunosti ne budemo zadovoljni zvučnom slikom našeg projekta.
Na Audio Mixer Panelu, baš kao i na profesionalnim miksetama, imamo i mogućnost da dodamo efekte i pošaljemo (Send) signal na posebno određene audio kanale koji kreiraju drugačije odnose u zvučnoj slici finalnog filma. Zašto imamo potrebu za različitim kombinacijama u tonu? Najčešći slučaj je potreba za finalnim proizvodom na više jezika. Zvučna slika efekata, prirodnih zvukova koji su snimljeni sa slikom i sagovornika ostaje ista, ali naracija može biti na više jezika i na taj način olakšava se posao montažeru koji će samo finalnom proizvodu odrediti drugi zbirni audio kanal kao glavni kanal.
Ikona trouglića otvara Effects and Sends
O audio efektima biće više reči u narednoj lekciji. U zavisnosti od potreba za korekcijom zvuka na nekom kanalu, možemo i u Audio Mixer Panelu dodeliti određeni efekat.
Razlika u primeni audio efekata je u tome što kod podešavanja efekta u Audio Mixer Panelu efekat primenjujemo na ceo kanal, dok je češća praksa da se efekat primenjuje na pojedinačnom klipu.
Destinacije na koje možemo poslati signal izabranog kanala biramo u padajućem meniju u zavisnosti od potreba projekta i prikazan je na slici dole.