Zaštita računara

Kada govorimo o zaštiti računara postoji više načina na koji se ova oblast može posmatrati. Pre svega, potrebno je posvetiti pažnju fizičkom obezbeđenju računara gde se misli na obezbeđenje od neovlašćenog pristupa tom računaru tj. pristupu određenoj prostoriji ili zgradi u kojoj se nalazi računar. Pod tim podrazumevamo i zaštitu od krađe, kao i vandalizma ili sabotaže. Na kraju je neophodno obezbediti i izolovati kablove, kako napajanja tako i mrežne kablove. Zatim, računar treba obezbediti od raznih fizičkih oštećenja kao što su požar, poplava, pregrevanje ili električni udari. Takođe, veoma je važno obezbediti ispravan i nesmetan rad u ekstremnim uslovima kao što su, na primer, visoke temperature. Osim toga, na važnim mestima, npr. u bolnicama, neophodni su i agregati za nezavisno i nesmetano napajanje. Potrebno je u svakom trenutku imati rezervne delove nekih kritičnih tačaka računara, kako bi se mogući kvar na računaru otklonio u što kraćem roku. I na kraju vrlo je važno imati i stručno osoblje koje upravlja celim procesom i radi na računarima.

Zaštita podataka

Zaštita podataka je tema koja danas postaje sve značajnija usled sve bržeg tehnološkog razvoja i sve većeg broja faktora koji doprinose sve većoj potrebi za zaštitom podataka. Nekada je u firmama bilo mnogo manje računara te je i njihova zaštita bila mnogo jednostavnija, dok danas u većim firmama postoji i više stotina računara sa različitim namenama i softverima te je njihova zaštita u mnogome složenija i teža. Sam Internet predstavlja opasnost kako za podatke na Internetu, tako i za upade putem Interneta. Tu je zatim još i zaštita od spoljnih i unutrašnjih upada, zaštita od neovlašćenog pristupa, zaštita od pada sistema, kao i zaštita od elementarnih nepogoda.

Gubitak podataka

Koji su najčešći uzroci gubitka podataka? Najvećim delom to su greške korisnika, odnosno zaposlenih. Ljudski faktor je gotovo presudan po ovom pitanju, jer su računari ipak mnogo savršeniji i retko sami naprave grešku za razliku od čoveka. Zatim tu su i virusi, neovlašćen pristup, nestanak napajanja, loš backup i sl. Na greške koje učini korisnik može se uticati tj. broj grešaka i gubitak podataka se može smanjiti. Kako? Pre svega većom koncentracijom korisnika, recimo pravljenjem pauza svakih 15-tak minuta. Zatim, boljim radnim navikama kao što su češće pravljenje backup-a, odnosno rezervnih kopija. I naravno, boljom obučenošću korisnika može se drastično smanjiti broj grešaka. Posebno treba voditi računa o greškama prilikom snimanja podataka kao i prilikom brisanja i kopiranja, jer su nekada netačni podaci isto što i izgubljeni. Međutim, i ovaj problem se lako prevazilazi pravljenjem kopija, odnosno backup-a fajlova i dokumenata.

Napajanje

Na gubitke podataka uzrokovane napajanjem korisnik ne može da utiče, ali može da se zaštiti pravljenjem čestih backup-ova i rezervnim napajanjem, kao što je UPS. Neki od termina koji su vezani za probleme sa napajanjem su:

  • power failure, predstavlja potpuni gubitak napajanja kompjuterskog sistema na koji korisnik ne može da utiče. Svi podaci koji se u trenutku nestanka napajanja nalaze u radnoj memoriji su izgubljeni. Podaci koji su na hard disku biće sačuvani ukoliko nije došlo do oštećenja samog hard diska, što zavisi od vrste i uzroka nestanke napajanja.
  • power spike, je termin koji označava vrlo kratki porast napona, odnosno prenapon u trajanju par milisekundi i koji može dovesti do oštećenja računara.
  • power surge, je termin koji označava mnogo duži porast napajanja i koji najverovatnije dovodi do oštećenja računara.

Najbolja zaštita od nestanka napajanja i raznih pojava nestabilnog napona je korišćenje UPS-a. Postoji više vrsta UPS-eva, ali generalno gledano svaki sadrži bateriju koja omogućava rad računara nekoliko minuta po nestanku napajanja. Svi važniji računari kao što su npr. serveri trebalo bi da poseduju UPS kao zaštitu. Snaga i kvalitet pri izboru UPS-a određuje se prema značaju i snazi računara koji se štiti. Svaki jači UPS uređaji su mnogo skuplji. Prosečni UPS uređaj omogućava korisniku da u slučaju nestanka struje snimi svoje podatke na kojima je u tom trenutku radio i da bez posledica ugasi računar.

Backup

Najbolji način zaštite od gubitka podataka je redovno pravljenje backup-a. Backup podataka predstavlja pravljenje kopije fajlova, sadržaja hard diska ili dela sadržaja hard diska, na nekim medijima sa kojih se podaci mogu ponovo restaurirati odnosno povratiti. Pre samog backup-a potrebno je izvršiti određene radnje kao pripremu za backup. Treba prvo izvršiti izbor medija na kome će se vršiti backup, npr. CD, DVD, hard disk i sl. Treba izabrati softver iz kojeg će se vršiti backup kao i odrediti dinamiku pravljenja backup-a. Takođe, pre pravljenja samog backup-a treba podatke proveriti odnosno skenirati na viruse. Nakon izvršenog backup-a poželjno je proveriti ispravnost backup-ovanih podataka.

