Sada, kada ste naučili o različitim stavkama koje se mogu naći u kompjuteru, hajde da govorimo o raznim ulazima i kablovima koji se kod računara koriste. Ulaz je opšte ime za svaki priključak na računaru u koji se može uključiti kabl. Kabl je prost način za povezivanje perifernog ili nekog drugog uređaja s kompjuterom pomoću brojnih bakarnih ili vlaknasto-optičkih provodnika unutar običnog omota ili futrole. Kablovi obično povezuju dva ulaza, jedan na računaru, a drugi na nekom drugom uređaju.
Pogledajmo ukratko neke od različitih stilova ulaznih priključaka kao i tipova kablova i perifernih ulaza. Počećemo posmatranjem tipova perifernih ulaznih priključaka.
Kompjuterski ulazi su interfejsi koji dozvoljavaju drugim uređajima da se povežu s kompjuterom. Njihov izgled je veoma raznovrstan u zavisnosti od njihove funkcije. U ovom odeljku ćemo istražiti sledeće vrste perifernih ulaza:
D-sub priključci, tokom dugo godina najuobičajeniji tip priključka koji se mogao naći u računarima, uglavnom su obeleženi oznakom DXn, gde je slovo X zamenjeno slovima od A do E, i koja se odnose na veličinu priključka, a slovo n zamenjeno brojem pinova i utičnica u priključku. D-sub priključci su obično trapezastog oblika, kako se može videti na slici 6.8. Dobra stvar kod ovih priključaka je to što je samo jedan položaj moguć. Ako pokušate da ih uključite naopako ili da muški priključak priključite u još jedan muški priključak, prosto nećete moći, konekcija se ne može ostvariti. Tabela 16.1 prikazuje listu poznatih D-sub ulaza i priključaka kao i njihove najuobičajenije primene.
Tabela 16.1 - Uobičajeni D-sub priključci
Slika 16.2 - D-sub konektori
RJ (Registered Jack) priključci se najčešće koriste u telekomunikacionim tehnologijama. Slika 16.3 prikazuje dva najčešća primera RJ ulaza: RJ-11 i RJ-45. RJ-11 priključci se najčešće koriste u telefonskim povezivanjima; vaš kućni telefonski priključak je verovatno RJ-11. RJ-45 priključci, s druge strane, se najčešće nalaze na Eternet (Ethernet) mrežama koje koriste ukrštene parne kablove. Iako je RJ-45 široko prihvaćen opis za veće priključke, to nije tačno. Opšte uzevši, oni su 8-pinski modularni priključci. Obratite pažnju na razliku u veličini. Kao što možete videti, RJ priključci su tipično četvrtasti s brojnim zlatnim kontaktima na vrhu (ravne) strane. Mali jezičak za zaključavanje na dnu sprečava priključak i kabl da otpadnu ili da budu slučajno izvučeni iz utikača.
Slika 16.3 - RJ11 i RJ45 priključci
Još neke druge vrste ulaza se koriste kod današnjih računara. Ovi ulazi podrazumevaju sledeće:
Univerzalna serijska magistrala (USB)
Većina računara napravljenih posle 1997. imaju jedan ili više pljosnatih ulaza na mestu jednog DE9M serijskog ulaza. Ovi ulazi zovu se USB (univerzalna serijska magistrala) ulazi i koriste se za povezivanje brojnih (do 127) perifernih uređaja na jedan kompjuter kroz jedan ulaz (i upotrebu višeulaznih perifernih utičnica (hub-ova). USB verzije 1.1 podržavao je brzine prenosa podataka do 12Mbps (1.5MBps). Najnovija verzija, USB 2.0, podržava transfere čak do 480 Mbps (60 MBps). Slika 7.0 prikazuje primer skupa USB ulaza tipa A. Zbog USB-ove veće brzine prenosa, prilagodljivosti i lakoće korišćenja, većina uređaja koji su u prošlosti koristili serijske interfejse sada dolaze sa USB interfejsima. Retkost je videti skorije predstavljenu računarsku alatku sa standardnim serijskim interfejs kablom. Na primer, PC kamere (poput Logitech QuickCam-a) su se nekad pravile sa standardnim serijskim interfejsima. Danas ih možete kupiti samo sa USB interfejsima.
