Visoka štampa – najstariji oblik štampe

Visoka štampa predstavlja direktnu vrstu štampe, s obzirom na to da se tokom štampanja ostvaruje neposredan (direktan) kontakt štamparske forme i materijala (podloge) za štampanje.

Danas je poznato da je visoka štampa najstariji oblik štampe i da se štamparska forma za tu tehniku dobijala tako što su se u komadu drveta izrezivanjem uklanjale površine koje se ne štampaju. Otuda i naziv – visoka štampa, jer su štampajuće površine na štamparskoj formi uzdignute u odnosu na neštampajuće. Johan Gutenberg se smatra osnivačem visoke štampe (i štampe uopšte), pošto je on izumeo pokretna olovna slova i rastavljive štamparske forme (sastavljene iz više delova), koje su se mogle po više puta rastavljati nakon štampe i ponovo kombinovati i sastavljati u nove štamparske forme.

 

                   Slika 08.01   Johan Gutenberg                   Johan Gutenberg u svojoj radionici


Najznačajnije karakteristike tehnike visoke štampe su da je to dosta skup proces, mašine koje se koriste su relativno složene, polutonski originali se veoma teško reprodukuju tokom štampe. Stoga se tehnika visoke štampe danas sve više napušta i  gubi na značaju, iako je dosta dugo bila zastupljena u štampanju novina, knjiga i svuda gde je trebalo izvršiti reprodukciju jednotonskog originala (kao što je obično slovo). Danas visoku štampu predstavlja i sve više zamenjuje njena podvrsta – tehnika flekso-štampe, kod koje štamparska forma nije kruta i teška, već savitljiva,.tanka i lagana, što olakšava manipulaciju tokom štampe i proširuje mogućnosti visoke štampe.

Za tehniku visoke štampe koriste se tri vrste štamparskih mašina: zaklopne, cilindrične i rotacione.

Zaklopne mašine

Zaklopne mašine su izvedene samo kao tabačne i obično se koriste za štampanje jednostavnih proizvoda, kao što su vizitkarte, pozivnice i sl. Kod ovih mašina postoji čitav niz nedostataka, kao što su ograničenja sa formatom, mala produktivnost rada, nemogućnost ravnomernog ostvarivanja pritiska u svim tačkama forme, a time i nezadovoljavajući kvalitet otiska. Problem neravnomernog pritiska bio je rešavan ubacivanjem elastične pokrivke, koja je stvarala lokalne deformacije papira, što je omogućavalo da štamparska forma bolje naleže na papir, a time se poboljšavao i njihov međusobni kontakt. Kao što je poznato, za štampanje na manjim površinama potrebna je mala sila, dok je za štampanje na velikim površinama potrebna znatno veća sila. Velika sila predstavlja značajno opterećenje za konstrukciju, zbog čega relativno brzo dolazi do habanja pojedinih elemenata mašine. Ovom činjenicom su ograničeni najveći formati koji se mogu štampati na zaklopnim mašinama (maksimalni format za zaklopne mašine iznosi 400x600). Ipak, ove mašine, i pored brojnih nedostataka, imaju i jednu veoma značajnu prednost: za kratko vreme se mogu izvršiti neki specifični jednostavniji poslovi – npr. štampanje vizitkarti, pozivnica i sličnog, za šta se koriste jednostavne i jeftine mašine, za čije vođenje je osoblje već obučeno.

Slika 08.02. Zaklopna mašina za štampu

Cilindrične mašine

Cilindrične mašine, isto kao i zaklopne, i dalje odlikuje upotreba ravne štamparske forme (u obliku ploče). Međutim, kod ovih mašina je materijal (podloga) za štampu postavljena na obrtnom cilindru. Zona kontakta, tj. pritiska između forme i podloge je veoma uska površina dodira cilindra i ravne ploče (svega oko 20 mm), što dozvoljava primenu mnogo manje sile potrebne za otiskivanje. Pri radu cilindričnih mašina, štamparska forma se kreće translatorno napred – nazad (što predstavlja radni i povratni hod mašine), dok cilindar ostvaruje apsolutno kotrljanje bez proklizavanja. Na ovaj način kretanje forme i cilindra je sinhronizovano. Upotreba manje sile pri štampanju omogućila je otiskivanje na velikim formatima, ali je sada postojao problem velike površine (a time i težine) štamparske forme od metala, koja se kretela napred-nazad na jednom ogromnom sloiu. Nekoliko stotina kilograma ili čitava tona – kolika je bila težina forme, trebalo je da se zaleti, pa zaustavi, pa ponovo zaleti i zaustavi, što je svakako uticalo na ograničavanje brzine rada ovih mašina. Ipak, značajne mogućnosti cilindričnih mašina su bile da se po prvi put u jednom prolazu moglo štampati u dve boje, kao i mogućnost obostrane štampe, što zajedno sa korišćenjem većih formata papira predstavlja veoma značajne prednosti u odnosu na zaklopne mašine.

