Kada govorimo o apsentizmu u našim organizacijama, analiziraćemo ovaj fenomen u JP PTT saobraćaj ''Srbija'' koje se smatra brendiranom organizacijom bližeg i daljeg okruženja.

Strategijska misao menadžmenta ove organizacije zasnovana je na izgradnji brendiranih veza sa klijentima, odnosno korisnicima raznovrsnih usluga. Ta brendiranost zasniva se na sledećim principima:

·         Mi smo lider:

·         Naši klijenti su nam najvažniji;

·         Naši ljudski resursi su najbolji;

·         Mi menjamo stvari.

Da bi ovi principi bili trajni model ponašanja, nužno je apsentizam svesti na razumnu i krajnje prihvatljivu meru kako bi se približili proseku apsentizma razvijenih društava (vidi fusnotu 4 i 5).

Godišnji apsentizam u ovoj organizaciji i gubici fonda radnog vremena iskazuju se kroz 13 osnova, a što ilustruje:

Izvor: Direkcija za kadrove JP PTT saobraćaj ''Srbija''

Tabela 1. Osnove apsentizma u JP PTT saobraćaj ''Srbija''

Sve navedene osnove apsentizma možemo svesti na dve osnovne grupe: 1) opravdani ili prinudni i  2) neopravdani ili samovoljni. Opravdani odnosno prinudni apsentizam odnosi se na:

·         godišnje odmore;

·         državne praznike;

·         verske praznike;

·         plaćeno odsustvo;

·         bolovanje do 30 dana;

·         bolovanje preko 30 dana;

·         porodiljsko bolovanje;

·         vojni rok;

·         suspenzija;

·         neplaćno odsustvo;

·         istupni rok; 

·         povrede na radu.

Dok se neopravdani odnosno samovoljni apsentizam odnosi na volju zaposlenog da ne radi odnosno ne dodje na posao u organizaciju. U ovu vrstu apsentizma spadaju i razni oblici javnih protesta, demonstracija, štrajkova, zakašnjenja na posao, uključujući i najteži vid javnog protesta  ''štrajk glađu''.

Dakle, zajedničko i za jedan i za drugi vid apsentizma je volja, s tim što je kod opravdanog odnosno prinudnog apsentizma ona usmerena na razvijanje i održavanje motivacije radi postizanja odredjenog cilja vezano za čovekovu radnu aktivnost. Medjutim, kod neopravdanog odnosno samovoljnog apsentizama, takođe je prisutna motivacija, ali ona koja obustavlja čovekovu radnu aktivnost, jednom rečju dominira tzv. demotivacija za radom i dolaskom na posao u organizaciju.

Obe vrste apsentizma, odnosno njihove vrste obično se razmatraju zajedno, kao gubitak ukupnog fonda radnih časova, odnosno radnih dana za odredjeni period (mesec, tromesečje, godinu i sl.). Mi ćemo se poslužiti analizom gubitka  ukupnog fonda radnih časova za 2005. godinu, prikazano kroz radne dane a što ilustruje:

Izvor: Direkcija za kadrove JP PTT saobraćaj ''Srbija''

Tabela 2. Izgubljeni fond radnih dana u 2005. godine.

Bez pretenzije da osvetaljavamo sve faktore apsentizma u Javnom preduzeću PTT saobraćaj ''Srbija'', zadržaćemo se isključivo na stručnoj spremi odnosno nivou kvalifikacije iz koje se vidi da nivo kvalifikacije stoji u direktnoj korelaciji sa apsentizmom zaposlenih, a što ilustruje:

Izvor: Direkcija za kadrove

Tabela 3. Apsentizam po osnovu stručne spreme

Analizirajući navedenu tabelu uočavamo da je apsentizam po osnovu plaćenog odsustva daleko izraženiji kod zaposlenih sa većim stepenom stručne spreme. Medjutim, kada je reč o apsentizmu zbog povreda na radu on je daleko veći kod zaposlenih sa nižim stepenom kvalifikacije, što se donekle objašnjava predrasudama da su zaposleni sa nižim stepenom stručnosti ''prirodno predodredjeni'' da obavljaju rizične i opasne poslove, poslove sa ''posebnim uslovima rada'', koji često narušavaju njihov fizički i psihički integritet. Ovom treba dodati i činjenicu da je apsentizam po osnovu istupnosti iz organizacije upravo najizraženiji kod zaposlenih sa nižim stepenom kvalifikacije, što se često objašnjava brojnim razlozima - otežanom komunikacijom sa organizacijom, skromnim razvojem karijere, nemogućnosti pronalaska svog identiteta u njoj i slično.

Iz tabele se dalje uočava da su po svim osnovama apstinencije, (osim istupnog roka i samovoljnog apsentizma) najizraženiji apstinenti sa srednjom stručnom spremom, što je donekle i razumljivo ako se ima na umu činjenica da je za taj stepen stručna sprema najbrojnija i obuhvata oko 40% od ukupnog broja  zaposlenih. Ovome treba dodati i činjenicu da su u okviru srednje sručne spreme daleko brojnije žene u odnosu na muškarce, koje po prirodi svojih obaveza daleko više apstiniraju u odnosu na muškarce.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

Ime Nick Email Title Sigurnosni kod

CommentText

• Apsentizam u organizacijama Srbije 1

• Apsentizam u organizacijama Srbije 2

• Apsentizam u organizacijama Srbije 3