Slika 16.4 - USB ulazi
IEEE 1394 (FireWire)
U poslednje vreme jedna vrsta ulaza se polako uvlači u glavne tokove i sve se češće viđa na stonim računarima. Ovaj ulaz se zove IEEE 1394 (Slika 16.5), poznatiji kao FireWire (izgovara se Fajervajer). Svoju popularnost duguje jednostavnosti pri korišćenju kao i velikoj brzini od 400MBps. Originalno razvijen od strane kompanije Apple, standardizovan je 1995. godine kao IEEE 1394. Najčešće se koristi kao način za prenošenje digitalnog video zapisa u računar kako bi se obrađivao alatkama za digitalnu video i audio obradu.
Slika 16.5 - IEEE 1394 ulazi
Infracrveni
Sve više ljudi je nezadovoljno činjenicom da su privezani za svoje računare kablovima. Kao rezultat toga, mnogi računari (naročito prenosni uređaji poput laptopova i PDA-ova) sada koriste infracrvene ulaze za slanje i prijem podataka. Infracrveni (IR) ulaz je mali ulaz na računaru koji omogućava slanje i primanje podataka koristeći elektromagnetno zračenje u infracrvenom opsegu. Sam infracrveni ulaz je mala, tamna kvadratna plastika (često vrlo tamne kestenjaste boje) i može se obično naći s prednje strane računara ili sa strane laptopa ili nekog prenosnog uređaja. Na slici 16.6 je primer infracrvenog ulaza. Infracrveni ulazi (portovi) šalju i primaju podatke veoma sporo (maksimalna brzina infracrvenog ulaza na kompjuteru je manja od 4 MBps). Većina infracrvenih ulaza na računarima koji ih imaju podržava IrDA (Infrared Data Association) standard, koji zasniva standardan način emitovanja i primanja informacija koristeći infracrveni ulaz da bi uređaji ostvarili međusobnu komunikaciju.
Slika 16.6 - Infracrveni ulaz
Audio/Video utičnice
RCA utičnicu je razvila kompanija "RCA Victor" kasnih četrdesetih godina za upotrebu s njihovim gramofonima. Kupili biste gramofon, povezali biste RCA utičnicu na zadnjoj strani s RCA utičnicom na zadnjoj strani vašeg radio ili televizijskog aparata i koristili zvučnik i pojačalo ovih uređaja za slušanje ploča. Ovako je bilo jeftinije proizvoditi gramofone. Kao dobar potez pobrinuli su se da svako poseduje radio ili televizor marke RCA Viktor (ili u najmanju ruku, neki koji ima RCA utičnicu sa zadnje strane). U svakom slučaju, RCA je zarađivao. Danas, RCA utičnice i utikači se koriste za prenošenje kako audio tako i video informacija. Obično kada vidite RCA utikač na grafičkoj kartici (pored DE15F priključka), on je namenjen kompozitnom video izlazu (izlaz do televizora ili video-rekordera). Međutim, digitalni audio koristi S/PDIF, što je RCA utičnica. Slika 16.7 je prikazivala S/PDIF utičnicu. Iako se ne koriste za video, treba pomenuti da su 1/8-inčni stereo mini-utikač i odgovarajuća utičnica najčešće zastupljeni kod analognog audia u današnje vreme. Vaša zvučna kartica, mikrofon i zvučnici ih svi imaju. U duhu obuhvatanja interfejsa koji podržavaju i audio i video, ne zaboravite HDMI utičnicu, koja prenosi i jedno i drugo preko istog interfejsa. Samo CATV koaksijalne konekcije do TV kartica su to mogle da postignu na PC-ju. RCA utičnica i kabl prenose audio ili video, ne oba istovremeno.
Slika 16.7 - Audio-video ulazi
PS/2 (tastatura i miš)
Još jedna uobičajena vrsta ulaza je, kako je ranije pomenuto, PS/2 ulaz. Takođe, poznat i kao mini-DIN 6 priključak, PS/2 ulaz je interfejs za miš i tastaturu prvi put viđen na IBM PS/2 računaru (otud i ime). Manji je nego interfejsi koji su mu prethodili (DIN-5 ulaz za tastaturu i serijski priključak za miša) pa je zato i njegova popularnost brzo porasla. Na Slici 16.8 je primer PS/2 ulaza za tastaturu i miša. Oni se mogu razlikovati jer je obično ulaz za tastaturu ljubičast, a za miša zelen. Takođe, pored samih ulaza su obično utisnute sličice miša i tastature.
