Kada govorimo o apsentizmu u našim organizacijama, analiziraćemo ovaj fenomen u JP PTT saobraćaj ''Srbija'' koje se smatra brendiranom organizacijom bližeg i daljeg okruženja.

Strategijska misao menadžmenta ove organizacije zasnovana je na izgradnji brendiranih veza sa klijentima, odnosno korisnicima raznovrsnih usluga. Ta brendiranost zasniva se na sledećim principima:

·         Mi smo lider:

·         Naši klijenti su nam najvažniji;

·         Naši ljudski resursi su najbolji;

·         Mi menjamo stvari.

Da bi ovi principi bili trajni model ponašanja, nužno je apsentizam svesti na razumnu i krajnje prihvatljivu meru kako bi se približili proseku apsentizma razvijenih društava (vidi fusnotu 4 i 5).

Godišnji apsentizam u ovoj organizaciji i gubici fonda radnog vremena iskazuju se kroz 13 osnova, a što ilustruje:

Izvor: Direkcija za kadrove JP PTT saobraćaj ''Srbija''

Redni br.

Vrste izostanka sa posla

1.

Godišnji odmori

2.

Državni praznici

3.

Verski praznici

4.

Plaćeno odsustvo

5.

Bolovanje do 30 dana

6.

Bolovanje preko 30 dana

7.

Porodiljsko bolovanje

8.

Vojni rok

9.

Suspenzija po raznim osnovama

10.

Neplaćeno odsustvo

11.

Istupni rok

12.

Povreda na radu

13.

Samovoljni apsentizam.

Tabela 1. Osnove apsentizma u JP PTT saobraćaj ''Srbija''

Sve navedene osnove apsentizma možemo svesti na dve osnovne grupe: 1) opravdani ili prinudni i  2) neopravdani ili samovoljni. Opravdani odnosno prinudni apsentizam odnosi se na:

·         godišnje odmore;

·         državne praznike;

·         verske praznike;

·         plaćeno odsustvo;

·         bolovanje do 30 dana;

·         bolovanje preko 30 dana;

·         porodiljsko bolovanje;

·         vojni rok;

·         suspenzija;

·         neplaćno odsustvo;

·         istupni rok; 

·         povrede na radu.

Dok se neopravdani odnosno samovoljni apsentizam odnosi na volju zaposlenog da ne radi odnosno ne dodje na posao u organizaciju. U ovu vrstu apsentizma spadaju i razni oblici javnih protesta, demonstracija, štrajkova, zakašnjenja na posao, uključujući i najteži vid javnog protesta  ''štrajk glađu''.

Dakle, zajedničko i za jedan i za drugi vid apsentizma je volja, s tim što je kod opravdanog odnosno prinudnog apsentizma ona usmerena na razvijanje i održavanje motivacije radi postizanja odredjenog cilja vezano za čovekovu radnu aktivnost. Medjutim, kod neopravdanog odnosno samovoljnog apsentizama, takođe je prisutna motivacija, ali ona koja obustavlja čovekovu radnu aktivnost, jednom rečju dominira tzv. demotivacija za radom i dolaskom na posao u organizaciju.

Obe vrste apsentizma, odnosno njihove vrste obično se razmatraju zajedno, kao gubitak ukupnog fonda radnih časova, odnosno radnih dana za odredjeni period (mesec, tromesečje, godinu i sl.). Mi ćemo se poslužiti analizom gubitka  ukupnog fonda radnih časova za 2005. godinu, prikazano kroz radne dane a što ilustruje:

Izvor: Direkcija za kadrove JP PTT saobraćaj ''Srbija''

Red. br.

Osnove apsentizma

Izgubljeni dani

1.

Godišnji odmori

438.619

2.

Državni praznik

87.294

3.

Verski praznik

44.311

4.

Plaćeno odsustvo

13.150

5.

Bolovanje do 30 dana

97.934

6.

Bolovanje preko 30 dana

87.968

7.