Ono što je još važno je proveriti način imenovanja fajlova jer u nekim varijantama backup softver neće dopustiti prolaz imena koja nisu Windows kompatibilna. Treba poštovati konvenciju o imenovanju fajlova, i treba izbegavati korišćenje specijalnih znaka kao i ćiriličnih i latiničnih slova u imenima fajlova. Treba i pravilno organizovati podatke na hard disku tj. ne dozvoliti da se više sadržaja povezanih međusobno nalazi razbacano u više različitih foldera na disku.

Imenovanje fajlova

Na slici je prikazana tabela, koja se odnosi na konvenciju o imenovanja fajlova i foldera i koja prikazuje šta je od znakova i ključnih reči dozvoljeno u kom sistemu, a šta nije. Po kolonama su predstavljeni operativni sistemi DOS i Windows 3.11, Windows 95,98,ME,2000,NT,XP zatim Mac OS i UNIX odnosno Linux. Po redovima su prikazane određene konvencije kao što su maksimalna dužina imena fajla, da li su dozvoljena prazna mesta ili nisu, da li su dozvoljeni brojevi, koji karakteri kao i koja imena nisu dozvoljeni, i da li je sistem case sensitive ili nije tj. da li pravi razliku između malih i velikih slova u imenu fajla ili ne.

Backup se može izvršiti na različiti broj medija kao, npr. na isti hard disk, na drugi hard disk uređaj, na neki od deljenih uređaja u mrežama, na floppy disk, zip disk, CD-R ili CD-RW ili na DVD. Takođe, moguće je backup napraviti i na magnetnim trakama, koje su se ranije koristile.

Kako odrediti na koji medij praviti backup? Izbor zavisi od veličine sadržaja za backup, važnosti sadržaja backup-a, brzine formiranja backup-a, stepena pouzdanosti medija koji se koristi za backup, kao i vremenskog trajanja backup-a. Dobar backup uvek podrazumeva smeštanje na drugi medijum od originalnog, drugim rečima nije poželjno praviti backup na isti medij na kome su i originalni podaci.

Poređenje backup medija

Data tabela prikazuje prednosti i mane kao i troškove za pojedine backup medije. Na primer hard disk ima prednost što mu je veliki kapacitet, dok je nedostatak mogućnost otkaza uređaja. Takođe, i cena je prilično visoka u odnosu na ostale medije. Floppy diskovi su nepouzdani i malog kapaciteta, dok im je cena veoma niska. Zip diskovi su velikog kapaciteta, ali im je cena visoka i retko su u upotrebi. CD-RW je danas dobar izbor za backup jer je pouzdan, ima dovoljan kapacitet, nisku cenu, ali ipak kapacitet nije dovoljan da pokrije čitav hard disk. DVD kao i CD je visoko pouzdan i ima mnogo veći kapacitet, ali zato je i najskuplji  medij kao i sam DVD uređaj. Trake su visokog kapaciteta, reda GB, ali su manje pouzdani od optičkih medija i zato nisu u velikoj upotrebi. I na kraju tu je papir kao vid backup-a, kao nedigitalni oblik informacije, čija je prednost jeftina cena.

Softver za kreiranje backup-a

Postoji veliki broj programa koji služe za kreiranje backup-a, gde je većina u sklopu sistemskih alata kao što je Windows BackUp, ili se može koristiti običan fajl menadžer program, kao što su Windows Explorer ili Commander, koji će omogućiti pravljenje backup-a običnim kopiranjem.

Windows XP backup

Putanja do ovog programa je Start/Programs/Accessories/SystemTools/Backup. Obično se prilikom podizanja ovog programa otvara wizard, kao na slici desno, ali ga je moguće isključiti kako bi se pojavio prozor, kao na slici sa leve strane. Wizard zahteva izbor fajlova koji se backupuju, izbor medija za backup, nakon čega je moguće izvršiti backup. Takođe, postoji mogućnost zadavanja vremenskog intervala u kome će se automatski praviti backup, npr. svakih 7 dana, što je posebno pogodno za poslovne primene.

Vrste backup-a

Postoje tri načina pravljenja backup-a:

  • Full backup je potpuni backup, odnosno, backup kompletnog hard diska. Ovo je ujedno i najsigurniji način backup-a, ali i traje najduže pri čemu je računar neupotrebljiv za vreme pravljenja backup-a.
  • Differential backup ili parcijalni backup je backup samo onih fajlova koji su menjani od trenutka poslednjeg full backup-a. Priprema ovde može biti veoma složena, ali zato sam backup zahteva manje vremena. U ovom slučaju restore tj. vraćanje podataka može biti komplikovano.
  • Incremental backup ili inkrementalni backup je backup samo onih fajlova koji su menjani od trenutka bilo kojeg poslednjeg backup-a. Pod tim se podrazumeva i full i differential backup. Ovo je najkraći backup, ali je i najsloženiji restore.

Frekvencija kreiranja backup-a

Od presudnog značaja na učestalost kreiranja backup-a je važnost podataka koji se čuvaju. To mogu biti razni podaci o finansijskom poslovanju, softverski projekti, podaci u bazama podataka i razna ostala važna dokumenta. Backup je najbolje praviti u jednakim vremenskim razmacima,  recimo dnevno, sedmično, mesečno itd.

 

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Zaštita podataka 1
  • Zaštita podataka 2
  • Zaštita podataka 3