Slika 16.8 - PS2 ulazi
Centronik priključci (Centronics)
Poslednja vrsta ulaznog priključka su Centronik priključci, priključak s mikro trakom (Micro Ribbon) nazvan po ogranku firme "Wang" koja ga je izmislila. Ima jedinstven oblik, kao što je prikazano na slici 16.9. Sastoji se od centralne pločice za povezivanje koju okružuje spoljni prsten za izolaciju. Centronik priključak je osnovnu namenu našao u paralelnim vezama za štampače i SCSI interfejse. Najčešće se nalazi na perifernim uređajima, ne na samim računarima (izuzev pojedinih slučajeva starijih SCSI interfejs kartica).
Slika 16.9 - Centronik ulaz
Interfejs je metod povezivanja dve različite stvari. Periferni interfejs je metod povezivanja perifernog uređaja ili alatke s računarem, uključujući tu i specifikacije kablova, vrste priključka, brzinu, i metod komunikacije koji se koristi. Najuobičajeniji interfejsi koji se danas koriste u računarima podrazumevaju ove:
Pogledajmo kablove i priključak koji se koriste kod svakog od njih, kao i vrstu ili vrste perifernih uređaja koji se povezuju.
Tokom dugo godina najpopularniji tip interfejsa dostupnog za računare bio je paralelni interfejs. Paralelne komunikacije koriste „međunarodni" pristup komunikacijama podataka. Međunarodna putovanja su, inače, brža nego što je slučaj kod gradske vožnje. Tako je uglavnom zbog toga što možete uklopiti brojne automobile da se kreću u istom smeru na istom auto-putu koristeći više traka. U povratku, krećete se sličnom putanjom, ali na potpuno odvojenom putu. Paralelni interfejs prenosi podatke u količini od po osam bita preko osam odvojenih prenosnih žica unutar paralelnog kabla (jedan bit po žici). Normalni paralelni interfejsi koriste DB-25 ženski priključak na računaru da bi preneo podatke do periferije. Paralelna je bila brža od originalne serijske tehnologije, koja se takođe koristila kod štampača u okruženjima sklonim strujnim izobličenjima ili na većim distancama od računara, ali dolazak USB-a je serijski, brzi serijski interfejs vratio u centar pažnje. Najčešća primena paralelnog interfejsa je komunikacija sa štampačem. Postoje tri glavne vrste: standardni, dvosmerni i napredni paralelni ulazi. Obratimo pažnju na razlike između njih.
Standardni paralelni ulazi
Standardni paralelni ulaz samo prenosi podatke izvan kompjutera. On ne može da prima podatke (izuzev jedne žice koja nosi signal da je spreman - "Ready signal"). Paralelni ulaz je dolazio sa originalnim IBM PC, XT i AT proizvodima. On može da prenosi podatke na brzini od 150 KBps i obično ih prenosi do štampača. Ova tehnologija takođe ima maksimalnu udaljenost za prenos od oko deset stopa ili tri metra.
Dvosmerni paralelni ulazi
Kao što njegovo ime nalaže, dvosmerni paralelni ulaz ima jednu važnu prednost u odnosu na standardni paralelni ulaz: on može da emituje ali i da prima podatke. Ovi paralelni ulazi su sposobni za povezivanje sa uređajima kakvi su eksterni CD-ROM-ovi i eksterni drajvovi za arhiviranje koji koriste paralelnu vezu (Zip, Jaz i oni s trakom). Većina računara napravljena posle 1994. ima dvosmerni paralelni ulaz.
Poboljšani paralelni ulazi
Kako je sve više ljudi počelo da koristi paralelne ulaze i za druge uređaje osim štampača, počeli su da primećuju kako dostupna brzina nije bila dovoljno dobra. CD-ROM drajvovi s duplom brzinom su imali brzinu prenosa od 300 KBps, ali je paralelni port mogao da ostvari samo 150 KBps, tako ograničavajući brzinu kojom je kompjuter mogao da preuzima podatke sa eksternih uređaja. Da bi se rešio ovaj problem, IEEE institut (Institute of Electrical and Electronics Engineers) je pronašao standard za poboljšane paralelne ulaze nazvan IEEE 1284. Ovaj standard je imao veće brzine prenosa podataka kao i mogućnost za slanje memorijskih adresa i podataka kroz paralelni ulaz. On omogućava paralelnom portu da se teoretski ponaša kao produžetak glavne magistrale. Kao dodatak tome, ovi ulazi su kompatibilni sa starijim standardnim i dvosmernim ulazima. Postoje dve implementacije IEEE 1284 standarda: ECP paralelni ulazi i EPP paralelni ulazi. Ulaz sa poboljšanim mogućnostima (ECP ulaz) je dizajniran da na velikim brzinama prenosi podatke do štampača. On koristi DMA kanal i međumemoriju (bafer) da bi poboljšao efikasnost štampe. Poboljšani paralelni ulaz (EPP ulaz) povećava dvosmerni protok od 150 KBps do bilo gde između 600 KBps i 1.5 MBps.
