Prosti oblici će nam pomoći da objekte primećujmo onako kakvi oni zapravo i jesu. Koliko god da je oblik složen, on je sastavljen iz prostih oblika. Kada jednom dostignete moć svođenja predmeta na proste oblike, nećete imati problema u proporcionalnom crtanju.
Svođenje na proste oblike je osnova savremenog slikanja, crtanja i vajanja. Svođenjem figura na prosta tela, kao što su kupe, lopte, kocke, kvadri, stvaramo osećaj zapremeni tela, a time postižemo trodimenzionalnost i realnost likova.
Da biste se uvežbali, crtajte proste oblike i posmatrajte predmete u prostoru. Pokušajete da sagledate iz kojih prostih oblika se oni sastoje i prenesite to na papir. To će Vam pomoći pri crtanju predmeta iz prirode, ali i ljudske figure.
Umentik koji se prvi bavio ovom tematikom, bio je Albrecht Durer. On u svojoj studiji DE SYMMETRIA analizira ljudsko telo kroz proste oblike. U ovom delu, on objašnjava idealne proporcije ljudskog tela u pokretu.
Direr posmatra ljudsko telo kroz stereometriju. Pojednostavljuje složene strukture ljudskog tela u providna prosta tela. Time dobija prirodnost pobreta u odgovarajućoj perspektivi. Ovaj način predstavljanja ljudske figure se danas primenjuje u 3D modelovanju.
Proces crtanja ljudskog tela bi trebalo da počne od predstavljanja tela u prostim oblicima, kako bi se stvorila osnovna zamisao o proporcijama. U ovom delu glavu predstavjamo krugom, ekstremitete i trup pravougaoicima. Sledeći korak jeste davanje volumena i pretvaranje kruga u loptu, ekstremitete u valjke, trup u prizme trapeznih osnova. Na ovaj način dobijamo stvaran oblik tela u realnom pokretu. Prilikom svođenja ovih oblika, veoma je bitno isključiti ideju o crtanju čoveka i zamisljati da crtamo tela koja su naslgana u nekakvom odnosu.
Sledeća faza bi bila dodavanje "mesa" i mekoće telu. Ovo možemo činiti na dva načina. Posmtranjem samih tela i umekšavanjem njihovih volumena ili, pošto je reč o krokiju, dodavanjem blagih linija koje prate pokret i oblik.
Prilikom crtanja, treba paziti i na liniju. Linija koja je bliža pogledu, treba da je jasninija od one dalje od fokusa. Fokus nije uvek u prvom planu i predmeti koji se nalaze u prvom planu ne moraju uvek biti najjasniji. Dobar primer za ovakav način fokusiranja možemo videti i na Velaskezovoj slici Menine. Fokus je na devojkama koje su znatno preciznije obrađene od predmeta iz prvog plana.