Slika 08.03. Cilindrična mašina za štampu

Rotacione mašine

Kod rotacionih mašina, koje predstavljaju najsavremenije mašine za visoku štampu i štampu uopšte, pritisak štampanja ostvaruje se između dva obrtna cilindra. Time se površina kontakta između forme i podloge još više smanjuje, pa su i sile potrebne za otiskivanje znatno manje. Štamparska forma može biti ili elastična (što omogućava njeno postavljanje na cilindar forme) ili kruta (tzv. tipija). Rotacione mašine su neuporedivo bolje od cilindričnih, prvenstveno zbog činjenice da kružno kretanje koje se kod njih primenjuje predstavlja znatno prirodnije kretanje, nema inercionih sila, kao što je to slučaj kod cilindričnih mašina. I pored značajnih prednosti, rotaciona štampa ima i izvesne probleme koji se moraju rešavati u toku samog procesa rada, a najčešće su vezani za pripremu boje za štampu i obojavanje štamparske forme, što predstavlja relativno složen postupak pošto se sastoji iz nekoliko faza:

  • priprema boje u sistemu za boju
  • razribavanje boje pomoću sistema valjaka za razribavanje (pre nanošenja na formu boja se mora fizički modifikovati kako bi u što tanjem sloju bila naneta na formu – tačno određena količina boje mora se naneti na štamparsku formu)
  • zagrevanje i razribavanje boje, čime ona dobija odgovarajuće adhezivne osobine (da bi se lepila za podlogu).



Ostvarivanje navedenih procesa je često kompleksan zadatak, posebno ako bi na neke delove forme trebalo naneti veću količinu boje (tzv. zonska raspodela boja), ili ako se tokom štampe menja brzina rada (npr. sa 3000 o/min. se prelazi na 6000 o/min. ili obrnuto). Pri ubrzavanju rada mašine doći će do trošenja rezerve boje, a pri usporavanju dolazi do apsorbovanja viška boje.

Slika 08.04. Rotaciona mašina za štampu

Flekso-štampa

Kao što je ranije rečeno, visoku štampu danas predstavlja i sve više zamenjuje njena podgrupa – tehnika flekso-štampe, kod koje štamparska forma nije kruta, već mekana i savitljiva, izrađena od fotopolimera. Danas flekso-štampa ima mnoge pogodnosti i predstavlja tehniku  koja  najbrže  napreduje  od svih klasičnih štamparskih tehnika. Flekso-štampom se danas ostvaruju linijature od 70 - 80 hn/cm, što predstavlja vrlo kvalitetnu štampu. Smatra se da će zastupljenost ove tehnike u štampi ambalaže do 2005. godine iznositi čak 45%. Pored ambalaže, flekso-štampom se mogu štampati i novine na upojnim papirima, kao i knjige.

Štamparska jedinica kod flekso-štampe:

 Slika 08.05


Štamparska forma za flekso-štampu se priprema tako što se specijalan fotoosetljiv materijal izlaže svetlosti, sto inicira polimerizaciju i stvaranje štampajućih površina, dok se neosvetljene (neštampajuće) površine rastvaraju i uklanjaju. Takođe, danas se za izradu forme za flekso-štampu sve više koristi i tehnika Computer to Plate (CTP), pri čemu se forma izrađuje ili samo hemijskim putem, ili čisto mehaničkim (uklanjanje neštampajućih površina vodom). Sve prethodno navedene tehnike izrade forme za flekso-štampu se manje ili više smatraju jednostavnim i jeftinim, što uz relativno jeftine i jednostavne štamparske mašine za flekso-štampu predstavlja jednu od najznačajnijih pogodnosti ove štamparske tehnike. Pošto je štamparska forma mekana i savitljiva lako se prilagođava svakoj štamparskoj podlozi, što omogućava štampanje na raznolikim štamparskim podlogama (na kartonu, talas kartonu, staklu, celofanu i sl.), pri čemu ostvarivanje ravnomernog pritiska štampanja u svim tačkama kontakta ne predstavlja problem.

Boja koja se koristi u tehnici flekso-štampe je po svojim karakteristikama slična onoj koja se koristi za duboku štampu, s tim što je malo manje tečljiva. S obzirom na raznolikost podloge na kojoj se može štampati, za flekso-štampu se mogu koristiti sve postojeće vrste štamparskih boja (anilinske, ultravioletne i druge). Valjak za nabojavanje je ANILOX valjak, na čijoj su površini male jamice različitih površina i dubina.

Flekso-štampa se danas uglavnom izvodi kao višebojna štampa i to najčešće na nekoliko štamparskih jedinica. Za štampanje iz rolne (i to za velike širine rolne) najčešće se koriste tzv. mašine satelitskog tipa ili mašine sa centralnim bubnjem. Sa druge strane, za rolne uskog formata (do 50 - 60 cm) koriste se mašine koje se sastoje iz nekoliko štamparskih jedinica u liniji – na primer nanošenje prve boje u prvoj jedinici, zatim zasebno sušenje, zatim nanošenje druge boje u drugoj štamparskoj jedinici a onda sušenje, pri čemu se kontrola otiska vrši posle nanošenja svake boje posebno.

Slika 08.06. Flekso-mašina za štampu

Dodaj komentar Sviđa mi se - (4) Ne sviđa mi se - (2)    

  • Visoka štampa i Flekso štampa 1
  • Visoka štampa i Flekso štampa 2
  • Visoka štampa i Flekso štampa 3