Paralelni interfejsi i kablovi
Većina paralelnih interfejsa koristi DB-25 ženski priključak, kao što je prikazano ranije u ovom poglavlju. Većina paralelnih kablova koristi DB-25 muški priključak na jednom kraju, a DB-25 muški priključak ili Centronics-36 priključak na drugom. Originalni kablovi za štampače su obično koristili DB-25M-u-Centronics-36 konfiguraciju. Unutar paralelnog kabla, osam žica se koristi za prenos podataka, da bi se bajtovi mogli prenositi jedan po jedan. Ako štampač danas koristi paralelnu utičnicu za povezivanje s računarem, upošljen je najverovatnije interfejs poznat kao mini-Centronics. S druge strane danas ništa nije popularnije za povezivanje štampača od USB-a. Na slici 16.10 je prikazan standardni paralelni kabl.
Slika 16.10 - Paralelni kabl
Ako je paralelna komunikacija slična vožnji međunarodnim putem, onda je serijska komunikacija nalik vožnji seoskim. U serijskoj komunikaciji, komadi podataka se šalju jedan za drugim niz jednu žicu, a vraćaju se drugom žicom istog kabla. Tri glavna tipa danas dostupnih serijskih interfejsa su: standardni serijski, USB (univerzalna serijska magistrala) i FireWire.
Standardni serijski
Skoro svaki kompjuter napravljen posle originalnog IBM PC-ja ima bar jedan serijski port. Ovi računari se lako prepoznaju jer imaju ili DE-9 muški ili DB-25 muški ulaz (prikazan na Slici 16.11). Standardni serijski ulazi imaju maksimalnu brzinu prenosa podataka od 57 KBps i maksimalnu dužinu kabla od 50 stopa.
Slika 16.11 Standardni DE9 i DB25 serijski ulazi
Serijski kablovi dolaze u dve uobičajene konfiguracije: standardni serijski kabl i serijski kabl nepostojećeg modema. Standardni serijski kabl se koristi za povezivanje raznih perifernih uređaja poput modema i štampača s računarem. Bezmodemski (Null Modem) serijski kabl se koristi za povezivanje dva računara bez modema. Žice za emitovanje na jednom kraju su povezane na pinove za prijem podataka na drugom, zato je to kao da između računara postoji modemska veza bez potrebe za korišćenjem modema. Slike 16.12 i 16.13 prikazuju razlike u spajanju (Pinouts) između standardnog i bezmodemskog kabla. Na dijagramu za ovaj drugi, obratite pažnju kako su pinovi za slanje (tx) na jednom povezani s pinovima za prijem (rx) na drugom.
Slika 16.12 - Diagram povezivanja standardnog serijskog kabla
Slika 16.13 - Diagram povezivanja bezmodemskog serijskog kabla
Konačno, pošto postoje dva različita priključka (DE-9M i DB-25M), serijski kablovi imaju nekoliko različitih konfiguracija. Tabela 16.14 prikazuje najčešće konfiguracije serijskih kablova.
