ARP (Address Resolution Protocol) protokol definiše metode nalaženja fizičke adrese, MAC adrese, korisnika na osnovu poznate mrežne adrese, IP adrese. Da bi se razumeo ARP protokol neophodno je poznavanje odnosa između MAC i IP adresa. Shodno tome, da još jednom ponovimo šta je fizička adresa. Fizička adresa je MAC adresa mrežnog adaptera. To je 48-bitna adresa koju proizvođač hardvera konfiguriše pri proizvodnji mrežnog adaptera a na osnovu dodeljenog adresnog opsega tom proizvođaču. IP adresa je 32-bitna logička adresa koja se manuelno konfiguriše svakom hostu (u TCP/IP mrežama). Postoji i opcija automatske dodele IP adresa korišćenjem DHCP servera odnosno servisa. Za IP adrese takođe važi pravilo da se svakom hostu dodeljuje različita IP adresa, tj. da ne mogu postojati dve iste IP adrese na mreži.

Jedan od osnovnih problema adresiranja u računarskim mrežama je kako saznati MAC adresu nekog mrežnog adaptera. Ako pođemo od pretpostavke da nam je poznata IP adresa računara kome šaljemo nešto onda na scenu stupa ARP protokol. Funkcija ARP-a je da se na osnovu poznate IP adrese sazna MAC adresa nekog mrežnog adaptera, mrežni adapter nekog računara ili mrežni adapter nekog rutera.

Naime, ako se podatak šalje direktno udaljenom računaru to se naziva direktna isporuka paketa. U slučaju da se podatak šalje preko nekog rutera onda je u pitanju indirektna isporuka paketa. U prvom slučaju se razrešava MAC adresa mrežnog adaptera destinacionog računara dok se kod indirektne isporuke paketa razrešava MAC adresa mrežnog adaptera nekog rutera.

Da bismo saznali MAC adresu nekog mrežnog adaptera mora nam prvo biti poznata njegova IP adresa, kao što smo već napomenuli. Ali šta u slučaju kada nam nije poznata ni IP adresa? Kako saznati IP adresu nekog hosta? Pa ako nam je poznato ime hosta za koji želimo da saznamo IP, a kasnije i MAC adresu, možemo koristiti servise koji razrešavaju imena u IP adrese. Na Internetu je to DNS servis dok u lokalnim mrežama to može biti DNS ili WINS servis. Sada ćemo opisati proceduru kako radi ARP protokol. ARP ima jedan deo radne memorije koji se naziva ARP CACHE u kome se nalaze već razrešeni podaci o postojećim IP adresama i njima adekvatnim MAC adresama, tako da čim Windows ili neki TCP/IP host razreši neko ime u adresu on to smešta u ARP CACHE. Cache je memorija u kojoj podatak ne traje dugo odnosno privremenog je karaktera po svojoj nameni. Po defaultu Windows u ARP cache-u čuva podatke u trajanju od minimalno 2 do maksimalno 10 minuta. Šta znači minimalno dva minuta? To znači da koju god IP adresu razrešite u MAC adresu ona će se čuvati u ARP kešu dva minuta. Ako u toku prva dva minuta života u ARP kešu tog podatka zatražite još jednom razrešavanje iste IP adrese tada se produžava vreme života podatka na deset minuta. Nakon toga se obavezno briše jer se može desiti da usled promene IP adrese nekog mrežnog adaptera podaci u ARP kešu nekog računara nisu ažurirani zbog čega može doći do problema u komunikaciji. Generalno postoji dva tipa keša, dinamički i statički. Dinamički keš je vrsta keša koju Windows automatski ažurira dok se pod statičkim kešom podrazumevaju manuelni unosi u ARP keš. Važno je napomenuti da će statički keš biti aktivan sve do prvog restarta računara kada će biti obrisan.

U slučaju da IP adresa nije razrešena u MAC adresu to nešto se neće nalaziti u kešu ARP-a. Tada se primenjuje procedura predviđena za takve situacije a to je broadcast. Dakle ARP protokol tri puta emituje na mrežu pitanje: „Neka se javi mrežni adapter sa tom i tom IP adresom i koja mu je MAC adresa“. Ako je mrežni adapter koji je vlasnik tražene IP adrese on-line, dužan je po standardu da se javi, odnosno da pošalje odgovor na ARP zahtev. Pri tome oba računara uzajamno saznaju IP i MAC adrese jednog drugog.

Važno je još napomenuti da postoje inverzni ARP i reverzni ARP. Inverzni ARP ili Inverse Address Resolution Protocol poznat kao InARP  čija je osnovna uloga razrešavanje Layer 3 adresa u Layer 2 adrese. Više reči o Layer 2 i Layer 3 ( misli se na OSI referentni protokol model) će biti u nastavku kursa. Najčešće se primenjuje u WAN mrežama gde se koriste FrameRelay i ATM tehnologije. InARP je u stvari implementiran kao dodatak ARP protokolu. Reverzni ARP ili Reverse Address Resolution Protocol poznat kao RARP je metoda razrešavanja Layer 2 adresa u Layer 3 adrese, odnosno on na osnovu MAC adrese saznaje IP adresu.

Primer rada sa ARP protokolom je dat na multimedijalnom snimku pod nazivom ARP. U nastavku su dati neki od argumenata ARP protokola:

• -a   Argument sa kojim se očitava postojeći ARP keš
• -g   Isto kao i prethodni argument
• -v   Argument za rad sa detaljnijim prikazom
• -d   Argument za brisanje unosa iz keša (ako se koristi znak * briše se ceo keš)
• -s   Argument za dodavanje unosa u keš