Porodiljsko bolovanje

79.949

8.

Vojni rok

508

9.

Suspenzija

674

10.

Neplaćeno odsustvo

318

11.

Istupni rok

1.240

12.

Povreda na radu

4.534

13.

Samovoljni apsentizam

1.131

14.

UKUPNO:

857.630

Tabela 2. Izgubljeni fond radnih dana u 2005. godine.

Bez pretenzije da osvetaljavamo sve faktore apsentizma u Javnom preduzeću PTT saobraćaj ''Srbija'', zadržaćemo se isključivo na stručnoj spremi odnosno nivou kvalifikacije iz koje se vidi da nivo kvalifikacije stoji u direktnoj korelaciji sa apsentizmom zaposlenih, a što ilustruje:


Izvor: Direkcija za kadrove

Red.

br.

Nivo kvalifikacije

Apsentizam.

NSS

PKV

KV

SSS

VKV

VŠS

VSS

1.

God. odmor

11.436

49.138

61.071

213.772

19.328

46.483

37.391

2.

Držav. praznici

2.266

9.708

12.627

42.590

3.784

9.251

7.068

3.

Verski praznici

1.166

4.710

6.097

22.178

1.841

4.863

3.456

4.

Plaćeno odsustvo

250

1.039

1.690

5.910

643

1.657

1.961

5.

Bol. do 30 dana

3.464

12.652

12.721

48.689

4.020

9.494

6.894

6.

Bol. preko 30 dana

3.670

14.130

12.121

39.814

4.237

9.021

4.975

7.

Porodiljsko bolov

208

724

2.157

47.226

796

16.586

12.252

8.

Vojni rok

0

0

99

399

0

10

0

9.

Suspenzija

69

21

29

414

59

51

31

10.

Neplaćeno odsus.

0

42

22

194

4

51

5

11.

Istupni rok

27

564

106

282

41

220

0

12.

Povreda na radu

252

621

1.225

1.670

137

370

259

13.

Samovolj. apsent

31

113

713

225

37

5

7

14.

SVEGA:

22.839

93.462

110.678

423.363

34.927

98.062

74.299

15.

UKUPNO:

Izgubljenih dana                                                          857.630

Tabela 3. Apsentizam po osnovu stručne spreme

Analizirajući navedenu tabelu uočavamo da je apsentizam po osnovu plaćenog odsustva daleko izraženiji kod zaposlenih sa većim stepenom stručne spreme. Medjutim, kada je reč o apsentizmu zbog povreda na radu on je daleko veći kod zaposlenih sa nižim stepenom kvalifikacije, što se donekle objašnjava predrasudama da su zaposleni sa nižim stepenom stručnosti ''prirodno predodredjeni'' da obavljaju rizične i opasne poslove, poslove sa ''posebnim uslovima rada'', koji često narušavaju njihov fizički i psihički integritet. Ovom treba dodati i činjenicu da je apsentizam po osnovu istupnosti iz organizacije upravo najizraženiji kod zaposlenih sa nižim stepenom kvalifikacije, što se često objašnjava brojnim razlozima - otežanom komunikacijom sa organizacijom, skromnim razvojem karijere, nemogućnosti pronalaska svog identiteta u njoj i slično.

Iz tabele se dalje uočava da su po svim osnovama apstinencije, (osim istupnog roka i samovoljnog apsentizma) najizraženiji apstinenti sa srednjom stručnom spremom, što je donekle i razumljivo ako se ima na umu činjenica da je za taj stepen stručna sprema najbrojnija i obuhvata oko 40% od ukupnog broja  zaposlenih. Ovome treba dodati i činjenicu da su u okviru srednje sručne spreme daleko brojnije žene u odnosu na muškarce, koje po prirodi svojih obaveza daleko više apstiniraju u odnosu na muškarce.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Apsentizam u organizacijama Srbije 1
  • Apsentizam u organizacijama Srbije 2
  • Apsentizam u organizacijama Srbije 3