Tabela 16.14 - Uobičajene konfiguracije serijskih kablova
USB kablovi se koriste za povezivanje mnoštva perifernih uređaja za računar, uključujući i tastaturu, miševe, digitalne kamere, štampače i skenere. Najnovija verzija USB-a, USB 2.0 podrazumeva kabl sa boljim zaštitnim omotačem nego što je to ranije bio slučaj. Ne rade svi USB kablovi sa USB 2.0 ulazima. Priključci su identični, te tražite kablove koji su providni u cilju razaznavanja metalnog omotača unutar kabla. Jednostavnost upotrebe USB-a i lakoća prilikom proširivanja čine ga odličnim interfejsom za skoro svaki periferni uređaj. Sama ta činjenica čini USB interfejs jednim od najpopularnijih uređaja na modernom računaru, možda samo posle video, ulaznih i mrežnih priključaka. USB interfejs je poprilično jednostavan. U osnovi, bio je zamišljen kao „uključi i koristi“ (Plug and Play) – periferni uređaj koji se samo uključi i trebalo bi da radi (ukoliko je softver instaliran kako bi ga podržao). USB kabl varira prema muškom delu priključka na svakom od krajeva. Budući da na jednom sistemu može biti popriličan broj serijski povezanih USB uređaja, pomaže kada se ima šema kako bi se razjasnila njihova povezanost. USB standard podrazumeva dva široka tipa priključka. Oni su kreirani kao Tip A i Tip B priključci. Standardni USB kablovi imaju neki vid Tip A priključka na jednom i neki oblik Tip B priključka na drugom kraju. Na slici 16.15 su četiri USB kablovska priključka. S leva na desno to su:
Slika 16.15 - USB kablovski priključci
Ono što čini USB interfejs tako privlačnim jeste činjenica da, ako vašem računaru ponestane USB ulaza, jednostavno možete utaknuti uređaj poznat kao USB razvodnik u jedan od USB ulaza na računaru, i tako obezbediti još nekolicinu USB ulaza. Na slici 16.16 je primer USB razvodnika. Iz perspektive utikača na kablu, Tip A je uvek okrenut ka sistemu a od komponente. Kao rezultat toga možete primetiti da je USB kutija na sistemu računara na koju se povezuje ista kao i kutija USB razvodnika za koji se povezuju komponente. USB razvodnik je prosto produžetak sistema i postaje komponenta koja se nadovezuje na sistem.
Slika 16.16 - USB razdelnik
Tip B priključaka se povezuje direktno u komponentu. Tako, vidite Tip B interfejs na razvodniku kao i na kraju uređaja kako bi ste im omogućili da se povežu nazad na sistem ili drugi razvodnik. Iako postoje USB kablovi sa oba ista kraja kao neka vrsta produžnog kabla ipak narušavaju USB specifikaciju. Sve skupa, ova pravila čine povezivanje vašeg USB podsistema poprilično jednostavnim.
Dok sistemska kutija, Tipa A ostaje nepromenjena, kutija komponenti se menja, često zaviseći od veličine USB uređaja. Na primer, štampač povezan preko USB-a je preterano veliki za priključak tipa B, ali kompaktna digitalna kamera može biti dovoljno velika kao bi prihvatila nekakvu mini-B kutiju. Iako standard zahteva jedan mini-B priključak, drugi su u međuvremenu razvijeni, neki odmah, neki nešto kasnije.
The IEEE 1394 interfejs tiče se samo jednog: brzine. Njegova prva iteracija, poznata kao FireWire 400, ima maksimalni protok od 400 Mbps. Najnovije pojavljivanje, FireWire 800, ima propusnu brzinu od 800 Mbps. On prenosi podatke maksimalnom brzinom duž kabla od 4.5 metra (FireWire 400) i 100 metara (FireWire 800 kroz optičke kablove).
FireWire (takođe poznat i kao Link, u govornoj upotrebi kompanije Sony) koristi specijalan tip kabla, kao ovaj na slici 16.17. Obratite pažnju na razliku na krajevima sistema s leve i komponente i desne koje treba povezati. Teško je i pomisliti da se radi on nekom drugom kablu osim o FireWire kablu. Iako većina ljudi misli da je FireWire sredstvo za povezivanje njihovih digitalnih kamera za računar, on je mnogo više od toga. Zbog svoje velike brzine prenosa podataka, sve više se koristi kao univerzalni interfejs velike provodne brzine za stvari poput hard diskova, CD-ROM drajvova, i opreme za digitalnu video montažu.
Slika 16.17 - IEEE 1934 kabl
RCA kabl je prost. Postoje po dva priključka, obično muška na svakom kraju kabla. Muški priključak ulazi u ženski na uređaju. Na slici 16.18 je primer RCA kabla. RCA muški ulaz sa RCA ženskim priključkom je takođe moguć; uglavnom se koristi kako bi se povećao opseg audio ili video signala. RCA muški priključci na kablu su nekad pozlaćeni kako bi se povećala njihova otpornost na koroziju i poboljšala trajnost.
Slika 16.18 - RCA kabl
Poslednji interfejs o kojem ćemo prodiskutovati je PS/2 interfejs za miša i tastaturu. U osnovi, to je isti priključak za iste kablove koji dolaze od oba ova uređaja: muški mini-DIN 6 priključak. Većina tastatura i dalje koristi PS/2 interfejs, dok većina miševa teži ka USB interfejsu (naročito optički miševi). Međutim, miševi koji imaju USB kablove mogu da imaju i poseban adapter za prebacivanje sa USB na PS/2 priključak. Na slici 16.19 je primer PS/2 kabla za tastaturu.
Slika 16.19 - PS2 kabl